Vojin

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

573

већ баш и то помислити, да се свака ствар може извршнти на двадесет начииа и да наше мнен>е нше боље само с тога што смо ми стариш, и што нам немаху права одговарати. Треба свакога тренутка мислити, да 1е у бо1у тишина и присебност наЈважниЈа ствар; и при маневровању дакле, треба, се највише старати да се ова стања развију. А то ће само онда моћи бити, кад се, забављајући се њиме, не буде мислимо само на примедбе за одступање од тактичких правила, колико да се развше самопоуздање у људи и заповедника. При веџбањима таквим треба тако ствар водити, да би сваки, кад се с поља врати, долазио кући с убеђењем, да се не може боље радити, него што 1е он радио. Ако овако самопоуздање поникне, оно не ће у прилици дати човеку да се изгуби! оно ће га бар навићи, решавати се — по каткад баш не са свим вешто и мудро , ал за то брзо; а то 1е на1вазкнше. Она1 пак, коме се у свако1 прилици ковало и иребацивало да не пази на тактичке савете, може бити и усвојиће их, али изгубиће и самопоуздања а често ће се премишљати да бољи начин радње пронађе, и то баш онда, кад га већ почну поштено тући. Ма како да 1е чудан начин маневровања, кога се неко држи, то не треба да изазивље примедаба, ако се само у распоредима види предузимљивост; нерешивост само треба гонити. Без сумње дешаваће се ногрешке, и то доста крупне: њих не треба оставити без иримедаба; али ово треба тако чинити, да би се оне сматрале као савет шта 1е боље, ал не као приговарање *) за грешење. '■) По пекад нонижава1ући.