Vojin

326

ЖЉЕБНЕ СПРЕДЊАЧЕ

тељевом оружју, и у боју самом трпе несравњено више но стрељачки ланци. Нама се чини, да је настало време, да се и о том размисли, и да се даде свакој чести, која се у линији других налази, таква слобода, какву има поједини стрелац у ланцу. Ако стрелац може да узме став какав хоће, то и чести греба дати ту слободу; разлика ће бити само у томе, што слобода става примењена на поједине чести није само у томе, што њен заповедник има право да јој заповеди да клекне, легне или седне, већ да по земљишту и околноетима употреби најудобнији строј по својој увиђавности, а не ио заповести кога вишега. Виши заповедници израђују много озбиљније и њих достојне ствари: определење Форме бојног поретка и читавог оделења. Па зар није онда чудно, ако се они занимају постројком сваког баталиуна? Па могу ли они извршити то на ноложају нешто разновидном. Један је баталиун дошао на савршено одкрито место, други је за брдашцем 60 кор. ширине, трећи је за некаким зидом 40 кор. ширине, четврти је у шуми, питање је сад: како би могао виши заповедник доспети сваком баталиону, те да каже — првом да се развије и да легне, другом да се построји дво-водно, трећем у водну колону, а четвртом по четама. А једновидан строј, по једној општој команди, ако је и пријетнији за око, неможе се допустити, јер би то значило идолу једновидности бескорисно приносити жртве у људима; безкорисна је с тога, што ни длаку неби принела к достигнућу цељи. И тако предпостављајући, да је сваки баталијуни командир слободан у бирању ворме строја за свој баталијун. да то право имају и четни командири,