Vreme, 01. 10. 1933., str. 9
Иедам. 1 октобар 1933 год.
СТРАНА •
тЛЕЛИЦИНА I Ц_ 5АСВЕ | УСЛОВИ ЗДРАВОГ БРАКА I Целоку171н др>титв0ни живот пориаа ка породици. Током друштзе вог раззитка породица је чесу.чјбиво меаала своје облике као и све остале појаве и устаиове друштвеног живота. И њен је оолик вависио од друштвеног уређеља, ад начина производње, од висиие културе ћ просвећености, од моралних погледа друштвених. Али ма колнко да се њен облик мењао, суштина је кроз векове остајала ^ста. Пороаица је била и остала основа чавечјег друштва. Несумдћиво да ће се и у будуће облик ^ородице мењати и усавршавати, ^али без н»е неће моћи постојатн крупггоо, јер је она не само дру^дтвена нужност, него и биолошка Лотреба човека. Темељ породице ше брак т. ј. ополни однос између 1 «ушкарца и жене регулисан извесним захонским ограничењима ррак је биолошки однос у колико гроизилази из природних потреба ровека и жене и људске расе за раз,чножавањем. У људском друигтву, он је ограннчен извеоним дтрописима. Они се мењају, али ће ^зех морати у некам облику по^тојати, докле год постоји оргаризовано људако др>титво. Тај облик није могла укинути ни Совјетска Русија. И тамо постоји регвстровање. Па ако би се и то укннуло, морају постојати поред биолошких основа брака и моралне обавезе човека. Али на страну друштвеви облици брака, који су се мењали и који ће се и у будуће мењати. Овде бисмо покушали да изнесемо најважније биолошке чињенице, које утичу да се из брака рађа и развија здрава породнца, да се подижу здрава и напредна покољења у људској заједници. То је оснозна јединица друштвеног живота — породица, од ње зависи будућност народа и човечанства. Човек као биолошко бнће плод |е својих роцитеља. Спајањем семена очева и јајета матере у мајчивој утроби развија се ново биће, које наслеђује и доноси на свет у подједнакој мери и очеве и мајчине особине. Ми постајемо I мешавином две јединке. Од сваке с.чо васледили скуп особина насле-1 ђених вековима од њихових предака. Ми смо производ читавог низа тахвих мешавина од постанка човека. Ми наслеђујемо и тепесне и духовне и душевне особине од својих родител>а, који носе у себи наследство векова. И из овога је саовим јасно и разу.мљиво, холика је велика важност брач не везе и колико велика значаја вма избор брачника и за здравствено стање и за духовне и душевне добре особине. Поузданије ће из брахова брачника потпуно здравих телесно, духовно и душевио постати здрава и нормално развијена деца, него из бракова с манама и недостатцима. И искуством и науком је доказано, да се рђаве особине родитеља преносе и на децу, да наступају опадања телесна и духовна код деце од родител>а под иеким тежим манама. Саме и јаје су носиоци телесвог састава — конституције. А та конституција обухвата све особине човека. Под телесним саставом подразу.мевамо све спољашње и унутрашње особине и облике човечјег организма, изглед тела, грађу и облик органа, њихоее радње, телесно развиће, начин како одговарају органи на спољашне »адражаје, отпорност и наклоност организма пре.ма заражењнма и отровнма, духовне, душевне и моралне оообине, једно.м речи конституцнја илн телесни састав јесте скуп свих телесннх, умних и душевних особина, одлика и појава. Коиституција ]е наследна. Из ових неколико навода јасан |е велики значај родитеља за потомство. И још више разумљив је вначај предака за потомке. У погомцима се налази скуп особина наслеђеиих од родитеља. У току векова, те су се особине умножавале, једне су се прикривале, да се у доцнијим покољењима опет • појаве, друге су се јаче испољавале, па су у доцнијим генерацијама ишчезавале. Ово наслеђивање особина у низу предака оставља као што се види мноштво комбинација и разноликости у пото.мству. Развијају се при то.м и по-1 §ав .Ђују код пото.мака само оне 4 особине, које преовлађују у оплођеном јајету. За наслеђивање постоје врло сложени закони, по { којима се распоређују поједине особине родител>а н деце. Овај ред наслеђа није још потпуно познат, али већ и оно шта о томе наука зна довољно је, да нам укаже на велику важност одабирања за брак. Несумњиво је, да ће само од •Ј здравих родител>а бити и пород ј вдрав, да ће се само од родитеља | добрих одлика и особина рађати деца одабрана и нормална. Наравно, дз рђав и неправилан начин живота може упропастити добро наслеђе, али исто је талсо познато, да спол»ашним утидаји.уа не можемо промениги рђавујконститу0 је^он екл е ЈЦожемо по-
ПИСМО ИЗ ПАРИЗА
Г машици великих модних ревија
К05МЕТИКА Како ћсмо продужити младост? Свима је позната историја Фауста, који је продао ђаволу своју душу под условом, да ће му са« таиа вратити младост. Фауст је одбио власт, славу и богатство и зажелео је само младост која тако брзо и неумитно пролази.
Сшо иедесеш моцела чувене куће Шанел
За разлику од осталих париских модних кућа, које су дискретно повучене и строго резервисане, трудећн се да сачувају карактеристнке својих модних продукција, Шанел је толико раз гранао своје послове, да је од своје модне куће направио готово један помодни магацин, у коме се могу набавитн све потребе једне модерне даме, од најраскош нијих тоалета све до пудера н осталих косметичких ситница. Због тога је кућа Шанел нека вр ста прелаза између отмених и резервисаних модних кућа које у правом смислу стварају моду и великих парнских магацнна као 1~ои\'ге, Рпп1етрб итд . Кућа Шанел даје утисак једног врло рафинираног ,Ха!ауе«е-а". У улнци Сатћоп Шанел заузима неколико зграда где су смештени његови салони, дућани и радионице. а у остали.м вгћим париски.м квартовима налазе се ње гове филијале.
Шанелов костим од „сире-клонеа" Из приземља које обухвата гло мазну дворану у којој су изложене веп лансиране продукције за курантну продају, као мантили за кншу, кајишеви, ешарпе, торбице итд., широким и раскошним мермерним степеницама пењемо се у пространу сребрну салу са дебелим, ^незграпним стубовима покривеннм од доле до горе огледалима, што даје утисак да се цео свод држи на тим огледалима. а све заједно потсећа на једну огромну бљештећу призму, кроз коју промиче публика која узбуђено жури да у фотеља-ма поређаним унаоколо, заузме сво
ја места. Све просторије куће Ша нел претерано су луксузне и ску поцене, и толико украшене огле дали.ма да ме и овде као и у Версаљској салн огледала не напушта помисао на земљотрес Суморни корзо манекена између тешких огледала и поред немо посађене публике. — Више него ма која модна кућа, Шанел је од својих манекена направио лутке, да би још више подвукао да те махом сироте и врло си.мпатичне девојке служе овде само као воштане фигуре, он им је униформисао ноге: сви манекени без разлике имају исте стандардизоване чарапе које ногама да1у анемични изглед и исте ципеле од црног мртвачког сатена. У први мах, када се манекени појаве, и док се поглед још задржава на шареннлу хаљина, та једноличност ногу не пада толико у очи; али чим се она примети н нехотице погледамо у лице тпх девојака, са надом да ћемо бар ту открнти знаке извесне индивидуалности. Но и њихова лица дочекују вас једним већ спрем љеним, механизираним осмехом, који може да буде све, само не израз задовољства и животне ра дости. И док монотоно корачају поред нас. ове девојке без своје воље лутке носе у руци велике картоне са наштампаним ну.мера ма. Богате и отмене даме, које немо и узбуђено густирају тоалете потрудиће се да своји.м розе плајвашчићима, које им је кућа Шанел на улазу услужно ста вила на расположење, забележе у свом карнеу са.мо број ове или оне тоалете, која им се допадне. Све је то само зато да се манекени не би усудили да изговоре коју реч и тако пореметили ову усхићену тишину дубоке контемплације богатих купаца. За њих овде живе једино хаљине, док су дсвојке које их носе само статисти и покретни клајдерштоци. Оскудица маште једноликост и • сор|.гиналност мзтерија. — Ништа нас овде није изнснадило. Као да су се пред. нама превртали листови модних журнала ксје смо већ разтледали. пролазиле су тоалете, једнолике, већ виђене, иако пуне укуса, по која међу њи.ма и врло скупоцена. Це лој овој колекцији недостајала је инвенцнја. Нигде толико модерна и важна широка рамена. нигде но ве и модерне тканине и нигде овогодишњих карактеристичних шешира. Све је било у знаку понављања, монотоно и без фантазије. Тај се утисак добија утолико пре, што овде у истом момен-
ту наилази читава најезда разноврсних тоалета. Јесењи костими поред балских тоалета, зимски капути поред ноћних спаваћих огртача, токе од перја поред спортских џемпера и панталона које вире испод расечене сукње. Јер у кући Шанел, за разлику од обичаја који влада у другим кућама, модели наступају у маси и изазивају вртоглавицу. А у тој мешавини свих могућих тоалета издвоји се с времена на време по који модел заслужан да се о њему проговори. Шанел још увек задржава свилу за поподневне хаљине. — Док се на осталим местима уопште не виђају више поподневне хаљине од свиле, овде та увек привлачна материја заузнма важно место. Било је неколико укусних хаљина од свиле, међу којима је најинтересантнији број 113, који је главна карактеристика, поред јед ноставног кроја. још и та, што цео горњи део, заједно са раменима, састављен из патни, кроз које је провучена једна метална пантлика везана око врата. Кроз размаке између патни видело се голо месо . Класичне боје капута: тегет, црно и Браун. — Сем сомптуозних бундн, било је неколико капута та.мне боје, а највише црних, са врло интересантни.м краг нама које у облику болероа покривају горњи део струка. Капут број 87 обавијао је својом меком кашмирасто.м материјом тело свог манекена. док се ивица на лредњем делу завршавала у. три проширена троугла, која су се при дну лепезасто отварала. Важно је напоменути да се чак ни овде, у калеидоскопу разноврсних капута и у овом стаду астрагана и чопору лисица није могао видети ниједан капут од пти-гри-а, ниједна кожица од кртица. Та крзна су сасвим изишла из моде. Костими за варош од сомота.Ове године више него икада сомот се свуда виђа, а специјално код Шанела, који је нароччто лансирао костиме од те меке материје. Међу њима било је неколико чијн су жакети били од сомота у шкотским шарама, док су једнобојне сукње, звонасто кројене. елегантно падале. Шанел враћа у живот лепезе уз вечерње тоалете. — Овај кор зо се завршио балским тоалетама, које су махом биле од класичне црне чипке и танких крепова. Једна међу њима била је врло лепа. Од муслина кафене бо је, извезене златним маргритима.
ова је хаљина при дну била завршена ришевима од тафте исте боје које су ишле од колена све до са.ме земље. Једна провидна и ваздушаста пелерина од исте ма терије, завршена исто тако ришевима од тафте, обавијала је гола леђа и плећа манекена. Свака тоалета била је допуњена великом лепезом исте боје. Серија балских хаљина за мла де ;«евице. — Ову серију излагао је један једини манекен, једна млада и врло лепа девојка сен тименталног израза са округлим чешљем у коси, чешљем који је ишао од једног ува до другог, високо откривајући њено паметно, мало замишљено чело. Све су хаљине које је она пронела биле брло чедног кроја, са јако високим струком, малим рукавићима, светле боје и од лаких тканина. Уз сваку хаљнну носила је она рукавице од исте материје. У руци је држала лепезу од седефа. Могло се очекивати да ће свахог часа наићи збуњени и озноје-
Један костим Шанела ни академац да ангажује ову усплахирену девицу да би заиграли Штраусов валцер пред мајком пуном наде за свадбену судбину своје ћерке. Академац није наишао. Она је била врло тужна. — Зашто је овај манекен толи ко тужан? запитала сам једну од премијерки која је седела поред мене. — Знате, госпођо, пре два дана јој је умрла мајка. Она ради већ три године код нас. добра је девојка, посао је посао. Понекад и послодавци примете да њихови манекени нису само стаснтн и покретни клајдерштоци. ЈУЛКА ВУЧО
Бившој жени Чарли Чаплина, Лити Греј, смањена /е алиментација Њујорк, 30 септембра. — Јављају из Лос Анђелеса да је суд досудио да I ђа Лита Греј, бивша супруга Чар. ли Чаплина, прима само 350 долара мееечно за издржавање деце славно! филмског глумца, уместо 500 долара, кал што је примала до сада. Гђа Лита Греј била је веома разјарена кад се појавила на суду а нарочито «ад је адвокат њеног бившег мужа 1ражио обрачун трошкова које је онл имала за васпитање деце. — Не могу да памтим све цифре, рекла је она са сузама у очима. Желела бих кад би отац исто тако во. лео своју децу као ја. Он ме зове на суд за најмању ситницу. Скупацене пеге па лицу
Такси-играчице
плавушу
Т. Г. 9 такси-играчнца у једном лоидонском бару Т. Г. 9, рећи ћете, па то није никакво име, то је фасцикула, регистар, или нешто слично томе, као на пример X 27 за шпијунке на филму, илн А1. за трамваје и аутобусе. Ипак, плавуша коју ја познајем, нема ничег заједничког са саобраћајем, а још мање са Марленом Дитрих. Девојка коју ја познајем, продаје сваке вечери у ј једном дансингу емоцију страсним паркетним нграчи.ма... Њена је , цена 1.50 франака. Јер толико је потребно да се плати да би наша плавуша одиграла једну румбу, илн пристала у загрљају неког ј старијег господина да обигра не- 1 колико пута салу, у опором ритму аргентинског тангоа. — Дајте ми две карте за С. Б. 11. Касирка се задовољно смеши и прича мн: — Још од девет часова С. Б. 11 не престаје да игра. Ако продужи
Од девет часова увече, па све до зоре, девојке са тикетима у облику малог кокетиог накита задовољно примају понуде за игру и помешане са аматеркама проносе кроз салу цвет црвених и насмејаних усана и огромне питоме очи боје платине, боје неба, мора или алкохола. Али када ујутру ожнве улице вароши, такси девојке, уморне и нераоположене полазе својим кућама и вероватно да ће многа од њнх искрено зажалити што јој је ' бутер, јаје, шећер н со. Све заме-
Цобра француска ку/на КОЛАЧИ СА ГРОЖЂЕМ 250 грама брашна; 150 грама бутера; 1 цело јаје; Пола кашичице соли; Кашичица снтног шећера; Једна до две кашичице воде; Кило и по крупног и свежег грожђа. 1) Да би се налравило тесто ставнти на даоку за мешење или мермерни сто брашно са рупом на средини. Ставитн у ту празнину
судбина доделила овакав живот. Развод брака познатог фнлмског глумца Ричарда Днкса Њујорк, 30 септембра. — Гђа Ричарда Дикса, чувеног филмског глумца, добила је развод брака од свога мужа, и то у Мексику. Истовремено добнла је и право на васпитање њиховог детета. Развод брака је био одобрен у споразуму са њеним мужем. (Време) ПОСЛЕДИЦА ЖЕН Г КЕ МОДЕ
Дороти Кунан, млада филмска звезда осигурала је своје пеге на лицу са 100.000 долара. Последњм угозор који је потписала са једном ј овако до зоре скупиће лепу сумиамериканском филмском компани- цу. Истина ципеле се кваре, хајом захтева од ње да сачува те | љине морају да се обнавл>ају, алн пете на лицу, јер ће јој се у про- ипак од овос. девојка —— огказата. ^ •' *
сити, додајућн једну или две кашике воде. 2) Начинити лопту од теста која мора да буде мека, али не толико да пролави кроз прсте. Оставити тесто на свежем месту пола сата. 3) Раз.месити затим оклагијом. 4) Премазати бутеро.м тепсију и ставити тесто у њу, али тако да оно покрије и бокове суда. Убости тесто неколнко пута врхо.м од ножа да се у њему не би стварали клобуци за вре.ме печења. 5) Поређати зрна од грожђа по површини теста и све мало посути шећеро.м (30 грама од прилике). 6) Излулатн 3 беланцета од ја■јета и начинити шне, а зати.м додати, мешајући шне и жу.манце, остатак шећера (70 грама) и кашику добро просејаног брашна. 7) Покрити грожђе овом мешавином и ставити да се пече три четврти часа у врелој рерии.
Овако ће се мушкарци обл? &
Слатинске таблете за мршављење одстране сву преобилну маст и учине Ва с витке, младенач е и леВе. Апотека БАХОВЕЦ, ^^А-бљана
Пре... Питање бесмртности није толи-« ко важно за човечанство као што одржавање доброг здравља, лепог тела и свежег лица. Никомс није баш интересантно живети сто година, а једва вуче ноге и изгледа као стара печурка. Сви напори савремене косметике и естетичне хирургије састоје у томе да би се човечанству што више продужила слатка илузија младости. Главни услов младоликости сва како је одлично здравље и исправ ност свих функција нашег организма. Умереност у јелу, пићу, пушењу и проводу, хипијена, гимнастика и мало козметике, повољ но утичу на одржавање свежине тела и духа. Али, осим тога наше физичко и психичко стање углавном зависи од унутарње секреције жлезда, и сви напори, дакле, морају гежити томе да би се нешто дуже одржала њихова правилна функција. Електрична струја одавно сто|и косметици на услузи, много се примењује лекарима и баш њој се мора прибећи ако жена око 40 година констатује да су јој мишићи попустили и олабавилн, а главно ако се осећа уморна, поспана и равнодушна према животу. У овом случају др. Карпелис из Беча препоручује следећи опсежан курс лечења: Сваки други дан дама мора добити дијатер.мију на лице, а исто тако спол»но или унутарње загрејање дијатермијом доњег трбуха. Познато је да дијатермична струја повећава топлоту организма и крви, а поседује и ванредну особину да може да пробуди и раздрма поспане ћелије и лење и уморне жлезде које добијају нову снагу и енергију и виталну отпор ност. У исто време врши се једав курс инјекција специјалног хормонског препарата, и на овај начин постиже одличан успех: пацијент осећа као да се подмладио за 10 година.
после... Ове слике приказују једну старију да.му која се лечила на горе поменути начин: и као што се може констатовати резултат је бно одличан. Треба, свакако, има ги поверења у свог лекара, и чврсту наду у успех. Неодлучност, неповерење и пеоимизам не могу никада бити од користи, а нарочито у борбн са таквим непријатељима као што су изнемоглост и старост. Сад и ми нмамо вео.ма искусних и опрезних лекара који се много ннтересују за све проблеме подмлађивања н вешто врше све врсте инјекција, а по потреби в естетичне операцнје. Они дају љубазно и сва детаљна обавештења. ЛИДИЈА ИРАКЛИДИ
Чнтаоци „Времена" могу добнгш бесплатан савет и преглед. Д*» брињска 12, угао Крунске, до Новог Двора. Тел. 20-491.