Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

AYCTPHJCKE

наоружана KDaTRHM пушкама система Манлихер, кал, 8 мм. У наоружању пешадије налазе се и лаки и тешки митраљези система „Шварцлозе“, кал. 8 мм. а артилерија има у наоружању: 75 мм. брдске топове, 100 мм. брдске хау· бице, 80 мм. пољске топове м. %, 100 мм. пољске хаубице, 100 мм. тешке топове, 150 мм. тешке хаубице, 140—260 мм. бацаче мина. 4

Свака арт. бригада и самостални арт. пук имају у наоружању по 2 тешка митраљеза система „Шварцлозе“, 'за одбрану против авиона.

Коњица је наоружана сабљама и Манлихеровим карабинима. Сваки ескадрон има, по 2 тешка митраљеза. Од муниције пешадија носи на пушку по 200 мета-

ка, на пиштољ по 32, на сваки митра-.

љез по 3500, на тешки по 8500 м. (334 реденчика), а велосипедске јединице по 10.000 м. на тешки митраљез. Коњица носи на карабин по 100 м., на пиштољ по 20, а на митраљез по 10.000 м. Инжењерија носи на пушку по 40 м. а по 32 M. Ha пиштољ. Артилерија носи на пушку по 40 метака, на пиштољ по 82 метка, на пољски топ, пољеку и брдеку хаубицу и на тешки топ по 120 м., Ha тешку хаубицу по 75 м. на бацаче мина (од 140 мм.) по 25 бомби, и (од 260 мм.) по 15 бомби. |

Аустриски официр има сабљу само на

служби.

АУСТРИЈСКЕ АЕРОПЛАНСКЕ БОМБЕ постоје од 4,5 10, 20 и 50 кгр.

Бомбе велике тежине (20, 50 кгр) употребљавају се за рушење објеката, а "мале тежине за живе циљеве. Састоје се од кошуљице, пуњења упаљача п управљача. Кошуљица. је јајастог облика, од ливеног гвожђа. У горњем делу налази се отвор за намештање упаљамча а у доњем делу отвор за пуњење експлозивом, смесом тринитротолуола. и амониум нитрата. Тежина пуњења је: 0,9 кгр. у бомбама од 4,5 кгр:; 5 кгр. у бом-

АУСТРИЈСКЕ

бама од 10 кгр.; 10 кгр. у бомбама, од 20 кгр. и 25 кгр. у бомбама од 50 кгр.

Упаљач се састоји од капеле за запалење, капеле детонатора, опруге сигурности, игле, крила и виљушкастог осигурача. Џад иглом је чеп, који ограничаг. кретање игле на више. Крила су у виду крила на пропелеру. Оснгурач елужи за кочење пропелера (да се овај не би обртао за време ношења). Пре пуштања бомбе осигурач се повуче и на тај начин пропелер ослободи. „Кад бомба падне, игла својом инерцијом згњечи опругу сигурности, удари у капслу и запали је; она запали капелу у детонеру и овај се запали, а он запали експлозив у бомби и она експлодира“.

Управљач је шупаљ цилиндар од танког челичног лима. Са три ноге учвршћен је за бомбу. На горњем делу налази се ручица за руковање бомбом.

У аустро-угарској војсци – употребљаване су и бомбе од 25 и 60 кгр. (пуњење 4—91 'кгр). Њихов упаљач је био из четири крила, која су засебно била утврђена за бомбу. Ова крила су осигуравала бомбин правац падања.

Запаљивих бомби било је две врете у аустријској војсци: једне су се пуниле запаљивом течношћу (35 дела бензина или бензола и 5 делова петролеума) а друге запаљивем смесом у комадима (100 оваквих комада).

У горњем делу прве бомбе налазила се запаљива течност (тротид, термит и димљива материја), која се проспе по објекту, кад бомба падне. Пуњење се вршило пре узлетања аероплана. Друга бомба се распрене при удару у објект пи запаљени комади лете на све стране.

АУСТРИЈСКЕ БОМБЕ су: 1) Бомба од ливеног гвожђа, изнутра нарецкана, да би се добило што више парчади. Са задње стране, у шупљину, уврћен је шупаљ реп који се натиче на цев оруђа, а. споља на репу утврђена су нарочита пераја, која управљају бомбом при њеном лету. Ударни упаљач је уврћен

— 130 —