Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКО

је око 2000 м. Она полази од јужног врха Пелопонеза (Мореје) и свршава се у врху Јадранског мора код Ријеке. Јужна граница почиње од јужног врха Пелопонеза — Месенског Полуострва, иде на север до острва Крфа. Главни заливи су ЛАркадиски (Кипарски) који има само локални значај и Џатраски у чијем је продужењу Коринтски залив, који помоћу канала стоји у вези са Егинским заливом, односно Белим морем. Патраски залив је са западне стране заклоњен јужном групом јонских острва, од којих је највеће Зант, прозвато због плодности и лепоте „Цветом Леванта“. Северније од Занта је острво Кефалонија, најзнатније острво у царству Одисеја, уз чију се источну страну налази острво Итака, и као крајње северно острво ове групе Левкада, које долази скоро до саме обале Полуострва, образујући тесну мореузину, којом се доспева у залив Арту, на чијој се левој

страни налази варош Арта (Амбракија), .

некадања – престоница „KDpajba Пируса. Острво Крф је важна лука између Трста н Александрије, јер на својој источној страни има, доста згодних пристаништа.

Средњи део почиње од Крфа, наилази на Отрантски Канал (широк 60 км.) који спаја Јонско и Јадранско море, према којем се на страни Полуострва налази Валонски залив и иде на север до ушћа Дрима (Медуански залив). Од Валоне се пружа Арбанашко Приморје у дужини од 200 км. у чијој средини лежи пристаниште Драч. Од Драча је почињао стари пут „Уја Аеспаста“ који је водио за Цариград преко Елбасана, Охрида, Солуна и Сереза.

Северни део почиње од ушћа Дрима и иде на север до Ријеке. Има велики број залива и острва.

Од залива су важнији ови:

1) Медуански залив (Дримова делта), ушће Дрима и Бојане. Згодна пристаништа су Љеш и Улцињ. На трећем рогљу делте налази се Скадар.

БАЛКАНОСКОС

2) Бока Которска има девет малих залива. Најлепши је залив у Европи, а поред тога најлепше пристаниште јер је заклоњена високим обалама,

Природно врло добро утврђена и веома тешка за освајање. Дубина, јој је свуда велика. Може да прими велику флоту.

3) Дубровник, служи као важно трговачко место. Железницом је везан са долином Неретве и Босном. Пристаниште Груж је врло подесно за пристајање у свако доба, јер је природно заклоњено. Пред њим су острва: Локрум, Бабин Лук и Калоцеп.

4) Неретвина делта је подесан залив за складиште бродова. ~ Најзначајнија. пристаништа су: Затон. Клек и Лука. Испред залива се налази полуострво Пељешац и острва: Мљет, Корчула, Хвар и Вие.

5) Сплит је после Дубровника најзначајнији залив у погледу утицаја на континенат. Испред залива су острва: Брач, Сулет и Циово.

6) Шибеник је такође врло значајан галив. Својим положајем може се упоредити са Ђеновом. Испред залива налази се велики број малих острва.

7) Задар, који је одвојен Велебитом и Динарским Алпима од осталог дела Полуострва. Пристаниште, је доста плитко и није велико. Испред Задра су острва: Дуги оток, Пашман и Уљан.

8) Сењ се налази у Кварнеру.

9) Ријека, лежи у кварнерском заливу где влада најјача бура. Налази се на раскреници путева и железничких пруга за Трет, Пуљ, Карловац, Загреб и Сисак. Због те везе је од јаког значаја за Хрватску, Славонију и Босну.

Орографија: Свега 1/10 део Балканског Полуострва је равница, док је остало све планински предео, управо пространа висија, просечно око 580 м. висине. Џланине су спојене са средњеевропским планинским системом на два места: на северо-западу са алписким код извора Купе и на средњем Дунаву — са карпатским. — 168 —