Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova
63
(Пође брво ва њим, с врата) Ал свима јави. Б (иза позорнице). Свима! Свршено !
Једанаеста појава. Анђелија и Дојчин.
А. Ти осјећаји силне радости, Весеља тог, што све ишчекива (Овако жељно да се појавиш, Нек потпуно ти душу разбриже Од потреса толиког.
Д. Не могу.
А. А могу кад им душу свесрдно Сам отвориш.
Д. Да, савјетниче мој. Те медне ријечи годе уху ми.
И ево душе, ево срца ти, Господар си од свега: отварај, Умири, видај, чудотворко ти.
А. Устрпи ми се. Видаћу те ја. (Извири) Ев' иде моја помагачица, Јединица нам, наша зеница.
(Јелица се враћа)
Дванаеста појава.
Пређашњи и Јелица.
Д (идући у сусрет Јелици). Заоста дуго, сејо. |: Признајем. И да сам још толико, не би ми За вријеме жао било. (Заломи рукама) Јадника ! И несрећника !
=
Гдје то видје ти 2 Ј. На излазу за мало не паде Од узбуђења. Јадник, несрећник !