Vojin

И ПОЗАДЊАЧЕ

323

и строгог равњања по линији чести и у сљед овог крајња иебрига, да ли су војници заклоњени од угледа ненријатељевог и његових метака или не. Докле ни ручно ни артиљеријско оружје не показиваше особито дјејство, неудобност таквог маневра нису ни приметили; али данас од те се системе мора да одступи и да пређе другој, која се може да изрази у оволико речи: кад ждеш иди, а кад стоиш стој, но само закривено. Боље је постајати 2 минута више на једном месту, па онда на један пут прећи 200 и више кор. него ли чинити кратка прелажења а честа. При првом начину наступање је брзо и већ по томе веселије и енергичније , при другом пак оно је подобно спором пузењу. Такво прелажење не зависи од једног или другог броја корачаји, већ од броја положаја, који су кадри да сакрију ваше стрелце и смакнуте чести, а налазе се између вас и непријатељевог положаја. Ова последња цељ (т.ј. тражење згодних положаја за закриће војске) показује јасно, како су штетна кратка пролажења а како су опет корисна по мог}'ћности дужа: на сваких 100 кор. наћи заклона, пред положајем, који је бранилац на вЈ >еме заузео, тешко је, а на сваких 500—600 кор. готово ће се свагда наћи, па ма какав био. У исто време, у линији чести, ми одсечно устајемо против тога, да поједине чести траже себи заклона у страну, а то зато, што се тад стешњавају друге чести и успорава се достижење цељи. Ако је то тако, то, зарад сачувања војске ваља пристати и на друго, имено на то, да се не стешњавају чести равнањем по линији, да би свака чест, при