Vojin

564

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

Непосредно гађање гранатама треба употребљавати такође и против врло чврстих предмета, као што су: грађевине, насипи, мостови итд. т. 1. у свима онима придикама, где зрна треба ударом да раде а за тим одмах распрскавањем. Картечним се гранатама може згодно да пуца против воЈске од 100 т до 1500 т даљине: преко те даљине не треба гађати. Против незакдоњене В01ске, боље је овим зрнима пуцати него обичним гранатама, а особито кад је непршатељ у густоме строху. Обачни се картеч може употребљавати с даљине К01е не прелазе 400 метара, но и то само кад треба брзо пуцати, као на прилику, против низа, кош 'Vриша на батершу, или против одељења у густоме стро!у у тренутку, пред батнетском борбом. Али при околностима, ко1е иоле допуштају пуцање каргечним гранатама, треба њих пре узети него обичан картеч, 1ер она има већега дектва и овоме само у томе уступа, што се топ лаганше пуни и руковање њоме мора да 1е брижљивше. Гранате се могу убацивати на даљинама од 400—1700™ против в01ске заклоњене ма каквим заклоном. На даљинама, ко1е су преко 1700 т може се пуцати само против великих белега, на прилику, на биваке или резервенске размешта1е знатних гомила, ако су оне тако неумесно постављене, да им 1е место на коме су, отворено и прегледно. Брзина артилеријскога пуцања, условљена 1е временом, кош треба док се треко потребна брига обрати око пуњења и док се прегледи место где