Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

АФРИКА

Путеви: Велике железничке пруге иду попреко и уздуж, али су врло ретке. У пројекту је једна велика пруга која треба да веже главне колоније са. Египтом. Највећа је пруга која иде од Намалонда ка Јоханесбургу, а одатле за Преторију, Салисбург и Бурску, те тако уједињује два океана. Поред ове постоји још неколико мањих пруга.

Колоније: Немци су имали своје колоније од 18895 г. до европског рата, када су им уговором о миру одузете.

Француске колоније у Африци имају површину од 10,060.070 км., са око 380 мил. 500.000 ст. Француска Екваторијална Африка, 2,256.000 км., 2,850.000 crn. Западна франц. Африка 5,919.200 M”, 13,190.000 ст.; Алжирија 207,704 RM, 6 мил. 559.451 cr.; обала Сомалије 22.000 км, 65.000 ст.; Мадагаскар 588.000 км.г, 3,300.000 ст.; француски Мароко 579.000 км, 6,000.000 ст.; удружена острва 2.400 км, 175.000 ст. и Тунис 125.180 км. 2,100.000 ст.). Поред тога, Француска има, под својим мандатом Камерун (700.000 км.г, 2,000.000 ст.) и Того (52.200 км., %08.000 cr.

Белгиске колоније. Површина; 2 365.000 км, 15,000.000 ст. (Белгиски Конго).

Британска колоније. Површина: 8 милиона 129.765 км., 47,700.000 ст. Златна,

Ојала, 203 700 км., 2,113.000 ет.; Нигерија.

871.000 тм.2. 18,800.000 ет.; Родезија, северна. и јужна, 1,140.000 км. 4.970.000 ст.; затим Сиера Лема, Њаса, Гамбна, 'Трансвал, Кап, Уганда, Уједињени афрички јужни савез, Судан, Сомалија, Натал, Оранж итд.

Италијанске колоније. Површјна.: 2 милиона 405.550 км. 2,100.000 ст. (Еритреја, 119.000 км, 380.000 ст; Сомалија 386.550 KM, 600.000 ст.; "Триполитанија, 1,150.000 kM.*, 770.000 ст. и Киренајка 750.000 kM.?*, 850.000 ст).

Шпанске Колоније. Површина: 3,484.000 KM.2, 1,200.000 ст. (шпански Мароко, Рно Муни, Рио Оро и Ифни, Пресидиос и острва).

АФРИКА

Португалске колоније, Површина: 2 милиона, 422.050 км., 8,280.000 ст. (Ангола, западна Гвинеја, Мозамбина и острва).

Независне државе су: Абисинија, Египат, Либерија и Тангер, свега 2,210.500 км., 27,570.000 ст.

Све државе у својим афричким колокијама имају своје војне одреде, а Французи и специјалну колонијалну армију.

Историја: Према неутврђеним подацима верује се да су још Феничани први обишли целу Африку пре ХШ в. пре Хр. али се у ствари о Африци зна једино преко Египћана. Грци су А. називали Либијом. После разарања Картагнне, 146 г. пре Хр. Римљани су продрли у унутрашњост пустиња, а Аурелијани Јустинијан покорили су Аксумите или Агасе, који су били настањени у приморју краљевине Аксум (Абисинија). Визиготи су, 429 г. пре Хр. заузели неке делове Африке, и њима владали скоро један век, (прво су освојили МауританиЈу, затим Нумидију, којом су владали проконзули, а доцније и целу римску Африку. Пошто је пао Рим, раширио се Ислам, а скоро половина северне Африке потпала је под власт Арабљана. Касније, Нубија и Судан беху заузете од Трибуа, који су дошли из Еуфрата, Сирије и Арабије, и ови нови народи потиснули су урођенике. Од Х до Х1 в. че постоје тачни подаци. Половином ХШ в. Ђеновљани су прешли Гибралтарски мореуз и упознали неке делове Африке. После тога многи путници посећивали су Африку и објављивали своја открића. 1340 г. почиње такмичење Европљана у освајању Африке. 1364 г. неки морепловци из Диниепа, крестарећи Западном Африком, допрли су до обала Гвинеје (већ обележене у атласу од 1551 г.) и, 1364, основали су колонију Мали Днеп. То је почетак европске колонизације Африке.

Главни догађаји у Африци од 1800 до наших дана.

— 134 —