Vojin

340

жљебне спредњаче

Да бидижо сад, шта би се жогл.о опровргнути у таквом нападу. Може ко год рећи, да претрчавање уморава људе, и да оно до неког степена запдеће процес напада. Прво, претрчавање на 200—300 кор. није бог зна шта; ако гимнастика за време мирног упражњавања не може да приуготови војника за то, то зашто је онда ? Друго, пред нападом обично се скидају ранци; треће, регуларно трчање заморава, па ко брани, да се оно замени трчањем расуто? Тамо где је јак унутрашњи поредак, где сваки десетар и подОФИцир, да не говорим о ОФицирима, зна да је он заповедник чести и за њу одговара, тамо, такво трчање није неудобно. Пруси, који су увели у Европу стару, древну систему движења, ти Пруси већ су је одавно одбацили, и не само допуштају, већ заповедају да се такво 'движење чини, истина у извесним тренутцима. Сушност регуларне војске, не састоји се баш у томе, да се, не гледећи ни на што друго, одржава ред и поредак, већ у том, да се зна, кад их ваља држати а кад је опет корисно, на неколико тренутака, оставити их. Навика је за човека, друга природа. Научите га тако, да се он из непоредачног јединачног движења, навикне у тренутку да пређе у густу масу, и он ће то извршити врло добро. Како сувременици говоре, војска Суваровљева тако се је брзо постављала у линију после извршеног напада, да се једва могло приметити лако таласање строја, и то у тренутку, кад су линије пролазиле једна кроз другу, а не по што су прошле. Заплетање процеса напада због претрчавања, тешко да се и може назвати заплетањем, ако га