Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

70

И твоје све и дома твога све, Да Јелица већ чека приправна, Да иде са мном господару ми А пратња ено чека.

Д (скреће главом и мучи се).

А (нагло се исправи, врло одрјешито, поносно).

Кога 2 Б (мирно). Њу. А. __А ко то тако нагло тражи2 Б (равнодушно). Пе

По господара мога поруци. (Приђе ближе, повјерљивије) А што се тебе тиче, вјере ми, Господар ми је врло душеван — Не говорим то ко војсковођа И слуга његов најоданији, Већ кажем што је сваком познато Да има душу чисту, правичну И о теби ће он се бринути. А (одсјечено. Што значи овај говор >

Б (мирно, поуздано). Истину. ===> (Повјерљивије, приђе још ближе) За Теодора ако не мариш — Разумијем, да, није прилика Господар ће ми, наговијестих већ, И о теби се својски бринути (Онако како положају ти И достојанству твоме приличи. На њега ми се не ћеш тужити, Из раја Јеле твоје он ће ти Још неказане жеље златити. А. Што значи све то сада» Б (већ изгубио стрпљење, безобзирно и одлучно). Значи то: Ја не знам сада зашто таји се И оно што је сваком познато, Ал дјеца већ по граду причају: Одавно да је Дојчин у небу Па — (слегне раменима)