Vojin

И П03АДН.АЧЕ

841

урачунамо у навику војске. При Суваровљевом начину нападања, требало је два таква предхода претрчавања кроз картечну линију пољске и пуковске артиљерије, — и то се није показал.0 као запдетено. Сва је ствар у навици, која има неододив уплив на све људе без разлике, независно од њихових умних и наравствених својстава.*) Научити војску да напада показаним начином, није тешко и не иште много времена, само треба сљедовати настављењима суваровљевим, истина, у тодико изложеним, у кодико то усдовљава данашње оружје. Ако напади на празно буду безусдовно изостављени у мирним упражнењима ,**) ако се узме за постојано правило, да се при једностраном маневровању, за наступање и напад, јасно означи подожај, који и сваки војник види, ако наступање к њему и за тим напад, буду извршени, набљудавајући све горе показане начине, тад можемо сдободно рећи, да посде пет — шест такових „учења" не ће бити у војсди, не само ОФицира, но и подоФицира, који не би усвојио те начине. Таква „учења" ваља завршивати скрозним нападима, где се ти начини примењују већ против подвижних нишана. Одбрана са спредњачама противу позадњача иде много дакше, него одступање, јер за све време напада, браниочеви стрелци и смакнуте чести сакривени су, и наступач може да пуца више иди мање на срећу. При таким усдовима, сваки ће одобрити, да брзо стрељање не помаже много. Кад нападач дође

*) За то и ваља навикавати војнике на таке ствари, које одговарају и не противусдове бојним потребитостима и подожајима.

**) Што је сад већ и учињено.