Vreme, 16. 04. 1929., str. 7

Гт'рак, 16. адрпл 1929.

Страна 7

11ред Окружним Судом отпочео је јуче претрес окривљенима за крваве злочиие у Железиику, Конатици и Боричу

0 браћи Суши* из О-1 СТруЖНИЦе и ЊИХОВ1ТМ др>токча гжсано је већ то.тнко су цхови ПОЈШ13И до ситнкца позна л» мвности. Јеаном су веН одговара.тл и би.ти осуђени, али је доциијом употгтуњеном истрагом из1\-чено из мрака још неколико *•** која су јуче с њјојз заједно н.1велена на оптуженичку к.тупу. Сви они, девет их је на броју, олговарају по туж<5и државног и приватних туЖШИВ за пет ле.та од којлх је )сло лв.т»ачније од др\тога. 20 ■агта 1923, ноНу, упали су у кућу Вујада Вучинића из Сурчина, тра *и .ж му новац па га најзад израни.чи тако, да је сутрадан умро. Тек лоцније утврђено је да су Суижћи за ово убиство билн пот ппКени од ВучЈтћеве жене Анке, која је посте заједао са својим фато« ухапшена. у селтембру 1925., у се.ту Конатчци, >15ијен је Живко Петровић. па је доцттје мгова рођака Живка пријавц.Ђ а-встима да је разбојжже С>'ЛиНа млађег и Ж;геана Тодоровића за ово \чк!ство потплатио отац Жнвков, Драгомир, јер се са сином нчје слагао. Крајем октобра 1926, Милија Сушић дошао је јелне ноћи у кућу Радивоја Аћимовића, маскиран, и покушао да му гкжрале неку бурад, али га је »омаКин приметио и потрчао за ћлт. Милија је припуцао и убио га. Кратко време посте овога, овај исти Сушић у друштвл' са Радисавом Радотчићем "наттао је ноћу на кућу Кате Б*фчанин, ^ (XIV Баричу, и однео јој 18 ко.мада обвезница ратне штете и нешто готовог новца. Најзад, најтеже дет> »гаврши.-м су разбојници у мају 1927. године. У селу Железнику убили су Милана ЈанкоиЛа и његову снаху Живку која је би.та пред порођајем. Тек посте дуге истраге кривци су похватани. али је пала сумња и на стрица убијене, Ивана Маринковића да је платио ла иу се синовииа убије. У свима делима учествовала су браћа Сушићи, у петом и Коста Петровић и Радисав Радојчић, како каже тужбе. ДСВЕТОРО ОПТ^ЖЕНИХЗауаела су две оптуженвчке клу« пе, у два реда. Напред удађв, Милисав па старејн, Милија Сушић. Мидисав је отроспт, интелнгевтног лега. Огав у воме седи одаје нзвесву опрезност. Милпја, н аво лнчи на ње га, има нвсравњепо грубље в непрнјатае црте. Без престанка иу на ду« гачкнм образнма код јабучипе приметно нграју мншићн, брзо трепћо н с времена на време тепшо гута пл>увачку. Трећп крај њнх је старац Иван Мариииовић, оптужен да нх је потплатно да му убију сннрвипу каао >оо не би морао датн део кнсаеђа. Погрбљен, са распветаннм просе днм брковнма, огромног носа, седн дал >е Живан Тидоровић, омален ситне главе, снтнн! очнју повученнх у лубнну. Крај њога најннтересантпнји, једннн женскн оптуженпк, тнпич на Сремнда Аика Вучииић, жена у годннама, врло строгнх прта, и ако не намрштева. Са њом је првн род оптуасенш; завршеп. У другом реду седи Анкии брат, Аца Прибић, са свнм неупадљива пречанска фнгура, па Милан Јоваиовић, један туполи* кн наш млад сељак, којн говорп кроз нос. Њвгова је крнвица најлакшо прпроде. Тужен јо да је знао за при премање злочина у Железннку н да га није пријавно. Крај њега је Коста Петровић, млађн сељак, врло живих а дрских очију, вреба сваки гвст н реч сведока, добапује н жестн се. Ои н Радисав Радојчић, црномањаст, тнп своског лепотана, одговарају упоредо са Сушићпма за најтежа дела. Према њнма, за судијсжим стооом, Јоратицн Драгутин Божић, сељак, н г. Михаило ОгњановиН, учитељ у пенвнјн. Кологцјум држааиог оудо; прадседавајући г. Ввља МарновиН г .г. Владислав Вујовић, Воја Пвтровић. Прн там, једна оа најннторесантнијиз поакција каква се у судсжој овлн можо еаКи. Оудијокн сгго Јв уз саме прозоре н овсгглост пала с леђа, док су оптЈ'женнтке клупе према њкма у пуном оовеггљању тако, да оптуженнма нн браоа, ни коле;!о нв може задрхтатн а да се то ве виш1... Лоао до врата, адвокатсЈги сто је овп вогвднут од бранплапа. Јегван јачивн адвпкат заотупа тЈг'Јнише, порлдтлгу убцјвиог Милана Јанкошгћа, Д'"»к отлд убцјеног АћнмовИћа лично туаов. БраКу Супгнћв бране а1ГЈ«>!.-атн г г Милви ВлвЈковиЦ н Бранко Обрвдоаић, Радојчиће г Лвзар Креч иовиЦ. Аи-ку и Аду Прпбнћа и Милача .Тпдогтића г г. М НииолиИ, до. Мипаи Ностић, Драга« Си*и*, Или|* Жипвмчвтћ. Милги Јовлно•ић Кпочу П^^тровића и Изаиа Ма1Г-ЧГ чнгћа г Пзшмј ПаеловиН. Сшо ЛСшван Тодоровнћ нема бшшкша.

Поворка крпваца, свсдока и присутника

Оптушени

Двсао сеш држаанн тужилад г. Милутии Мрваљевић. »ДАЈ ПАРЕ, ИЛИ ОДМАХ ЗИНИ...« После врло опширне тужбе државног тужиоца, први је позван Ненал Јанковкћ да огтише шта је дож1геео кобне ноћи, у мају 1927 године, када су му погинули отац и жена. Ненад, врло млад ^ељак из Железника, не рођени син него усвојеник погинулог Милана Јанковића, био је у то доба тек скоро ожењен. Он прича опширно, утучен је, али се види да му је то била импресија која стоји свежа целог живота. — Упалн су еаоруокапл н један са махжом. Врага још нној - бнла закључала. ИпвДи су да тражв па<рв, а отац јв казао да вема. Онн су поиовала векатико пута то да им св паре одмах доау. па су онда опу почелн да прете. Казали сју му; <двј) паре, нлн сдмах зјшд!» О н је кааао да нема пара н зинуо је. Један му је метуо цев у укгга п опалио. Отц је пао. После су н сд мо(је жеде тралон дн шваца; »Кажн млада лде оу паре!» Вддео сшм сааво да је н њу погоојвзо неколнЕо метака и аа је пала. Не знад! даље шшгга. II ја м ма<јка смо после тога дуго лежалн у не овеслтн... Прад содааај ућн га пнта: — Прошлн пут ез једнога са аптухвнЕх шбси могао да позналп. Сад пх је внше. Вцдп моада ћеап позватн неког којн је те ноћп бао у вашод вућн. Нвнад св окреће, посматра их алн вшоола нв познаов; — Не знам. Један јв бп мадкврал. А друге шссам смво да гледам јер су мзт, чим ©V дошлн, наредали да легпем потроЈтпке. А тгосле слм се. анвеФеотно... ИНТЕРЕСАНТАН ИСКАЗ ОПТУЖЕНОГ ПЕТРОВИЋА Првн од аптужегних, Коста Петровић позван јв да шшвна шн да се

— Деде Коога; јасн лв тн ааврпгхо то дело у Жвлезннку? — Н ергн сом ја, гооподо слтдаое, ннта анаа| ко је! сдгавара Ккхгга одрепшто. — Па како сн признао код полппвје? — Па, ето што сам морао. Тог да на моје псето ујело је једиог човека па сам зват. И још се нисам ни вратио, а пандур ме нађе па каже да ме зову телефоном у срез. Ја се упутим на Умку, алн стнгнем кад је поглавар већ изишао из канцеларнје. И тек увече он дође па ме пнта: >Је лн Коста, запгто сн тн гласао?« А два дана пре тога бнлн су општннскн нзборн код нао у селу. Ја му одговорнм: »Па зато, што нисам знао да не смем!« *Е, добро. Знаш за убпство у ЛСелезннку? Мораш да признаш да си тнЧа Сушпћима тамо то урадио. Сушиће морам да упропастим... Обесићу те ако то не урадиш, па ћу рећи да сн се сам обесио...с И тако су ме држали десет дана ,а саслушавали ме само ноћу. Прис.ајао сам све да потпишем, само да ме не муче. После, јодаред, кад су ме мало прошли табани од убоја, повели су ме на увиђај у Железнпк. II то сам прнстао. Кад смо дошли па једно место, где се путеви деле, нарелник ми каже: »Ево ту сте пушке бпли сакрилн!« >Добро, важем ја«. Тако смо дошлн у Жвлез ник. Ушли смо у једну авлнју гдо је бно и поглавар, н он мв, кад сам стао код капнје, каже: »Ето, ту си стајао, је ли?« «Јесто«, ја кажем. »А они су овуда протрчали.с »Јесте«, кажем ја. »И унутра је горела лампа?« Ја опет кажем: >Јесто!« А поглавар кажо: »Ето то се све слаже са сведопима...« Поглавар је после увек палио јодну жуту свећу н заклињао и мене н прпсутпике а п сам се за клнњао да ће све то остати тако и да се друкчије не зна. Монп је обећавао нарочиту помоћ и награду за то. — А је ли било присутннка? — Јест; али опи чнм дођу, аакупу се и оду...

— А ко оу они били? — Неки Аца, не знам како се презива, и брица п дућапцнја... Један од браннлаиа нвтересујв се да лп је Коста после тнх својпх пра знања пупгган на слободу. —■ Јесте; кад сам потппсао све, пу стио ме је па слободу. То сви знају. Ишао сам и по кафанама и по Сава сам се купао. Свуд... «ЗАР МОЖЕ ТАКО ДА БУДЕ, НАПЕТАНЕ?» Међутим, једно саслушање Костино сасаим др>'кчије изгледа од свих његових пр*1ча пред судо.м. У њему је он казао како му је једног дана Сушић јавио да Ке к њему на преноћиште доћи један човек и једна жена, па да их прими. Он је одговорио да не може него не«а их прими Милисав Сушић. Тако је и било само је Коста отишао Милисаву и ту је дознао да има дд се сврши неки посао у Железнику за који треба да се приме добре паре. Сутрадан, у кафани, Милисав му је казао да се тога дана не напија, јер пред вече треба да пођу за Железник. Он је замолио да њега не узму у обзир, али га је Милисав непрестано наговарао и навозк) да су веН л пушке тамо у близини счештене. А пред вече, к њему је дошао Милија и пошли су заједно. На путу, после осам сати, сре.ти су неке људе, али Коста не зна да лл су од њих били примећени. Кад су стигли у двориште Јанковићеее куће у Железнику, Коста је остао да чува стражу. Њих тројица (Сушићи и Радојчић) уш.ти су одмах у кућу, која није била закључана. За собом су затворили врата. Он није тачно чуо шта се тамо догађа.то, само зна да су се они брво вратили и са електричном лшпом пошли кроз двориште. Коста се тада, како каже, ужасно збунио, преплашио и почео да бежи. Зауставио се тек негде на месту, где су требали да се нађу. Они су ускоро дошли и тражиЛи му да им да пуигку. Он нх је питао шта је било, а они су одговорили да су убили једног човека и једну жену... Сутрадан, кад се дозна -Х) за злочин, код Сушића је извршен претрес. И они су били одведени, али су се до вечери вратили. Позвали су се били на сведоке, између осталих и на њега, Косту. После, каже још у саслушању, кад се новац делио, он кије тражио свој део, а они су му казали да у буду^е неће с њиме радити, јер оиде да се он за ово дело каје... — Ето, внднш Коста како нзгледа твоје саслушање? каже му председавајући. — То је оп све написао без мене; менн је само дао да потппшем... ч — Јесу ли тн читали саслушања? Коста један кратак тренутак размпшља, па каже: — Јесу. И ја кажом: »Зар може то тако да буде капетаное, а он мн непрестано каже како ће ме спастп и наградити... ОКО ЈЕДНОГ ТЕСТАМЕНТА — Ивано? Иван МаринновиН, омален старнји човек, кога смо као трећег у првом реду опнсалн, диже се. — Не знам; ннсам ја ове ни видео све док внсмо пали у затвор. А шта ја знам пгга је мој отац пре осамнаест година писао у тестаменту... После смрти Живкиног опа, 1907 године, када је Жнвка остала од два меседа, Живкин дода је написао тестаменат по коме она има да добије половнну целог имања. Из једног Ивановог саслушања видн св да је Пван у разговору са својнм прнјатељ м, убијеннм Милапом Јанковпћем, казао каво ћо вндетн прво да ли тај тестаменат. који је љегов отап напнсао, мора да важи. н онла ћв

1атн Жнакнн део. У протнвном мо>аће се, рекао је, споразумеватв. Па зашто тн тај тестаменат нн и потврдпо код суда? — Шта сам ја ту разумевао? То јв >адно мој отац, а ја твстамент ннам никад нн вндсо. Наишао је рат, >а се мотао по фронтовнма, па н по•лв кад сам дошао ја га нисам гле(ао. А истпна сам разговарао с по:ојннм прнјатољем и казао му да ћу Кпвкн н вап тестамента датн десет сетнаес-т хпљада, па кад како узмог ем... А Живкв да начиним зло нпам пмао зашто. Дознао сам шта со оснло тек после два дана, кад је је* ан младић дошао из Железннка у !елнке Моттаннце н нспрнчао мп.— У саслушап.у спомињвш да тн и једнога дана долазио неки Мнлија ушнћ да купн коња, па си послв азао да то ннје овај истн. Шта је стнна? — Није долазио никакав Милија ушпћ код мене да купи коња... ШТА КАЖУ БРАЋА СуШИЋИ? — Малцја, јесн лп тп нзврпшо влочвв у Жвлвзнину? — Насам и нв знам зашто ме Коста теретн. Ни на јодном саолЈтпаљу, Мнлија н Мнлиса® нису нншта прмзволн. Чнтаду ов Мвкшзина саллушања н свуд ое ираалели јеана вшкугатвии« ја : да опгуавии нв признаде двло. Тж на крајју једног саслушаЈња прзд седалајући под примедбом чшта; да је Милија за све времв саслушавања увек веоага присебан, алн пршмет но дрхти и у јеспгом тренупоу каже: ^Вишш ја саога Вога!>... Долаин до дналога са оптуженим Радисавом Радојчићем. — Радасшве, пгга знаш о овом двлу? — Немш! ни падма... — Нвмаш ни појма? — Баш Ш1 подма. Коогн јв поглавар казао да мв тврети. — Па пгга то папладаар баш протав тебе нма? — Па ицје баш протав мене; н дру ге је таво исто. Алп, птго јв и мене, то је ваљда зато, отго му је тажав прзнпип... — Јеси лн тучен? — Јвсам. — Па пгго нисм прнзнао? — Кагао да призпаад <то о чвму немам појма. — Па кавоо јв Коста? Он је још јачн сд тебе. — Ех, мшиа су га внше туклш Дазазп па ред Милисав. Он тако исто врло опреолно скачв са клупа — Насам г. преоседннче, нштн звам ко |је. — Па што те је Коста теренио? — Коста јв то сам казао. Шта поглавар нма протнв нас, не енам. Можаа хо(ћо рвклаацу, да поетане веаикн жупан, кло ппто -се <н предогајвљао... — Јосу ли те тутклн? — Са/мо }едв/н шамар. Вгапе ја пнсам дах). 1{азао сам нека ме убвду, али нећу довватитп да ме туку. И внше ме нгасу тукли. Нн МатиЈсав кипте, нн на једном саслутаању нпје привнао да је учествовао е.та новрпнгвао дола за јв оптужен. Најзад долаан на ред Милан ЈоваиовиН који спгоифа шго нијв ирвбавио власФИма да св влочин епрема. _ Мнлане, јесн ли аашуга знао? — Нгасам, одгаворп Мвлан кроз нос. А да сам знао и рођеног Сш о«а поткааао. Та двајица су продане душе; то су дзва типа... — Ко то? — Ти што сведоче протнв мене. Мпхаило Милошевић н Драгомир Броднћ. Прошле горинв су нам покралп амове, па сам их ја тукао, а мој их брат тужио. Зато они мене мрзе. Само се не сећам да лн су осуђени, јер то је било још лане илч преклане- Али су лежали два три месепа у апсу... — Јесу лн долазнлн Сушнћи у тво ју кафану? Да се ннсу ту састајалн са Костом н Радисавом? — Коста и Радисав су долааилн понекад, али Сушпћи нису нпкад, јер свн знају да они не залазе у кафане... ПРИОУТНИЦИ ЗА ВРЕМЕ ПРЕТРЕСА И УВИЂАЈА Лосло тога билн су прозванн сеља цн којн су од властн бнли одређенп да присуствују претресу куће Суши ћа, Божидар Михајловић н Лазар Станимировић. Прочитан пм је протокол о претресу из кога се внди да су тога дана у стану Милисава Сушића нађенн н некн сумњиви предметп: једпе гаће, које су имале једну крваву мрљу ц (једна сешра, ко ја је тако ното била крвава. Прнсутинци су и пред судом потврднлн да је тако, као што јв у протоколу назпачено. Проаваин су ва/гнм Драгутин Јова новић, Борисав СтајниИ н Петроније МаџаревиН, из Остружнице. Опн су билн одређенн да буду крај власти н Косте Потровића онда, кад је он пшао да показује куда се ишло у Железник, пред нзвршење злочнна, и како је сам злочив нзвршен. — Док сте вн билн са Костом, да ли је жапдарм штогод говорпо нли дошаптавао Кости? пнта председавајућн. — Ннје нпшта. Он је мирно ншао да покаже пут. Сви смо ћуталн. —Шта ти на ово веошп, Коста? инта на ово продседавајући. — Да; алп, ја и наредннк смо се одвојили и ншли много напред. Онн нису могли ни чутн... каже Коста. — Не, онн су ишли највише пет корачаји пред нама, кажу поново присутпиип. Ми смо све могли чутн.* Тек у самом Железннку онн су билп заобншли једав воћњак и мн омо се раздвојнлн, али јв то било само око пет минута... Један од присутника каже како је после, у дворнпггу Јанковнћа, на увнђају, Коста описивао где је стајао на стражи и како су се том прилнком око њега биле окуппло козе Ми лаиа Јанковића... Ови су присутницп заклети, па је претрес прекинут. ПО ПОДНЕ По подне испитани су други присутници, они за које Коста Петровић тврди да су би.ти кад је он саслушаван. То су Светозар ГЈИгоријевић, берберин, и Дра гољуб Стаменковић, дућануија из Остружнице. Они су изјавили да пред њи.ма Коста заиста није све признао, и да су од целог његовог признања имали прилике са.мо да чују кад је казао то да злочин нису извршили онога дана који је назначен, него сутрадан. — Мн сасо долаавлн, кажу они, алн Коста пред нама нзце ншпта прича». Тек кад вам је поглавар регсао да изађемо н кад смо се вратилп, Ко сга је потЕрђавао аве што је поглавар поворко о злочнну... Тада амо чу.тп п да Јв Коста тврдао како је злочин извршен оутрадаи, а нв опда кад је казао поглавар... По подне је испитиван и још из вестан број сел>ака, али они сви ништа конкретније н^ говоре о разбојници.ма који су злочине извршили. Многи су видели мрачне прилике како журно одлазе. неки су видели и како до.тазе у село по ноћи, али нико није у стању да у оптужени.ма позна н>их... Други, опет, сведоци кажу да је свима немогуће да злочинце ттрепознају из простог разлога, што се ужасно плаше браће СушиКа, јер знају шта их може да снађе ако .их буду теретили а они »тпак буду пуштени. . Претрес је прекинут око 4 и по часа и наставља се данас у 8 н по изјутра. РАДИ УПРОШТЕЊА АДМИНИСТРАЦИЈЕ... Београдска Општинауводи своја таксенв марке Општцнс1Ш Суд одлучио је да ради упрошћења адмгаистра ције одштамтта нарочите талссене марие раанпх вредности, које ће се уз кауцпју давати продавцпма марака, а веровашо, продаватп п у самој Општпнн. Изра^" марака приступиће се чим то буде одобрио Мпнпстар Фпншнсија. У том случагу нете се више такса па молбе, представке, решења и т. д. која се подпосе или издају 6д стране Ошптине, пла&ати у готову, већ ће се прилепљиватп општинске таксене марке.

Скупштина крушевачког стрељачног друштва „Обилић" Крушевац, 15. априла. — Огрељачко Удружење Обилић одржало је јуче своју годншњу скупштниу на којој су прочнтапн извештајп управног и надзорног одбора. Затим је дата разрвшнипа старој управп и изабрана нова у коју оу ушлн: за председника г. Драг. Гаврпловнћ командант 47. пешадиског пука, за потпредседника г. Тешић јувелнр, за секретара г. Накнћ, за благајника г. Буднмовпћ. У падзорнн одбор као предсодник ушао је г. В. Тнмотнјевић пуковннк командант војног округа, За окупштнну је било прплпчно слабо инторесовање код овдашњвг грађанства а нарочито се слабо ннтересогала омладина. (Врвмв)

По решењу Трговачке Коморе Бр. 3668 ол 4 -1У.-1929. г. Коначна Распродаја (Ликвидација) Свете Милића Кр Милана 111, Славија отпочела је

ЦОКЛЕ ИДЕ СУЈЕВЕРЈЕ НАШЕГ НАРОЈЈА Азањска пророчица Внда СмвдвреасЈса Палаика. апрнлл. Сујоверјв, којв је дубшсо укорењено у нашем селу, опсоЈогућуЈЈв мно гу алсцију за прогрос па селу у социјално-ву.ттурпом омислу « створа погсдан тврвн за разигцјање равннк надоЈгупггеннтс заната, чнји јв наајачи предсггецвник надрилекаратво. Чмњвнпца да је иад рилегсарстао, у пркос сшгх за жојгсвих забрана, уосватнл» јаког корена у ншрсду, надрнлскарн сгу постали код нал толико попула/рнн да народ. лубово верујућш у њихову сввмоћ, сгготш18ма киоометара цутдо да би им тп наорплекари тгтадали душевне и физачке рвнс. Међу пајпонуларнијим додонш лскарима» у нашој звмљн пајпопуларнија је азањска проро^иша Вша воја јв, захваљујућа саодоЈ популар нооти, посггала В1гшвструка мв*ли!0онаЈрка. 0 Вили говорв свуда, јвр је она, каво тврде, прорвкла шп вресантне, чалс невероватне ствљрн. УЈоорвњшо је ввравање код народа да Вида зсма нвиојмлуиву моћ, номоћу ко(јв пршвива д>-ховв. Духоач се, првма прнчаау «очвшпзаца>, приказују у виду свеггана н то на двокслнцама, бвз коња, свеот взааввају ограмну пшзв>шу тутњаву од које човвг^-^чаати страх п језа. Затим припа да Вада >»жв човвка да уморн, болесног нз пооте .ђс да дигне, да пронађв убнцу и лопова н многе друге стварн. Та причања су и учннила да је Ви дина кућа пуна разноврсннх клијепата од сиромашка у подераном оде лу, до господина у пилипдру и крзну. Колнко нма пстине у тнм прича ма не зна св, алп се зна да Внда нма неколико кућа и пун појас дуката. Једног дана, у доколипи, отпшао сам да н ја впдим ту величину. Било је.цодне када сам се после једносатног пешачења обрео у Внди ном дворишту које јв внше лнчило на логор заморених људп но на сеоско дворнште. У дворишту је бпло десетинама људи. и жена почевши _ од најближшс комшија до непознатнх странапа из најудаљенијих места ндше Краљевнне. Од ових је има ло н таквих који чекају већ по неко лико дана »јер јој се, каже им Впда. још никако не јављају духови!« Ушао сам са пуном флашом воде у руцн и пријавио јој се преко једне жене не рекавши јој одакле сам молећн да ме што пре прнмн. Вида је у то време дозивала духове у закљу чаној собп. Кад јој је жена саошптила да је дошао један млад господин који молн да га прнми пгго пре, чуо сам из собе речи ЈЈуне оштрине: >Ако 'оће нек' чека, ако неће нек* нде! Мало ми је стало до господе!< Ово ми је всто саошптнла и жена, преко које сам јој се пријавио. Послушао сам ову необичну наред бу од још необичније женег н сео па једну дугачку н прљаву клупу, испод које су у корпи од прућа маука лн мачићи, тврдо решен да чекам. Пролазнли су сати, а Внда још ни ког не позива. Најзад после пуних пет часова досаднаг чекања поче она да прозива своје »пацијентв« в то по реду: прво једног старца нз Словеније, затим неке жене из Македоније, па нз Шапца и Ваљева. после којих дођох н ја на ред. Уђох у мрачну собу, која је зауда рала на мемлу чијв се задах мешао са мирнсом нзмирне н сео сам крај дугачког стола на коме је била гомнла разних бпљака. За то време, док сам ја ушао у собу, Внда је изашла из собе што ми је пзгледало сумњиво. Погледао сам кроз прозор и впдео сам где разговара са једном женом, која ме је, док сам бно у дво рншту, често запиткпвала о узроку мога доласка. За мене сумње нпје бнло више, да јуј оВида шгтала о мени. М&ло затнм ушла је к ненн у собЈ н почеда мм ое некнм сутестлтзнпм заносом уноснтн у лнде уз т«атралие покрете свога још внтког тааа, „прорпчућн" мв судбнну. Наптпчала је пуна кола стварн. Нпје заборавпла да каже ин да се девојке шггерссују за мене, не мнраз нн карнјеру. Набројала је ове пгго сам н сам могао себи да кажем, а кад јв она завршиаа са „прорнцан.ем" п , : гледан»ем у воду' . ггео сам да протеотвујем протпв н»епог невнаља, алн сам се сотпо речн јодног сељака да јв један човек, којн Јој јв рекао да незна ншпта јадва остао жнв од баткпа: платно сам јој „внанту'' од 30 дннара п наашао из куће која је лнчнла на разбоЈннчпу пећнну. О свему овоме чесго јв пута екрвнута пажња полнднјн као н лекаркма нз Авање гј. Банковнћу н Богдановнћу н онн су бндз умол»енн да прадузму мерв против недопуштеног рада Внднног. Лекарн су, како су мн и самн Једноу прнлнком нзЈавнлн, поднелн не^о.тнко тужбн н поглазару п лекарсжоЈ коморн, по којнма ни де данао нншта ннјо урађено. За то грлие, док се чека задовољењв од отра« нв надлежаах Вида зиаа Једну ш> Јел ну кућу, док тамошљн лвкарн Јадва жнве. ДРАГИША ШУЛЕЖИ

НАЈН08ИЈЕ КЊИГЕ Синклар: Мвтропола нт. Л* Џек Лоидон; Рђава жвна » 10^4 Питигрилм; Позрвдв стмда » 1®^* Шта је радио? (књига за аматвре) Има књииаиа ВРЕМ5