Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

63

(Пође брво ва њим, с врата) Ал свима јави. Б (иза позорнице). Свима! Свршено !

Једанаеста појава. Анђелија и Дојчин.

А. Ти осјећаји силне радости, Весеља тог, што све ишчекива (Овако жељно да се појавиш, Нек потпуно ти душу разбриже Од потреса толиког.

Д. Не могу.

А. А могу кад им душу свесрдно Сам отвориш.

Д. Да, савјетниче мој. Те медне ријечи годе уху ми.

И ево душе, ево срца ти, Господар си од свега: отварај, Умири, видај, чудотворко ти.

А. Устрпи ми се. Видаћу те ја. (Извири) Ев' иде моја помагачица, Јединица нам, наша зеница.

(Јелица се враћа)

Дванаеста појава.

Пређашњи и Јелица.

Д (идући у сусрет Јелици). Заоста дуго, сејо. |: Признајем. И да сам још толико, не би ми За вријеме жао било. (Заломи рукама) Јадника ! И несрећника !

=

Гдје то видје ти 2 Ј. На излазу за мало не паде Од узбуђења. Јадник, несрећник !