Vreme, 16. 04. 1929., str. 6

Стп,„а 5 • . ■ чм1ииии———————ш— ^———— гп 1 Чако /е у Руси/и Блистава опера — за гладну публику *, ] . ц <^0'* " ■ Позорншта у ко|нма се свет бојн да пљеска

- јтео, с П О Р т Споразум балканских спортиста

ОзвЈетска влада је поноспта што је досад била кадра да 0перу, позоршпта и биоокопе стално држи отворене, уа пркоо многим тешкоћама. Она их употребљава као поузданог помоћнлка у својој на шпроко заонованој пропаганди. Редак је случај да ожрска, позорипша или бноскопска представа није накљукана идејама комунпзма а на рачуи капитализма. А најомпт>еннја стална личкост у свим тнм предотавама је — Енглез који је у њима свагда прика.зан као бруталан послодавап, плавтатор који бездупшо шиба камџпјом Кинезе, Индусе п црнце гонећн их да му аргатују. Кад погледате одело пгго га у тпч комаадма пмају на себи Бнглези, морате прснутн у смех. У опери сЦрвена Булка» (»Турчинаг;« — дикви мал), коју комуннсти најчешће дају, енглесј;н офидири су обучени као не кн мелеза између глумаца, ватрогасаца и аатроза. А на крају кодада ј&дне жртве лнглеског империјали^ма свагда без промене бпвају спасаване од благородннх бољшевика који урођенпцнма враћају њмову негдашњу сло6одј г . Али сва та проп&ганда је. мало по мало, већ сасвим изгубила свој ефекат на Русе. Комунлзам је тотално подбавдо, — на ппаНа никакве дивиденде, ево већ чптавих једанаест година, — те се господа днректори већ не могу и даље надати да акционарн још непрестано са негдаш га наивним заносом чнтају њвзов оригшалнн проопект са неким великпм усхићењем. Народ присусгвује тим њиховим представама нз с&свим других разЈЈОга. Опере, позоришта, и музик холи су редовно пуни-натученб да се једва дише у вима. Ту посетиоци нала-зе топал локал, заклон од зиме код куће и на улици, и ипак занимљив контраст према вечној потиштености и мелаихолији на уллцама и беди и јаду у кућама гледалаца. Н најсиромашнији може за мале паре да гледа велике творевине преминулих уметника из прошлих дана. и дела нове комунистичке књижевничке школе. Ти сиротаии могу да т!осматрају плес иајграпиознијих балетских уметнпца и уметника; и могу да слушају најдивније гласове певача којпма није пошло за руком да побвгну у «топлије клпме» на боље хонораре, из ове сиротињом убпјене, полузамрзнуте азијатске тамнице. НИКО НЕ СМЕ ДА ПЉЕСНА Али ти исти јадници никад не виде бео хлеб, путер и млеко, и ретко пуну трпезу. После свега, бедан какав «цубок», говеђа глаЕа или иога, јадна зу замена пра-зном стомаку место дебеле овнујине и сочне говеђе печенипе. (Јчинска влада задовољава њихово антелектуално и естетично осећање, лок су њихови сто маци у пола испуњеии храном која се за невољу .уштеди од сто ке, коња п од свиња. Раднпци имају право да уђу у оперу п у позоршпта уз знатно смањене цене, ако покажу своје кооперативне или комуиистпчке легитимације. А чини ми се да већнна публике улази и без' пкаквог пла&ања. Услед тога опера има пвглед као да су је преплавпле неке хорде из лондонске иалилуле. Нико вам ту нема свечаног вечерњег одела, и зузев чланова »дицломатског ко ра». Све старе раскошне, збиља царсте декорације Онере, још и сад су ту: блештећа позлата и скупа црвена драперија нису би ли дирани, и ова маса из предграђа изгледа чудновато деппасирана у оној царственој околпни. Чиог&крини ооробааи шшуниста свде данас у царокој ложи. Ако ваб директори театра позову у своју личиу ложу, вп морате да се помирите и да пристанете да седиете у гомилу бољ шевика и њиховнх дама-пријатв љица. Маса руског народа је данас тако пала и убијена сиротнњом, б«дом и страхом да су свп постали скоро немушти. Оии се тиска ју н гур&ју у позориштш(а и гледају са зинутим усгима и запрепаиЉе!њем на призоре лоЈи им ое прит:азу]у п& позојни-

Бпвше вешко царско хоскоссно позориште, претвореио )е сала наро/ио позориште.

цн, а који су тако далеки и неолични ва цео њихов живот. Они никад не пљескају нпти исказују ма какву емоцију и осећање. Очпгледно сви се боје да то учиие у незгодном моменту какве политичке алузије која би могла да се не допадпе вла ди. Али ако неки странац нпак први зашвеска па нх охрабри, они му се однах придруже. Лица гледалаца су без-животна: на њима се не чита ки сећање на прошлост, ни бол абог данашњице, нитп зрачак наде на бољу будућност. БЕДНО ПЛАЂЕНИ АР. ТИСТИ Жарка је жеља св&ког руског глумца и артиста са пра®лм тадентом да, ако само може, побегне из Русије у западну Европу, или у Сједињеие Државе, где би могао заргфиватн здрав новац. Алн их Оовјетска Влада не пушта нз Русије. Бољ шекнци им то не дсеволлвају јер су им даровити глумцн пре ко потребни да забавља.ју очајни народ_ Али некима је ипаж пошло за ружом да се извуку пз бољшевнчког п&кда,, у који се после већ нико ни за живу гааву не враћа! Најсјајнија балерина коју је публика у Русији могла видетн лоследњих десет годнна, игра давас у Лењинграду. Та варош је ннкако ле пупгга да оде и до Мос!«ве. Оовјетска. ваада ју Је обвеаала саблажњпвшЈ обећањем: да ако буде радп.та у Русији трн пуне године, да пе јој датн пасош за иностраногво. Глумци и артисти су бедно пл&ћеии. Најбол>а нзмеђу балерила може да добије сЕега 250 рубаља од преаст&ве. Алн оне се репко ј&вљаге више од пет пута месечно. Њитова просегчна плата не може прећп хиљаду рубаља месечно., Али та сума је нпак далеко ве>ћа пего мз која што је моЈке имати ма који други ста-теж, а услед тога се да нас у Русијп на њих гледа кал на фаворизирану «клику«, про тежирашу од владе. Кадсу да је некнма између њпх чак дозвољено да задрвке овоје брилијги. те и овоје пређапгње оташове. Свима позориштима фннансијски рукује сама држава са стално огромном ттетом. Чак и при данашњпм бетиим глумичкнм платама, поворлшта не могу да зараде колико нм треба за плате, али држава равнодуш но гледа на тај дефицит, који се поиуњава из државне благај не, — равиодушно стога што су позоришта првокласно средство њеие проогаганде. Путем позори шних представа комуиистнчкп балкротн гледају да одроке ларод у добром расположењу, или бар онај део народа који их подржава. Једном приликом, кад је Опе ра била ПЈ1епуда публике, ја сам успео да ианађем суму целокупног «паза])а». Она је изно сила до 5500 рубалл, пгго св да вас у Русији сматра за врло ве лику суму, Алн те вечери било је првко 200 артпста на сцени. А Мелба и Карузо знали су сами добијатц више од цете те оуме — оаао за једну првдсгаву! Свакоме ко идв у РЈ'сију ја бнх саветовао да носвети неко време Опери и театрнма. Ту можете стварно проучнти руски

часова одмора од окилне и тешке борбе за насупши хлеб. Ту можете видетн п онај ансурдни ступаљ до ког бољшевици наго не писце да иду да би се народу двла оваква душевна храна каква је бшшпевицима по требна. Тај отупањ алсурднооти је данас у Моокви постигнут,... БАННРОТСТВО ПОЛИТИЧКЕ ПРОПАГАНДЕ. - ПАРТИЈА БЕЗ ПРИСТАЛИЦА Русија се под комуиистима р&опада, а влада је, хтела не хтела, даи&с и сама нагнана да привна да доктрине и морал ко муннзма нису уолели да пусте корена ел у једном битшом саст&вдом делу руског нарсда. И стога вође концентришу све сво је силе на будуђи нараштај, увиђајући да им је коначно пропао покушај да од дашадтње генерацпје начине овоје цртегалице. Они се надају д& ће за будућност створити једну расу присталица ноБв вере, и то из редо ва оних који, абог своје младосги, нису досад внали ни за в&кво друго «вјерују» или друштвено стаи>е. осим онога које им комунизам проповвда. Другим речима: идеја једне личне, моје, индивидуалне егзистенцлје, одвојеие од оне што ми је држава даје, или плешенитог индлвидуаллог чаотољубља, да се ја сзм издигцем из опште гомиле, — та пндивидуалистичка идеја, веле комулисти омлада-

ии. нма да ев ебришв ел лк аемље по сваку цаву. јКомулиоти утврђују будуће аараштаје у вври да су грађашп само просги точкови и чивијв на маишни иад-сувврене др!К»ве. која ће их, као накнаду за ту службу, спабдевати свим ма терпјалшш потребама, и да пико од њих ие сме пи желети, ни надати се д& се у материјаллом погледу истажне над својим друтовима маљ &ко би, случа.јво, поЈггао — комунистички минпстар... Мржња против буржоазије и против капиталиста, нар&вно, сачЛњава важан део ва-апитног комувиспгвшг програма. Децу уче да су ови -буржуји — сгалеж парија, који сиса крв масама, и воме се већ ашк&да ие сме дозволдти да још једаом дигае гла^ву у Руоији. Премда су се дровавна иидустријализадија и државло располагаав свшм људима и свом производњом исжазали као једла скуша неостварљива бесмислица, — ипак се то обоје задрЈкало као глаана доосгрина која се у свим апколама Русије омла дани као овета иотиша у глазу улива... Али врло је вероБатно да то насилио кљукање ом.тадпне цолитичхим глупоотима неће пожњети успех коме се даиапгњи влаоници нада-ју. Јер онога дала кад студент остази школеку клупу па ступи у б<гобу ва голу егзистензцлЈу, он ће јамачно мало изближе анализирати користи од тог система по д којим је био васпитаван, па ће се залитати: »Па где је тај обећани рај о коме су ми толико причнлн док сам био у школи?« Једпна нада 8а комунпсте да се будука генерација обрати у њихову веру — јесте да постигну стваран видан успех пре но што се данаапња омладина оразуми. Совјетска влада мора ство рити м&ло пријатнпје, сгогаагнчније ивгледв за младеж, и мора полетп Русију па далеко виши оаупаљ материјалшог благоот&ња, но ово што је далас. Иначе ће се и будуће пожолење уверити д& јв комуииз&м исто тажо гадан и непривлачаи као што ол данас изгледа и целокушној маси руског народа. И. ЕШМИД-БАТЛЕТ

НОВ РОМАН „ВРРМЕНА* X содор Валсшси:

(17 А.тнма је пратила цео разговор са (веома жнвим ипзтареоовањеш. Даулнно причиБв је љутило и он^ се упирала свош онагом, д& св не умеша и викне: »Јв ли то т& нежиост. о жојој си говорила, Даула. Зар ти з&борављаш да је Афзеои ожењен? Зар се један цвет откине, а да св не помирише?« Јасашша је била вапрчпапЉв-• на и туотна. — «--Ја саЈМ само». мислила је она, «једна ствар, коју оу поставили ту, и о чијо.ј се егзистен цији мие.тн оашо ивдалека«. •..И она је вндела своју јадну мајку на самртнпчкој постељи. Покрај ње Капо, Алииа, г-ђа Грандпе и Хектор Грандие. Леила је била у агонији, ади је изгледало као да се бори, да каже авоју послеању жељу. Уза^ луд! Она није рекла ни речи, али из њених упалих очију, сви присЈтни су прочнтали њену последњу молбу: „Чувајтв ми моју девојчицу!" „Алн гдв је тај заштитник, којц треба да бди над мојом младошћу, где је повереник мојпх нада д моје ТЈте?" Је лн то Афзен? Не. Од оие ноћн коју Је провео са њом, пла шљива, бојажљива и детињаота Јасмила није зауздмала никакво место у његовом животу. Пол&зећи у јутру или у вече у повратку А<Ј»еп би се вадовољавао тнме. што би је ушитал, да ли је добро ручала, опавала и д& ли јој што недостај&ло. Или је то био Каис, њеет отац? Не. Он је бпо хипиотио&н Камриним прнсуством као не-

народ у маси и видети како ои када Леилиним и свадба Јаоизгледа дашас У оно мвдо свсцжх миннва «нјв бдла тако даааа

да би могла већ да му тражи савета или да му св исповеда. И.ти гоопођа Грандне и њен син доктор Грашдие? Хоће лн их нкада још вцдети? Опи су били ведцки поборници слободе и жучшо су цротеотовали против тог заточеничког живота, који је њихова драга Фани платила глазом. Афзеи, који их је видео за време свадбе у Матеју, и ако није разговар&о са њпма, оазнао је о д Каиоа њихово мишљење о з&гварању младих бн ћа у х&рем. Он се можда бојао да ани ие утичу н& Јаомину и врло вероватно да их не бн нп пустно да дођу. Било је природно да А<Јгаен нв би пустио доктора Грандие. јер од како се Јасзпиа удала, она вије смела да дође у додир ли с једнпм страним човеком; али је вато та сгрогоог према госпођи Граидпе била неопр&вд&на. Тв горке мпсли мучиле су Јасмлиу, чије је зашорено лице и брижал изглед зачудио и Даулу'н Алшму. «Чинн лам се да би желела да осташшп саЈЈа и да се мало одмориш? Онда ћемо те ост&вити«, рече јој Даула. И чим оу обадвв изашле, у Јасминпнвм великим очима заблисташв суве и она зајепа.

В а зћ н о У оенованом увсречву да ћу овој н етначе велтип! круг муштеркја знатно протпнротчт, у повоуређеној тргошган галант ертјске робе, увео сам нов принпнп БРЗЕ ПРОДАЈЕ радн чега сам сннзио цсне робн радећи на базн НАЈМАЊЕ ЗАРАДЕ. САВА САРИЋ И и В&швд **

Један «смер» г. ВпЈаша

СПОРАЗУМ БАЛКАНОКИХ СЛОРТИОТА Кео што смо јуче јавили прва аонфереицнЈа спортсквх двлегата РумуШ1јв, Бугарске, Југосдавије <и 1рчкв донела јв и првл споразуи. Једнодупшост н узајамност спортоког схватања јо на овој конференцнји у Палас-хотелу толако избијала при свавом новом пнтању да је човек имво усисак као да су ти људи, коЈи су прекјуче допутовали из Атине, Букурешта, Софије и Загреба и којг су се јуче први пут видели, као да су даиима о тнм ствардма днскуговали и као да јо на конференцијн у Паласхотелу требало само све то протокоаарно, званотгао да се утврдп. Са таквом лакоћом су постипнутн значајии резултатн бапканске спсгртске конференције. Стварање Балкава !«)г Купа је двоструког вначаја. Прво доказана је спо ообност опортоких радшша балканских савеза и друго створепа је конкуренцнја, која ћв на Балкану снажно пропахирати спорт. Овај првп контакт је уједно показао да намеђу опортсиих саведа балканских држава лебде многа питаља, која чекају своја оствареља. Једно од првих и најважнијих питаља, које је на овој кон ференцији додирнуто, јеств Балнансиз Олимпијада. Нарочнто су ов грчкн делетат г. Николандио н румунскн, капетан г. Медеану залахалн да ое ова ствар што пре стави на дневни ред и позољпо решн. Како је код нас и Турака футбалски савез одвојен од осталнх спорт ских савеза, а у Бугарској о Румуннја оу сви уједно док у Грчкој има|у тесну везу, — то је остављено да св чује мишљељо турског футбалсхог савеоа, па ће ое према томе поотупатн. Прелса овнма изгледнма оствариће се и Балканска Олимпијада.

ЦАР ЛАЗАР-ОБИЛИЋ 6)2 Крушевап, 16. апрнла. — Јучв по подне на нгралишту спорт клуба <Цар Лазар> одржана је првенствена утакмнца за прзенство западно« моравске жупе номеђу оодашњег спорт-клуба. Цар Лазар и Обилића. Игра је била интересантна н свршила се победом Цара Лазара оа За ову игру владало је велико нитв« росовање код навнјача оба клуба, т§ је бнло н врло много ошслада, (Врамв), ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ОПОРТ МАЂАРСКА Мађарсне»—Швајцарсиа 5:4 (1:2) Пријатељска Ш Котар—Кишпешт 2:0 (1;0) Фервнцварош—Вакар 3;1 (1:1) АУСТРИЈА Утакмицв за Парамунтов пахар Хунгарија—В. А. Ц. 2:1 (2;0) Аустрија— Теплицерн 5;3 (2:1) ПРВЕНСТВЕНЕ УТАКМИЦЕ У ЗАГРЕБУ Конкорднја—Хашк 2:1 (0;1ј! { Грађански—Дербн 3;1 (1:0) Жељезничар—Шпарта 6:0 (2;0) Викторија—Кроација 1;0 (0:0) СИТНЕ ВЕСТИ Ивкца Бак и МиНа Митроеић чв» стнталн оу нз Модпеље-а овома клубу победу над Југоел&вијом картом следеће салржине; «Е <уби> нас ова <застарела« нгра! У имв овдашњнх «плавих> честитамо најновији триумф над Југославијом. Вашн сдо на мртво> Мића н Ива>.

„Мм ММ&ГО ш&тамоЈ'

каже млада госпођа Марица. „Времена имадемо доста, а ирадукући не мучи ме одвише, јер перемо тако да узмемо РАДИОН, који пере сам."

Штеди рубље.'