Vojin

ВЕР01АТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

568

из жлебних топова, што се оздо пуне, може се почети од на1ман>их даљина па свршити са даљином од преко 1000 руских хвати. Ал у пољскоме рату, против белега обичних размера *) не треба ићи преко 800 хв. (око 1700"), 1ер 1е већ и на тох даљини веома тешко оцењивање даљине, на кош се граиата распрскава од бедеге. тако звана даљина распрскавања. А ово 1е врдо важно да се точно зна, 1ер 1е оно 1едина залога за успех при пуцању ударним палилом, ко1е 1е скоро код Руса за гранате примљено. Да би се артиљери што боље навикнули на оцењивање ове даљине распрскавања има само 1едно средство — да се т. 1. да веће важности пуцању са неогређене даљине неголи са одређене; 1ер само прво од ових привлачи озбиљне пажње на место падања и распрскавања зрна. **) Код пређашње системе топова, стрељање с одређених даљина било 1е 10ш нужно за гађање у нишан у почетку сваке пролећне практике; но гађање 1е из жлебних топова, што се оздо пуне, тако точно, да то готово ни1е потребно. Непосредно гађање у белегу против вокке у густоме или разређеноме стро!у ***) може се употребљавати у свима приликама. Против расутога стро1а тачнша 1е и 1ача ватра стрељачкога низа од артилершске. *) Т. 1. баталијун, ескадрон, батерија, чета. **) Са овога гдедишта могдо би се тврдо рећи, да 1е раније одмерена даљина каткад више штетна но корисна. 1ер при гађању ваља знати не даљину, већ угао подизања, ко1и треба дати оруђу у дато1 прилиди и који, при исто1 даљини, ни1е у век 1едан исти. ***) Разумева1ући под овим посдедаим називом и густи низ.