Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

— Али праву само реци истину На двору како посланикова И како му се овдје проведе. (Умирено пође десним вратима и зове) Изведи, сејо! Иде војвода.

(Јелица излази мирно)

Седма појава.

Пређашњи и Јелица.

Д (мирно и хладно). У журби нам је чико Теодор, Пожурују га важни послови, Па обичаје старе прекида Да засједне ту, да се забавља Док његови по њега не дођу.

Ман (клања се нијемо и оде с Јелицом низ тријем сав сломљен).

Осма појава. Анђелија и Дојчин.

А (слегне раменима, чуђењем). Још прекјуче се сумњив чинио, Ал' ја, у бризи, то не узимах У збиљу. Мишљах : прирођено му; И прирођена ћуд и брбљивост. И јуче нешто тако зборио (као да се домишља) Да, сад се сјећам, слично било му Са разговором прекјучерашњим, Ал ја се на то и не освртах А сада Д (послије размишљања, одсјечено). Био! Више нема га! О њему више ништа! Свршено ! (Замисли се) А (повуче Дојчина). Толико мислиш! (Повуче јаче Дојчина) Нешто мучи тег