Vojin

И ПОЗАДЊАЧЕ

325

мети и непријатељева зриа непрестано кваре нам и разравњавају Фронт, — или, да се људи сачувају ? Нека кажу читаоци. И по томе треба наступати живим и што већим кораком. При том, на послетку, узеће се и корак са у неколико савијеном ногом у колену; несрећа није велика: јер, опет кажемо, шта је важније — да ли да се сачувају људи за главан моменат или лепота корака ? Тврдећи то, ми ни најмање не мислимо да одбацимо корак, који се употребљује у мирним упражнењима; он има свога значаја у образовању, уводи војника у ред и редове, па за то треба. да остане на пољима за упражњавање и за параде; но на маневрама у боју, горе споменути корак ваља више ценити. 2). Заклањање на земљишту и одговарајући етројеви. Ова је ствар, пре 12 до 15 година била у потпуном детињству, а то за то, што су сви највише обраћали пажњу на једнообразност распореда не само чести но и стрелаца. Иекад су у тактикама писали, да се стрелцима „дозвољава" користење земљиштем, т.ј. да могу оставити заузети положај, а о смакнутим честима и не говоре, и ако су знали и писали, да такав и такав строј трпи више, а такав и такав опет мање. Од тог времена има много. Сад казати, да се стрелцима „дозвољава" користење земљишним заклонима, а не да они то морају чинити, — значило би насмејати сву војску. А међу тим примивши то начело за расипни строј, који мање требује заклона јер га је теже тући, нису ни помишљали о том, да се то начело примени и на смакнуте чести, које дају већи нишан неприја-