Vojvoda Dojčin : tragedija u pet činova

ПЕТИ ЧИН.

Улица испред куле Дојчинове.

Напријед и десно улица. На углу улица кула Дојчинова. Око куле јеле. Десно:

иза улице брежуљак, па, како се истом разазнаје зора, једва се опазе

иза брежуљка три људске прилике и нешто живо расправљају. На кули се: отвори прозор, на прозору се појави Јелица.

Прва појава. Јелица сама.

Ј (немирно погледа како зора споро руди). Еј зоро дивна, ал си слабица,

Што дивнија, ти све то слабија: Колико ја већ чекам, прегарам, Најдражи данас да ми сване дан, А ти га стегла ту грчевито У загрљају стрепиш за њега, КОо да ти ве ће доћи довече — — Та пусти ми га, дивна, за мало, Најдраже госте да доведе ми,

Па нека ти се одмах поврати. (Гледа подуже, пуна чежње, па онда затвори прозор. Свањива, па се већ иза брежуљка разазнаје Антијох и Топија. Трећа прилика оде за, брежуљак а Антијох се и Топија приближују кули)

Друга појава. Димитрије Антијох и Марко Топија.

Ант (врло немирно, показујући на кулу). Голубан још је тамог