Vojin

324

ЖЉЕБНЕ СПРЕДЊАЧЕ

двизању напред, могда да користи заклоне које, као што знамо, природа није у конац поравнала. Пуковним и баталијунским командантима дужност је, да њихове подручне чести свагда више цене заклоне ближе непријатељу: тако ће се и у примени у линији чести остварити велико начело Суваровљево: — равнање по предњима. Дакле: предази што могуће дужи; прелази не на толЈко и толко корачаји, већ к таком и таком полозкају, који треба заповедник, у колико је могуће, на време да осмотри; нестешњавање чеети тачним равнањем — то су први и најглавнији услови, при којима никоје усавршено оружје не може много нанети уштрба нападачу. Ми смо већ напоменули да прелажење од положаја к положају треба да буде по могућности не • само дуже, но и брже; шта под првим разумемо ка зали смо; да определимо сад, како треба појмити брзину наступања. Сваки зна, да се је, за достижење идеалне стројности движења, морао укратити и успорити корак, или што је све једно, увећали су губитак од непријатељСке ватре: чест, која се споро движе, лакше је напасти, него ону, која иде брже, јер стрељајући на последњу, теже је наћи угле пуцања. Јасно је дакле, ако хоћемо да што мање у првој периоди боја губитка претрпимо, морамо предпоставити брзо наступање спором, па ако би се при првом и пореметило идеално равнање. Тиме строј неће ништа изгубити, а људи би били сачувани за решителан судар. Шта је важније: да ли идеално равнање, које се у боју неда ни постићи, јер земљишни пред-