Vojislav J. Ilić : književna studija

58 > ЈОВАН СКЕРЛИЋ.

- Г. Ћоровић је навео цео један низ Пушкинових песама које су надахнуле Војислава Илића, и под чијим су утицајем постале извесне од његових песама. Он ваводи велику сличност између Пушкинове песме И здње, Ине-

зиља... са Војислављевом песмом Шпанска посла:

Тр спишњ ли Гитарон Пробуди л се стража Тебл разбужу! Онда храоро, доне, Проснетса ли старђш = У место гитара, Мечемђ уложу. Нек мачеви звоне!

Могло би се навести још сличности. Почетак Пушкинове песме Торжестшво Вакха, то је почетак Војислављева Бахуса и Кућидона.

Откуда чудињи шумђ, неистоввге клики Кого, куда зовутђ и бубивг и тимпанђ, Что значатђ радостнвге лики:...

Откуда јечи звук флауте и тимпана, Што грми весео клик У равном тивском пољу :..

Песма нашега песника Другу и тоном, и садржином,

и формом опомиње на епикурејске песме Пушкинове. _ Исто тако, Илићев Овидије није без генетичке везе са Пушкиновом песмом Овидћо.

Љермонтов је такође утицао на Војислава, и не само да Тамара подсећа на Тамару, а Рибар на Демона. Између Парус и Бродара прилична је сличност; „источна повест“ Ангелљ смерши очевидно је надахнула нашега песника када је певао Колока. На дну реке је изишла из Љермотовљеве Русалке. И у једној ну другој песми предмет је исти: јунак који спава на дну реке, крај сјајних кристалних дворова, док му русалке, или бродарице виле, певају чаробне песме. Русалка пева:

Но кљ страстинмљ лобзанњимр, не знало зачбмљђ, Остаетел онђ хладенђ пи нђмђ,

Овђ спитђ — и, еклонившисђ на перси ко Ми, Онљ не двишетђ, не шепчетђ в0 снћ!

Залуду му поје бродарице виле, Чудновате бајке п песмице миле,