Vojna enciklopedija : sveska druga : A—B

БАЛКАНСКО

Планине Балканског Полуострва делимо у главном на пет планинских елжетема: Динарски, Арбанашко-грчки, Кар“ 'патски, Балкански и Родопски.

Динарски систем попуњава северозападну страну Полуострва и разликује се како од источних карпатских и балканских тако и од јужних, арбанашких планина. Правац кретања им је од северозапада ка југоистоку до Медове и Скадра, одакле се повија у североисточном празиту. У дужили износи око 550 км. а у ширини 400 км. Цела област је испуњена узвишицама. Централно босанско било, које се пружа од извора Уне до Кома. и које образује главну вододелнипу између вода Јадранског и Црног мора, заузима највидније место у целој овој области. Оно је уједно и граница између западних планина Динарског система и источних босанских планина. Планине немају дугачких пробојница, које би могле послужити као канал за комуникацију између унутрашњости и Приморја. Изузетак чини река Неретва. Источни део босанских планина, је много подеснији за саобраћај.

Арбанашко-грчки систем се пружа јужно од Дрима и Призренске котлине, захватајући југозападни део Полуострва, до рта. Матапана, а затим прелази на, острва Егејског мора. Дужина система, износи до рта Матапана око 750 км. а, ширина му варира између 80—225 км. Северни део је ужи од јужног. Граница овог система, је: На западу Маре, на истоку је од Родопских планина одвојен рекама. Лепеницом и Треском, Преспанским језером, Бистрицом и 'Тесалијом, на северу, на састанку са Динарским и Родопским планинама има. правац j.B.с. и. (Паштрик, Коритник и Шагр-планина), а даље се пружа на југ. Од Динагр_ ског система се разликује, што му је правац потпуно меридијалан, ланци су му нижи и ужи и јако збијени. АрбанаITKO се планине протежу од Дрима до линије Преспанско језеро— Валонски за-

ЂБАЛКАНСКО

лив и одатле до рта Матапана—Грчке планине.

Арбанашке планине су подељене реком Шкумбом на два дела. Северни под именом Геге и јужни под именом Тосве. Просечна им је висина 1500 м. (код Јабланице имају висину преко 2000 м.). Ове планине пресецају реке: Дрим, Шкумба, Семени и Војуша, које теку У правцу исток-запад. Албанија због ових планина преставља земљиште врло стеновито и кршно, тешко пролазно и у животним намирницама сиромашно. Равнице у овом делу су: Мусакија, приморска, слабо плодна и ретко насељена, Елбасанска, доста плодна, Београдска, Коричка, Коњичка, мале, добро насељене # плодне.

Грчке плаНине се пружају у правцу с. 3.—ј. и. до рта Матапана. Главно планинско било је Пинд, са великим бројем огранака, који испуњавају Тесалију, Eпир и Средњу Грчку. Висина, планина ове групе износи око 1.500 м. а има их које достижу висину и преко 2000 м. Аркадиска Висораван, чини главну масу Пелопонеза. Од ње се одвајају на југу два, планинска ланца, Парнас и 'Гајгетос, чија, је крајња, тачка, Матапан. Од равница које се протежу између ових планина најзначајније су: 'Тесалијска, о назвата, због своје плодности житарицом Грчке, кроз коју протиче река Саламбрија. Затим Ламијска равница, долина реке Мавропатамоса, са, Тивеком равницом, Арт ска, и Мисолушка. Равнице“ су мале али. доста, плодне.

Карпатски систем захвата најмањи: простор Полуострва. Планине прелазе' преко. Динара у североисточне крајеве Србије, пружају се на истоку до Тимока; а на западу до Велике Мораве. Дунав: их пресеца и ствара Ђердапску клисуру. Огранци ових планина почињу од севера Мајданпечким планинама и Мирочем. Јужно се уздижу Ртањ, Тупижница, и Озрен изнад Алексинца, од којега се на југоистоку пружају мањи врхови почев од Вршке Чуке код "Зајечара

— 169 — ·