Vreme, 08. 10. 1934., str. 1

»

Из;аве најугледнијих француских политичара о радости француског народа поводом доласка југословенског Краљевског Пара

Париз, 7 октобра. — (Телефон-) ски извештај). — Данас је цела Француска под утиском претстојеће посете Њ. В. Краља Алексан- ; дра и Њ. В. Краљице Марије Француској. На стотине листова широм целе "Француске у одушев-; љеним чланцима поздрављају Вођу дгословенске нације и Ненмара југословенског јединства. Велико интересовање целе \ ФранцЈ-ске за ».осету Суверена Сви велики париски листови,. „Журнал", „Матен", „Пти ПаривиЈен", као и сви остали велики , листови у унутрашњости Франдуске, објављују изјаву коју је министар иностраних послова г. Луј Барту дао југословенским листовима „Времену" и „Новостима". Међу многим чланцима, које да нас објављује француска штампа, треба нарочито истаћи уводни чланак, који објављује „Пти Журнал" из пера др. Пешена, | народног посланика, бившег министра и француског борца на Солунском фронту. У томе чланку бивши министар г. Пешен излаже успомене које се односе на Краља-Војника, и излажс даље све врлине нашега Краља. Све досадашње изјаве, које су објављене у југссловенскнм листовима „Времену" и „Новостима", привукле су највећу пажњу свих политичких кругова и широких маса у целој Француској. Ваш дописннк имао је прилике да разговара са многим француским угледним личностима, од којих је добио данас следеће изјаве: Изјава г. Жоржа Контеноа Г. Жорж Контено, нови претседник Париске општине, изјавио *е:

Слика која је урезак4 у усппјнгпи с«их Француза и Ј>*оо1С1»«>на: Л>. В. Кра* каџ Рмект, поздрав.ка се > Солунском фронту

I францускмм офиииРича

заједшшом

Блаженопочившег Краља Петра у рату 1870,71, као и успомене од .'914 до 1918 године. Затим је предавач ласкаво гоЈорио о улози Његовог Величан•:тва Краља Александра у борбача за ослобођење и уједињење и у току сређивања унутрашњих прилика уједињене Краљевине. Предавач је истакао и акцију Њеовог Величанства Краља за збли .ење међу балканским народима. Са дубоким поштовањем преда ач је говорио и о Њеном Величаиству Краљици Марији, величзјући Њено заузимање за хумане акције, као и Њено познавање француске књижевности и уметности. Ту је предавач поменуо и старо интересовање Француза за Словенски Југ, као и културни утицај Фран-цуске на Југославију, почевши од XVI века, па све до наших дана. Предавач је завршио своје пре* давање са напоменам да је југословенски народ, подигавши у Београду споменик захвалносги изразио на символичан начин сво ја осећања према Француској. СПРЕЧАВАЊЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА У ГРЧКОЈ Дуги преговори између претседника Грчке Ре* публике и шсфова странака Атлиа, 7 окто^ра. — Дтцн скЗ

сто већ тако велико и тако високо у историји." Изјава г. др. Шарла Пешена Г. др. Шарл Пешен, народни посланик и бивши министар, који је написао један осећајан чланак у „Пти Журналу", дао ми је следећу изјаву: „Са свим својим друговима Французима са Солунског фронта — изражавам радост због претстојеће посете Великог војника, Њ.

Пројект споменика Краљу Петру Ослободиоцу, који ће се подићи ускоро у Паризу „Француска престоница сматра ха је увек за част кад јој се укаже прилика да прими и поздрави у свом дому Суверена пријатељске нације. „Међутим, посетом Њ. В. Краља Александра и Њ. В. Краљице Марије наша општина биће горда и истовремено ова посета даће нам орилике да дозволимо нашим срцима да говоре, ла душе афирмирају нашу љубав за један народ који је везан најинтимнијим везама са целом Француском и њеном престошшом. „Са жарким симпатијама пијетега бићемо крећии да у личности Њ. В. Краља Александра акламирамо истовјЈемено победоносног војничког Шефа и Конструктора [едне узвишене, обновљене и уједиљене државе. „То је осећај који ћу показаг* када у својству претседника Општине изложим, у име свих грађана Париза, најтоплије жеље за наставак једне владавц^е чије је ме-

В. Краља Александра. „Његов боравак међу нама о^та виће симбол верности лојалног при јате .ЂСтва према Француској. Он ће ј потсетити на уннштавање једног ј целог народа од четири милиона становника, који је од 1914 до 1918 године изгубио 750 хиљада своје деце на бојном пољу, у одбрани своје слободе. У току пет векова она се борила противу потлачености. Овај је народ без компромиса. Нико неће пристати да буде под нечијим туторством. „Ова љубав за слободу, и култ љубави за отаубину, претстављају за нас драгоцен разлог нераздвојних веза. Наша два Народа, тесно уједињена, могу са ведри-, ном да гледају у будућност". ј Изјава г. Пол Реноа Претседник посланичког клуба ■ републиканског центрума (гру- 1 па г. Тардјеа), и бивши потпрет ј седник владе, г. Пол Рено, дао ми је следећу изјаву: „Колнко ће бити пријатно Французима, у тренутку кад су толике нацнје једна противу друге на политнчком и економском домену, да приме Суверене великог и пријатељског југословенског народа! „Пре кратког времена, приликом заседања Интерпарламентарне конференције, посетио сам Бес град и Загреб, који су се после рата толико развили и напредовали. „Био сам задовољан радом и дисцнплином овог народа, на чијем се лицу оцртава озбиљност. народа који сам сретао на улица ма ова два града. „Као и све привредне земље Југославија је јако погођена крнзом. Али, оно што највише вреди то је квалнтет њених људн. Квалитет југословенског народа, у овој тешкој кризи, још зише нас одушевљава за Југославију него у времену просперитета". Речи г. Еду а ра Сулиеа Потпретседник скупштинског одбора за олољне послове г. Едуар

Сулие дао ми је следећу изјаву: „Јутословени су за нас Французе вео.ма драги иријатељи којима наше мисли и наша сриа остају и остаће верни, и поред свих .тукавих пропаганди из иностранства, од стране наших заједничких непријатеља Снажна и кршна телесно и духовно Југосла внја изазвала је наше дивљење за време рата и наше поштовање за време мира. „Цео Париз приредиће Њ. В. Краљу Александру пријем, који се приређује најближим пријатељима Изјава г. Шарла Ластериа Г. Шарл Ластери, народни посланик и бивши мннистар финансија, изјавио ми је: „Становннштво француске пре стонице припрема се да целим срцем акламира племенитог Њ. В. Краља Александра Првог. У очима свих Француза Краљ Александар оличава јунаштво српског народа, којн се у току од четнри годЈше борио са толиком храброшћу за своју независност. „Сада је Југославија постала велика нација. Она може са пуним поверењем да гледа у будућност. „Свима нама су познати неуморни напори Краља Александра за ослобођење свих тешкоћа садашњице, ради обезбеђења у међународним односима једног трај ног мира". Изјава г. Лорана Фернана Посланик града Париза, претседник Обласне скупштине г. Ло-

рал Фернан, дао је следећу изјаву: ,,Они, који прилааају мојоЈ генерацији, и који оу васпитани у атмосфери сутрашњице 1870 године, ннкад неће заборавити заслуге Кнеза Петра Карађорђевића, који се, као академац СенСироке школе, добровољно пријавио ради одбране Француске. Он је сјајно учествовао у борбама на Лоари, којом приликом је одли кован орденом Легије части. „Нн један рођенн Парижанин није изгубио из успомене овај славни почетак. Приликом трагнчних дана нз 1914 годнне, када је Србнја одбила познати гнусни ултнматум, нико ннје бно кзненађен када је видео како овај ученик Сен-Сирске школе даје Европи и свету нову лекцију јунаштва. „Парижани ће кроз неки дан пркмити Наследника вашег Суверена, двоструког хероја, још сасвим младог Краља Александра. У школи рата стекао је врлину коју су му дале традиције Његовог народа и уопомене на Његовог великог Родитеља. Краљ Александар претставља сада у очима свих Француза оличење св^Гх врлина Његовог Оца. Услед тога нека нам буде добро дошао!" Изјава г. Бертрана д' Арамона Г. Бертра<н д, Арамон, посланик града Париза, изјавио ми је: , „Посета вашег великог КраљаВојника испуњује целу Француоку радошћу бескрајних силшатија, које ће наш народ указати Крал>у и Краљици у току Њиховог боравка у Француској. То ће

>цј једна слика из рата који је за нав ек везао пријате.гство Француске и Југославије: Њ. В. Краљ као Регент на Солунском фронту са француским геиералам Фраи ше д, Епереом

тфетстав.Ђати нови доказ нашег бескрајног пријатељсвва за Суверене и њихов јуначки народ. „Заједничке патње. страдања и жртвовања, ко}а су у]един«ла наше нагроде на бојннм пољлма, чине их дамас још счхтиднијима на заједничком делу ммра. „Ма као велике биле обавезе ко је проистлчу из наше заједничке средине, ми никац не амемо да за боравимо крв ко>а је заједнички проливена, и која је започела наше братстоо. „То ће бити високи омисао гари суства ваших Суверена усред француске братске нације, и разлог наше беокрајне радости." И друге угледне политичке лич ности дале су ми изјаве. И у тим изјавама француски државници и политичари излажу иста осећањз, која су већ изложена у досадашњим изјавама објављеним у „Времену" и „Новости.ма". Др. СВ. ПЕТРОВИЋ Предавање г. Двморниа о односима Француске и Југославије Париз, 7 октобра. — Поводом посете Њихових Велнчанстава Крат>а Александра и Краљице Марије Паризу, данас после подне у 18 часова (по париском времену) бивши главнн секретар Међународ не Дунавске Комисије г. Деморни, који иначе на ГГравном факултету држи предавања о поједнним питањима Средње и Источне Европе, одржао је предавање на радиу о односима између Француске и Југославије. Пошто је у своме предавању дао потребне податке о географијн Југославије, г. Деморнн је прешао на спољну политику Југославије, изјавивши да се та полнтика заснива на верности савезима, на начелу одржања стања створеног уговорима о миру и на начелном учешћу у свима иницијативама које могу да допринесу коначном стншавању Европе у оквнру садаш њег територијалног стања. Што се тиче односа између Југославије и Француске, предавач је рекао да су тн односн заснованн на уговору о пријатељском споразуму и арбитражи који је потписан 1927 годнне, а продужен 1932 године. Тн односи почивају такође н на незаборавним успоменама из прошлости, као и на обостраној ду бокој жељн да се сачува мир. С пбзиром на успомене из прошлости, предавач је поменуо некадашње везе између Француске и Илирије, везе Вожда Карађорђа са На-' полеоновом Француском« учешће

Пре но што ће обнародовати нови зборни закон, претседник Јелинске Републике Господин Заимис решио је да учини још један последњи покушај да омогући спо разум између владе и опозиционнх странака. Претседник Републике јуче је примио бившег министра претсед ника г. Михалакопулоса, а одмах после њега министра спољних послова г. Максимоса.

Пољски минисшар г. Бек о свон чувеном предлогу у Женеви Варшава, 7 октобра. — Данас је пољски министар нностраних послова г. Бек дао изјаву односно питања заштите мањина и позна тог свог предлога у Женеви за ге нерализацију постуттка о .мењинама. Министар г. Бек дао је ову изјаву листу „Газета Пољска* Први пут по повратку у Варшаву он објашњава свој корак у Женеви, који је изазвао буру у извесном делу стране штамле, н одлучну интервенцнју Француске. Г. Бек наглашава у изјави велики општи значај пољског демарша, који је био днктиран одлучно.м вољом маршала г. Пилсудског да се учини све у корист пољског народа и одбране његовог суверенитета. Пољска је желела да у Женеви разјасни замршено пнтање заштите мањнна, и тако је дошло до њеног формалног предлога о генерализацнји обавеза у по гледу мањина. Овај предлог наишао је код неких држава на потпуно прихватање, код других на потпуно одбијање, а код трећих на пријем у теорији, без одобравања практичног остварења. Досадашњи систем није доносио користи ни мањинама, ни држави, ни сзлјом Друштву народа. Потреба једногласности оддуке према статуту у Шестој комиснји онемогућила је Пољској да постнгне остварење свог гсредлога, алн дебате које су вођене поводо.м њеног предлога, донеле су велику моралну победу Пол>ској. „Друштво народа је уједињење независних држава, од којих свака у својим границама уређује све по своме нахођењу, и онако како то интереси захтевају. То свака држава чмни потпуно суверено. Међународна контрола, која се у извесним питањима, на мањннском, цримењује сада, претрпела је пораз. И Пољска никада неће дозво-тити да буде терен, рекао је г. Бек, за нека експериментисања са неуспелим снстемл\и."

Понсдсљак, 8 октобар 1934 г.

ДИРЕКТОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦИЈА И АДМИИИСТРАЦИ1А ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ТЕЛЕФОНИ: дирскција предузећа 24-007, директор и секретар листа 24-009, благајна и администрација 24-003, уредмицн 24-001 и 24-002, стенографи 24-004 и 24-006, штампарија 24-008, огласно оделег^е 24-005, спортскн извештаји 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА1У

ПГЈШТДРИНА ПЛ.НЕНА У ГОТОВУ

Београд, год. XIV — 4579 броЈ

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРВТПЛАТА ЗА |ЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЉА 20 ДИН- ИНОСТР АНСТВО 51) ДШЈ. ЦЕНД ОГЛАСИМА: РЕКЛАМНИ ДЕО: 1 см.1 стубац 12.—ЛИИ. ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 ск'. 1 стубац 20.— дии. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОЕКИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204

Цела Француска очекује са одушевљењеп* Ствеоене своје |уначке савезнице