Vreme, 08. 10. 1934., str. 2

СТРАНА X

ГТонедељак, 8 октевар 1в34 ■

ЦАРСКО СКОПЉЕ ПОЗД РАВИЛО ЈЕ ОДУШЕВ.ЂЕН< СВОЈЕ ПРВЕ ЂАКЕ - РАТНИКЕ КА 0 НЕКАДА, ПРЕ 20 ГОДИНА Прскаљени борци из даиа нкше славе, ђаци^ратншци Скопског батаљона открили су јучс са искреним пи|ететом спомен^плочу изгинулим друговима

Скопље, 7 октобра. — Данашњн дан нацноналне славе, у оквиру прославе 20-годишњице полагања војничке заклетве скопских ђачких чета, био је низ тужних и пијететннх свечаности палим друговнма. Облачно јутро, а затим и обилна јесења киша, која је падала преко целога дана, још више је учинила да се обновн у поентн свечаности, слика од пре 20 година на скопским улнцама, којима су батаљони одушевљених ђака омладинаца марширали ка фронту, да са песмом на уснама, својим челичннм грудима, одбију насртаје непријатеља. Исто тако, као и нре 20 година, Скопљанцн су, и поред кише, изишлн у велнком броју на место помпезације да се сете оних младих ратннка, који су испраћенн са венцнма и цвећем, да бн сада венци и цвеће прекрнли камен темељац за споменнк њиховим нзгинулим друговима. Помен изгинулнм ђацнмаратнпцима У 7.30 часова почели су се окупљати ђаци-ратници са својим породицама и осталим делегатима пред зградом Официрског дома. После пола часа они су прнсуствовали помену погинулих ђака-ратника, који је одржан у кругу плавих касарни, где су скопске ђачке чете положиле, пре двадесет година, заклетву на верност Краљу н Отаџбнни. Овом свечаном чнну присуствовао је изасланик Њ. В. Краља генерал г. Костић. Затнм су присуствовали делегати Краљевске владе: миннстар војске и морнарнце г. Милан Ж. Миловановић, министар просвете г. др. Илија Шуменковић, помоћник Министра иностраних послова г. Б. Пурић, делегатн Народне скупштине народни посланици гг. Михаило Жнванчевић, др. Страхиња Војисављевић, Душан Јовићевнћ, Страхнња Борисављевић, Алекса Буквић и др. Тома Сми љанић, затим командант Треће армијске области генерал г. Војислав Николајевић са генералима г. г. Обрадовићем и Рупником, подбан г. Секулић са начелницима свих одељења Бановине, митрополит скопски г. Јосиф, претседник Општине г. Михаиловић, декан Филозофског факултета г. Костић са оппгћр^лпнма и студентима факултета, као н аслс * а«. ;л Утфужсља резервних офнцира и ратника и делегација од дванаест студената из Америке, претставници разних кул турних, хуманих и националних друштава, као и велики број Скопљанаца. Овој свечаности присуствовали су румунски и чехословачки конзули. Говор г. Михаила Жмванчевића После откривања спомен-плоче у кругу касарне, за које је време свирана химна и одјекивала пал>ба топова, потпретседник одбора ћака-ратника народни посланик г. Михаило Живанчевић одржао је говор, у коме је, поред осталог, рекао: —У нашој дугој и мучној али и светлој историји, пуној трагике и опасних обрта, година 1914 претставља једну од најсудбоноснијих и најтрагичнијих. После неизмерних жртава и вековних напора, после два тешка и крвава али и врло успешна рата, који су је удвостручилн у површинл и станов ииштву, знатно приближили исто риском идеалу, али изморили и исцрпели, наша народна држава се неочекивано нашла на једној судбоносној прекретници. НападИута осионо и обесно без стварног разлога од свог тадашњег северног суседа, дванаест пута јачег бројно, а још више пута мате ријално, она је била увучена у једну страховнто неравну борбу. Да бн трагика била још већа, оиа је злим удесом историје имала трпети ударце чак и оног етнччког елемента, чије је ослобођење и уједињење у своме окзиру сматрала смислом своје егзистенције. На историском су се хоризонту назирале само две могућно сти: потпун триумф националног идеала или тотална катастрофа. Таква судбоносна ситуација на метала је крајње напоре. Ваљало је мобилисати све снаге, ставити у покрет све моралне ч материјалне силе. У храбрости, напорима и жртвама за опстанак државе, остварење историјске мисије и бољу народну будућност такми чили су се Краљевски двора, радничка изба и сељачка колиба. Беше наступио тренутак, када је на историске теразије ваљало ставити и оно што је у очима народа претстављало и највишу моралну вредност и најлепшу наду, тојест школску о.младину. Није се могло ни смело стати ни пред том жртвом. После журне и непотпуне вежбе у овом царском граду, споменику старе славе ји всл ^чине, којн распаљује

и лонос и амбицију, слате су у розове као обични војници једна по једна млада генерација народне духовне елите, народне културне и духовне узданице и резерве. Већ само бављење тнх генерација у овом древном граду, престоници најмоћннјег српског владара, деловало је заносно опојно, уливало понос, одлучност и издржљизост, покретало напред и на жртве. Ношена националним идеалом, родољубљем и поносом, једна по једна од ових

удружени са родољубиви .1 заносом и веро.м нових ратнид дру. гова, дали су сјајну сувљорску офанзиву, тако полетну и голнко услешну, један од најлепиЦ подвига наше војске у великоЦрату. За трајну успомену на те клике и трагичне дане, за успомеГу на то базљење наше младе народне интелигенције у царскОм Свопљу и њену хитну војну обуку [радн оружане службе Краљу, 0~аџбини и народном идеалу, пос~ављена је ова спомен - плоча, коју оада откривамо. Сзесни да је велико дело нп.јхјд ног ослобођења и уЈедињења зултат херојских нлпора не <

су н»еи географски положај и њена судбина одреднли. Будућност наше Ммље у нашим је рукама, у нашим напорима и у нашој љубави. Темпо на-

наметала. Данас, у њиховнх осталих у

од нас, од сваког лоЈедннца и од свнх нас заједно. Не допустнмо никад да нас уг.ор и малодушност захвате. Кад нас је већ Бог благословио и дао нам могућности да стварамо и изграђу|емо, буднмо срећни и задовољнн нашом судбнном, свесни и поносити нада, које мртвн и живи у нас полржу. И не заборавимо да ћемо с- |гробове наших ■ тругова најбоље 10 I прокадЈГги, ако за ову нашу мајку

Отаџбине присуству животу другова, изасланика Њ. В. Краља, Краљевске Владе и |Наше славне војске, као и остаовде да ударимо камен темељац ј споменику, који има у камену и бронзн да овековечи њихове ратничке подвиге и да будућим нара штајима прориче о несебичном пожртвовању и јуначком држању у рату за ослобођење и уједињење ђака-наредника школских и

читавог народа под вођством на-|земљу !МО и радимо са оннм шег узвишеног Крал а и И>егоаог [кстом осе!\ајима дужпостн, пожр- ј

и

Ш

»Дину- Г. Михаило Жнванчеви'

неумрлог великог Оца тавнх ранијих генерациј већих народннх синова, ратницима ни за тренутак да на пал\ет д.п сгављање; спомен - плоче и каснијим зањем споменика својим н лим друговима, нарочито ; че своју улогу или истичу своје особене заслуге. Открнвши ову спомен-плочу, ја вам је, г. пуковииче, као претстав нику наше дичне и славом овенчане аојско, под чијим се старањем налази ова историска касарна, предајем на чување. Кго и многи други спомсници, који су у последње вр1 јевима нашс п

да|

освећени, и он стан докумена историје, нову вих и мртвих, који умреше бисмо ми боље живели. Нека је хвала и слава онима који падоше за Отаџбину, њену слободу и величину! ј Живсо Њ. В. Краљ Александар се водила. Његова лег > •••.!' Пр -ч м Њ м « јв •. негш Дом! храброст и дуго ратно искуетао. Жив-ча Југ ос.-.авија! „Слобода и понос Отаџбине били су њихов најлепши сан..." На мраморној спомен-плочи у жртве и глјхобнх целом нзшом

а и вер( 1 ања, с коЈима су и»у изгинули. Министар просвете г. др. Шуменковић поздравља ђаке-раттгаке Затим је цретставник Краљев( г .е владе. мннистар просвете г. нске | АР Шумсик -ић рекао: I — У Скопљу смо пре кратког времена одали пошту свима ратницима који су у оном најславније.м перлоду наше историје, између па сретла датума, Кумаиова и До | Зрог Лоља, стварали велику и моћ-1 п Југославију под мудрим и доб- | м м вођством Блаженопочнвшег разнич к| I- Краља Петра и Његовог Велнчантраие ОтауГ),Јне ^ Крага Александра Првог. Да-

генерација улетала је у ратни ура ган, будећи свуда веру,. дии ући дух и снажећи самопрег . Н у борби прекаљени сељак. видећи крај себе младе интеле.:. чј.с, још снажније и дубље је • оио моћну народну солидарног; свих редова у џиновској борб којл

резане су ове речи: „Овде је, за време светск< - рата, 1914—1915 године, пол< а војничку заклетву на ве \ Краљу и Отаџбини млада ге с р; ЦИ13 српп«е шкожмсе омлаСлобода, понос Отаџбине, били су њихов најлепши сан н као војници велике и славом овенчане рлске армије свесно су жртвои и своју младост на бранику побс ј носних кршева и поља, побс , носно носећи из боја у бој заставу нације са својим ратним др\ говима, а у ратовима за слоб« у и уједињење 1914—1918 године и огромних жртава српскога. народа и вреле крвн његове омладинеј" родила се топла и срећна сунце ; обасјана Југославија." Текст повеље Повеља, која је положена у темеље спаменика изпинулил! ђацима — ратиицљма, пгаои: Во имја отца и сина н свјатаго духа амин! Октобра 7_ год|ше

г стстонг . ите- »ас се у Скопљу одаје прнзнање наше најновије I [«ДИОЈ нарочитој групи ратника, , .. ,1 жи . ,апнма који су у овој вароши форчпрали пре 20 годнна ђачке батаљоне, ударајући камен-темељац споменику њиховнх заслуга. Они су у најтрашчннјим момен ткма — многи од њих готово још деца отргнути од својих матера — пошли у помоћ својој мајци отацбннн готово, по речима песни ка, да даду свагда капл»у своје кр он за кап њеног млека. Они су онда бкти најмлађи којн су тада нма.ти да нзврше завет испеван на , Газиместану, да дају своје животе, Јчајућн шта д а ју и зашто нх гају. ^ни су, ступајући у војску, Сгти : зсни да ће убрзо иматн да гтриме н& себе две тешке дужности: да буду ратници и да буду вође ратн»«а, да дају «^ју м.та

земљоч растурених гробоо«. Спомеником којг ће поколеањма биги извор патриотских надахнућа и сл))китн потсетн; ј.ом и&пке одпжорндвТи, коЈу гу леднли.

ду 2срв, да/двЈу млад дух, да

1934, за владе, Његоизг Величан- " ■ ико : морали ни

СаоМСЛНКОМ у СКОПЉУ, ГДС" Су ши ј ИИ Вардара, где као да Још одјекују њиховн гласови и кораци, и гдј у ваздуху, у овим јесеним бојама и светлостн као да још има љихо вих младих и топлих очнју н осмеха. Они су палн у бескрајио херојском зачаху, у најузв1ШЈеш <јем за носу, у .тету у светлост и у сунце. најсветијој стваралачкој рабо. Стваралаштво, у свнма вндови ма н облицима, једино је достојно и најлепше у вечнто у њему, што га изједна- , _ чуЈе н уЈс иикујс с мчи -шНу с I ОтацС..! .. 1ошли су из свих крапр! ч.д > и с Г .ого.м. Срећи 1 иа ! I'-' 3 " 'таџбиие у Скопље, д а р.ЈДи с ■ г.ирају -.еко-чма и пе!1 6,1 01 '' ' пет пошли у све красттг рсно I. .. ју, док су у иас 'паше .п^џбине, а то значн

} ' ,Ј - Ч иду лут.рАЉ славе и да буду ме1 другови оши доб*ч. ирву Ш»|у л Дг; КО ј„ први крче те путеЛ Ж* 5 ла ©ДУхероЈи „ да буду ше' ' фовн \е?Н)Ја. П Јва прослава не значи уздизаг^е о! ратника над другнма. Не •.с к се битн виши од највнших. Н>« ле с. хоће само да нагласн да је наша »штелигенцнЈа увек бнла ??одна интелигенција, да Је њена ауша б ла народна душа, да Је |{,ен идеат био народни ндеал и да су са т • » готовошћу жртвовали се и они који су ишлн за науком, човжг, оио" агго'1е | 1580 ■ они ко ) и С У ишли 38 илугом, а сви I , девнзом: за Краља ••

ства Краља ЈугославиЈе Александра I КарађОрђевића, по д претседшнптвом ГосподЈша БогОљуба Јевтића, мгаистра ииостраннх послова, ђаци - ратници скопских ђачкнх чета, прос.тављаЈући двадесетогодипш>Јшу осндаања у Скопљу ђачких бата.т>она н чета, генерациЈа 1885—93, 1894, 1895 и 1896 године, осветише темеље овог споменка својим друговнма, коЈи у великом ослободилачко м и стваралачко м заносу припеше сво Је младе жтшоте на жртву народноЈ слободн и Отаџбини. Нека би оваЈ споменнк бно прн мер нашим покол>ењима чисте и хероЈске љубави за нашу свету земљу и за наш мученички народ и вечити потсетник како с« за њих живи и умире. Цела поворка дошла је затим по највећој киши на трг пред учитељском школом и парк Идадије, где је под отвореним небом и под пљуском кише, положен камен темељац за споменик изгинулим ђацима ратницима. После религиозног обреда Удружење бранилаца Београда положило је у темељ споменика груду земље са бедема Београда, док су многе мајке ратника из Скопља н другнх места засуле цвећем и сузама камен темељац. Реч г. Пурића Тада је, у име претседника одбора ђака-ратника г. Бошка Јевтића, министра иностраних послова, изговорио ове речи г. Пурић, наш опуномоћени министар на страни: — ОсвећуЈућн ове темеље данас, ми смо желели да овековечимо спомен на наше другове, пале у ратовима за ослобођење и уједињење, спомеником коЈи ће бити симбол њнхове најчистије

из чега и свс из оочетка да осво[ н изграде. Зато Је наше етваралаштво морало бити јуначки налет нстбвр ^мено г.ада и побуиа и одмазд« 5 .»отнштеннх и робова. И цок другнма прн њнховом ствара њу помажу и Бог м људн, нама су сви одмагали, и све што имамо морали смо Јеванђелском стрпљивошћу и вером у БожЈу правду н само своЈом снагом и најстрашниЈим жртвама искупити н извојштити. Зато Је наше стваралачко дело бнло крваво и мученичко, и зато су наши другови, као н сви сннови нашег народа пали у борби, свеци и мученици. Зато ће и овај спо.меник бнти храм, пред којим ће наши потомцн Богу захва/ћивати и молити се у тешким искушењима. Ми, коЈи смо прежнвели ратове, греба да смо дубоко благодарни Свевншњему на овоЈ великој н ЈакоЈ држави, коЈу Је наш народ крвљу и костима своЈИм омеђао. Ми смо Је сви, на челу с Нашим Вођом и Узвишеним Краљем, ство рили, овакву каква је данас, и са њом Један нов ред стварн. Самом њеном данашњом снагом ми смо створилн мир н напредак у њоЈ и око ње, и један нови међунар<51ни поредак. За њу ми сви носнмо одговорност пред нашим мртвнм друговима н пред жртвама нашег народа, пред историјом и пред општом људском и међународном савешћу. Ми смо сви, цела наша зе.мља, од нашег јуначког Краља до најскромниЈега, свесни те тешке одговорности, а коЈа лежи у томе да ову државу стварамо и изграђујемо и да.1>е, свакога дана, у свакоЈ нашој мисли и у свакој нашој акциЈи, како би је оспо собили да испунн своЈу миснЈу цивилизаторског мира и култур- ратно! спреми и припре.ме за ве-

гг\ гевима славе и мучешштва. Тн »*_. сги, обележени победама и п ојовима, цду из царског гра д а кроз целу нашу земљу као светлосни зраци из свога центра. Ош1 сим бо.тично претстављаЈу ону неразлучну везу која везује ове краЈеве са нашом отВџбином, везу коЈа се ннкада не може рас«|шути. Као члан Владе, Ја се клањам се нима оних који су као млади ратници ђачког батаљона и других батал>она пали у борби. Као' миннстар просвете, Ја изЈављујем са:>је уверење да Је дух интелиген циЈе ђачких батаљона остао дух младих новнх нарапггаЈа, онај народш! дух којн прожима целу ЈугославиЈу н који чинн да се све ради и даје за Краља н отаџб^шу. Слава младим Јунацим а ђчких батаљона! Жгоео Краг! Живела ЈугославнЈа! У име Народне скупштине одао је признање и хвалу умрлнм и живим ђацима Скопског батаљона народни посланнк г. др. Тома Сми љанић. У нме војске говорио је генерал г. Обрадовић, који је иста као значајну улогу ђака-војника у нашој војсци и подвукао жртве, које су поднели свесно и на задовољство свију претпостављених и целог нашег народа. „Ка.мен и бронза овекОвечнће њнхове ратннчке подвиге" Претседннк Скопске општине ин жењер г. Михаиловић рекао Је следеће: — Пре 20 годнна, у Јеку европ ског рата, наш град видео је дир љив призор како групе младих Л»уди, у најкритичннјим тренутцима за слободу и независност земл>е, долазе са свију страна у њега, да се на <5рзу руку поуче

дине Наша национална интели* генц.\а била је од увег. најлепши цвет и плод нашег народа из скопских ђачких чета 1914 године били су без су.чње на]лепши цветови оиог целог историског поколења херојсхе Србије, поколења за песму. Свечаност на Филозофском факултету завршена је овом патриотском манифестациЈом, која је Још једном била повод душевљењу и Видним изразима народне љубави према Краљу и отацбини као и изразима поштовања и захвалности пред жртвама рата. Ноћас у 12 часова ђаци-ратници полазе из Скопља за Солун и Крф, где ће се одржати помен на шим палим ратницима. ТОДОР МАНЕВИЋ

Г. др. Илија Шуменковић ђачких чета из 1914 и 1915 1 дине. Скопље, које се са љубављу сећа кратког боразка ових младих људи у бурним данима од пре 20 годнна, умеће да цени указану му част и са запетошћу очекује да се овај споменик, који ће бити очигледна настава будућим поколењима, која долазе, како треба своју земљу волети. Оно што су ђаци - наредници из скоп ских ђачких чета дали за своју земљу по својој величини има много сличности са библиЈском жртвом Аврамоаом. Отанбина нн је презала да и њих, сзоју Јсдину будућу утеху и снагу, жртвује само да земљи очува слободу и независност и они су највише жрт вовали за спас земље и ослобођење своЈе 410дјармљене браће и са одушевљење.м и поносол\ су ову жртву примнли и поднели. Ђацима пукова Скопске ђачке чете, коЈи своје животе положише на олтар слободе и велике будућности нашег уједињеног народа кека је вечна слава! После завршене свечаности, у један час по подне, Скопска општина је прнредила у Офнцирском дому ручак за ђаке-ратнике и за друге званице. За време руч ка пало је више здравица, у којима се нскрено и спонтано манифестовала љубав према Краљу и Отаџбини. Откривање плоче захвално сти у аулн Фнлозофског фа култета У оквиру свечаности сви којн су приоуствовали лроподјне&ноЈ тужној свечаности, посетилн су у '4 часа лосле подне и Филозофски факултет, у чиЈоЈ је аули откривена спомен - плоча, која има натпис: „1934 година. Друговнма палим за ослобођење и ујеаињење у знак захвалностн и признања студенти Фнлозофског факултета у Скопљу, о два.тесето годишњнци скопскнх ђачкнх чега 1914—1915 годнне". Свечан чин отпочео је поменом, хоји су нзвршили на народном језику православни, католички и му слимански свештеници, док је на јектвнија одговарао хор студената Скопског фнлозофског факултета „Обилић". После извршеног верског церемонијала, студент г. Букша, открнвајући спомен-плочу, одржао је краћи пригоднн гобор. У име живих ђака-ратника захвално се »шжењер г. Светозар Не шић. Између осталог г. Нешић Је рекао: — ЗахваЉујем се студентима н нашим младим друговнма на ово.м вндном знаку којнм сте показали да разумете полет н патриотски дух оних генерацнја академске омладиие чнју успомену оживљујемо данас. Затим је на завршетку свечаности говорно декан Филозофског факултета г. др. Костић, који Је између осталог рекао следеће: — Филозофски факултет у Скоп љу, као највиша културно-просвет на установа нашега Југа, примио је са пуним пијететом под своје окриље ову спомен-плочу коју његови академци омладинци са толико идеолошког заноса постављају у овој скромној аули свог факултета, у спомен 20-годишњи це палих стариЈнх другова нз

ног |благостања, мисију за коЈу лики задатак, који им је одбрана скопоких ђачкнх чета из 1914 гоч

МОГУЋНОСТИ СПОРАЗУМА НАЈАДРАНУ Оцјек I. Мусолини/евоГ говора у француској штатпи Париз, 7 октобра. — Као и сви јутрошњи париски листови. ,,Еко д' Пари" такође се осврће на Јучерашњи говор г. Мусолинија у Милану. Пертннакс, дипломатскп уредник поменутог листа, констатује одл\ах у почетку свога чланка да тај говор италијанског министрапретседника не може много да умири Французе. Писац чланка поставља питање на коЈи начин г. Мусолнни мисли да води међународне преговоре, и одмах сам одговара на то питање: „Што се тиче Југославије, г. Мусолини тврди последњи пут да Је споразум могућ. Међутим, он тражи да са друге стране Јадрана напусте кампању штампе у погледу италијанске воЈске, пошто та кампања у жнвац рањава италиЈански народ. А да ли се наставља та кампања? Ако се наставља ми не можемо заборавити ипак да су кампању отпочели Један фашистички лнсл у Задру и једна радио-станица у Бариу, и да су чланци југословенских листова, ма колико они били жестоки, били само одговор." Даље Пертинакс пише: „И^међу две суседне земље не постоји никакав конкретни спор. Године 1922 београдска влада дала је италијанским оптантима у Далмацији, којих има свега 4.000 душа, повластице без преседана. Међутнм, око 600.000 Југословена налази се на италиЈанском земљншту и они не уживаЈу ни једну о^ ових олакшица које су недавно дате становннштву Јужног Тирола, Према томе, вођа ИталиЈе нема разлога да се жали ма за шта. Сти шавање ће доћи као последица, ако Италија пристане да поштуЈе јединство ЈугославиЈе и њено територијално добро." Осврћући се на г. МусолиниЈево тврђење да Италија нема хегемонистичкнх циљева у вези са Аустријом, Пертинакс пита: „Ако Је тако, дашто онда Италија одбија да се споразуме са др* жабама које су исто тако као и Италија заинтересоване за одржање статус квоа? „Зашто Је онда г. Мусолини наРедно г. Алојзиу да у Женеви одбије редовну процедуру Савета, процедуру коЈа одговара уговору о миру?" Пертинакс говори и о односима између Француске и Италије н вели да ће Француска по своЈ прилицн дати Италнји извесне уступке у Африци, али да се ни по чему не види да ће Италија ефективно сарађнвати са Француском. Шалета Вукотић Никшић, 7 октобра. — На Кчеву је премннуо и сахрање« Шале Та Вукотић, поручник у пензијн, претоедник Општине кчевске, ста решина сокатске чете, претседник Народне одбране и један од најугледнијих људи свога краја. Покојни Шалета рођен Је 1892 годнне у гласнтој породици Вукотића на Кчеву. Неко време као ■младнћ био је на служби при црногорском двору. Поа* погибије Шалетнног оца бригадног барјак тара 1914 годнне Шалета буде по стаал>ен за бригадног барЈактара, на којем је положају остао до капнтулације. После уједнњења, нестајањем барјактарског Ч1ша, кој-и је био нарочито поштован у ЦрноЈ Гори, Шал^та ступа као потпор)*чннк у воЈску, где је остао ДО 1928 године када Је пемзпони* сан по молби као поручник. Сахрањен је уз много^ројно у чешће народа из целе окатине. ' (Введе)