Vreme, 08. 10. 1934., str. 11

Понедељак, 8 октобар 1934

СТРАНА 11

РОУ1ЛН.. ВРЕУ1ЕНД"

ЛИБДНСКД К

37 У јулу је дефицит достизао <коро оса.м хиљада. Све што сам (5ио заштедео за време службе у пустињи пропало је. Морао сам рредузети особите мере. Дошао је тренутак, нажалост, да морам нешто рећи о свом имовном стању. Био сам јединац син. Моја мати се удала са миразом од око педесет хиљада франака, уз шта је имала и кућу у коју се повукла после смрти мога оца. Овај је пак имао. — а то је опро.мна сума за официра, — нетго више од пет стотина хиљзда франака. Једна трећина те суме пропала је у многобројним сглидбама из гарнизона у гарнизон И у трошковима око .мог васпитаН>а. Кад је он умро, пре девет година, моја мати је хтела да ми преда моје наследство. Одбио сам ту идеју која ми се тада учннила као иешто несхватљиво. Оставио сам у њеним рукама ту суму која је доносила на сигурним местима, интерес од четири до пет од сто. Мати је међутим давала и тај принос на приход и увек сам јој сасвим узалуд говорио да треба тим новцем да се користи да би побољшала свој начин живота. Блиски Исток је у данашње цоба предео у коме и људи без икаквог искуства одједном добијају неку вољу за шпекулисањем. Нико није мање од мене смео мислити на сличне ствари. Али, пошто, ми се указала потреба за новцем, дошао са.м на идеју да бих могађ добити на интересу знатно више од оних петнаестак хиљада франака годишње што сам их стварно имао. Разговарао са.м о томе са једним младим пословним човеком по имену Албарт Гардафуи. Виђао сам се са њиме ломало свуда ју <најбол>е.м друштву а и ча другим местима. Чинило ми се да је генијалан у вођењу послова. Тврдио Је да није тешко добити у Вејруту три пута већи приход са најбољим гаранцијама. У Бејруту се налазио, у Поштанској улици, једаи „хан". Тако на Истоку зову једну врсту огро.мних кућа у којима се налазе канцеларије и магацини. Сопственик тога хана у Поштанској улици желео је да изврши неке гвреправке у својој згради. У том циљу хтео је да закључи зајам од три стотине хиљада франака и нудио је 12 од сто са интабулацијом 'на прво место. Обавестио сам се код неколико људи о вредности те понуде. Сви су били сагласни у томе да је ствар за препоруку. Под таквим околностима, нисам се устбзао да пишем мојој мајци детаљно о свему томе и о користи коју бисмо имали од те операције. Обратном поштом, без икакве примедбе она ми је послала сву заоставштину мога оца. То је било половином августа. Тог нстог месеца августа, пошто сам имао већих трошкова, морао сам да се задужим тридесет хиљада франака на ту моју интабулацију. То сам постигао преко истог ГардафуЈа у кога сам имао све веће поверење. 'Рекао сам једном нешто о тим пословима и Рошу. Он је прво слегнуо раменима не одобраваЈући. По његовом мишљењу постоЈале су три врсте људи коЈима Је суђено да увек буду жртве у пословима са шпекулацијама, а то су свештеници, старе уседелице и официри. После Је међути.м променио у неколико мишљење кад сам му рекао какве са.м гарантиЈе добио. Ником другом осим њега ништа иисам рекао, а зиао сам да ће он ћутати. Услед тога био сам неприЈатно дирнут кад сам сазнао да се о тој ствари сазнало да се говорило о њој на разним местима и то увек са извесном злонамерношћу. Генерал Приер Је већ био начинио алузију на то. Могао сам оценити и по другим знацима да се иде на то да ми се нашкоди. У то доба сам Још имао и ту несрећу да једно вече добијем две хиљаде франака на покеру и да сутрадан изгубим четири хиљаде. Био сам постао прекомерно осетљнв, неприступачан, Јер сам увидео да су и они коЈима сам учинио наЈвеће услуге стили протнв мене. У соби се већ одавна бнло смрк ло. Седам часова! Упалио сам лам пу. Почео сам лагано да се спремам. Обукао сам домино. Како ми је страшна сада изгледала та комедија, колнки ми Је страх улевала. Јг ли могуће да Је Валтер био ( ^ЈОДЦДО Ј мери у праву, и да су се

његова претсказања морала тако брзо испунити. Како је назрео да се на крају пута коЈим сам пошао налазила једна страшна провалиЈа? Али, у том тренутку мало ме се тицао и Валтер и остали. Шта Је значило за мене шта ће они рећи? Ја сам мислио само на једно, на Етелстону, а имао сам Један циљ, да њу задржим. Да бих то постигао, био сам способан на све. Сео сам поред прозора, угасио лампу и у мраку чекао да пуковник Марест дође по мене. Било Је четири часа уЈутру. И последњи гости беху отишли. Никад се у СириЈи ниЈе видела тако сЈајна светковина и тако успсла. Како Је био диван призор Калаат Ел Тахара кад смо га угледали у сред ноћи осветљеног као у сред дана. Чули су се само усклици дивљења из огромне гомиле у ша реним костимима коЈа се тискала по башти и пространом дворишту. Једна дивна дама у костиму дуждовице са љубичастом маском узела ме Је под руку. — Ко сам Ја, капетане Домевре? — ВеруЈте госпођо да не знам. Али, како сте ме познали? — Боже мој, то је сасвим проста ствар. Познала сам вас мало пре кад сам видела како издаЈете наређење капелнику. Какав костим има гђа Орлов? — Немам поЈма. — Како зловољно говорите! Ако ви не знате, ко може знати? А, можда мајор Хопсон. Идем да га питам. — Да, то Је најбоље, рекао сам срдито. Чим је главни део гостиЈу отишао, ја сам се склонио у мали кабинет поред Етелстонине собе. Слушао сам како у даљини ишчезава звук и последњих аутомо-

ОД ПЈЕРА БЕНОД билских труба. Затим су се врата од собе отворила и опет затворила. — Јеси ли ту? питала Је гђа Орлов. Можеш доћи. Сама сам. Затекао сам је где седи за својим столом за тсалету. Скидала Је свој накит са себе. — Дакле, све је било у потпуном реду, зар не? — СјаЈно. Гледала ме Је у огледалу осмехујући се. Помишљао сам да нико од свих гостиЈу није разумео значење њеног костима. Што се мене тиче, чнм сам Је вндео сетио сам се чувеног текста: „Имала је на глави бео турбан, на челу црвену пантлику коЈа се обвиЈала око главе и у два крака јоЈ падала до рамена. Велики шал од жутог кашмира, дугачку турску ха| љину од беле свиле, са лепршастим рукавима... Ту богато украшену хаљину носила Је са лакоћом и грациозношћу жене коЈа ни кад ништа простиЈе није ни нмала на себи.." Такав Је опис костима гђе Стенхоп дао Ламартин у свом „Путу по Оријенту". Такав је костим хтела да има и гђа Орлов. Скинула Је са чела црвену пантљику. Ја сам стаЈао иза ње. Видео сам како ме гледа испод ока у огледалу. — Шта ти Је? питала Је са извесном сувопарношћу. — Нншта. — Понављам моЈе питање: „Шта ти Је?" — Ништа особито. Мислио сам на Загазигову аферу. Она Је и даље сасвим мирно ски дала своЈу бисерну огрлицу. — Дакле обавештен си о свему? — Јесте, обавештен сам. — Рекли су ти да сам... — Да, да си упропашћена. Није протестовала због те речи. Рекла Је само: (Наставиће се)

ПОНЕДЕЉАК, 8 ОКТОБРА Београд. 11 Артур Рубинштајн сви ра четири скерца Шопена (плоче). Ша рени програм (плоче). 12 Радио-орке стар. 16 Гвидо Тартаља. Радио-журнал за децу. 16.30 Радно-оркестар. 18.30 Час немачког језика (гђа Д1. КостнН проф. г. др. Ј. Богићевић). 19 Лака музика (плоче). 19.20 Кола (плоче)_ 19.30 Национални час: Даворин Трстењак и др. Јанез Евангелист Крек, предавање г. др. Л. Ленарда. 20 Пренос из Загреба. 22 Новинарски из вештаји. Загреб. 17.15 Оркестар. 19.30 Чационални час. 20 Пренос нз Нар. позо ришта: „Копелија" од Делиба и „Жар птица" од Стравинског. Љубљана. 18.50 Радио-оркестар. 19.30 Национални час. 20 Пренос из Загреба. Иностране станице Д 11 — 12 ч. Бреслава 11 Плоче Кенигсберг—Хамбург 11.30 Концерт * Чехословачке станице 11.05 Дувачки оркестар ^ Милано 11.30 Концерт % Беч 11.30 Сеоске игре. д 12 — 13 ч. Немачке станнце 12 Концерт * Бероминстер 12.40 Дувачки ннструменти * Будимпешта 12.30 Циганска капела ^ Букурешт 12.45 Плоче * Чехословачке станиие 12.35 Концерт * Варшава 12.10 Салонска музика * Беч 12 Концерт. д 13 — 14 ч. Берлин 13.15 Маршеви и игре # Бреслава 13.30 Концерт # ДоЈчландзендер 13 Плоче Цс Чехословачке станице 13.45 Плоче * Милано 13 Концерт * Варшава 13 Плоче * Беч 13.10 Концерт. д 14—1б ч. Хамбург 14.30 МуЗИка уз внно * Лајпциг 14.15 Из опарета * Штрасбург 14.05 Плоче. 15 — 16 ч. Кеннгсберг 15.30 Ма. дригали * Минхен 15.10 Концерт * Чехословачке станице 15.55 Из италијанскнх опера >Јс Варшава 15.45 Шаљапин пева (плоче). д 16 — 17 ч. Немачке станице гб Концсрт * Ломдон 16 Оркестар * Беч 16.10 Концерт солиета. д 17 — 18 ч. Лајпциг 17.20 Виолина и клавир * Мннхен 17.50 Песме * Беромннстер 17 Песме разних нароаа * Будимпешта 17 Вокални ионцерт % Букурешт 17 Оркестар * Милано 17.10 Игре * Праг 17.45 Клнвнрски концерт ^ Варшава 17 Виолински концерт * Варшава 17 Вилпин скн концерт * Беч 17.15 Плоче. д 18 — 19 ч. Берлнн 18 Плоче * Бреслава 18.20 ВоЈиичке песме Лајпциг 18.20 Оперетска музика * Минхен 18.30 Народне песме * Бри* сел 18 Симф. концерт * Брисел 2 18 „Леонора" од Бетовена * Будимпв шта 18.20 Танго - капела * Букурешт 18.15 Оркестар * Кошице 18.03 Виолински концерт * Варшава 18 19 Лака музика. д 19 — 20 ч. ДоЈчландзендер Мннхен 19 Забадци коццерт % Беро«

минстер 18.50 Концерт % Чехослввачке станице 19.30 Радио-потпури ^ Брисел 19 Камерна музика Брнсел2 19.45 СимфониЈа од Бородина * Лондон 19.30 Салонска музика * Мадрид 19 Секстет * Паризијен 19.45 Плоче. 4 20 — 21 ч. Брно 20.50 Плоче * Будимпешта 20.30 Оперски оркестар * Букурешт 20.45 Вокални концерт Кошице 20.25 Мушки хор * Мор. Острава 20.40 Свита од Баха >|с Милано 20.45 Оркестар Рим 20.45 Кон. церт Нј Тулуза 20.45 Бечка музика ^ Варшава 20 Лака музика ❖ Беч 20 40 Концерт. Д 21—22 ч. Берлин 21 Музика нсмачких мајстора * Хамбург 21 Миса од Баха * Келн — Штутгарт 21 Непознати Чајковски % Лајпциг 21 Концерт * Бероминстер 21 Композиције Брамса Брисел 2 21 Концерт * Букурешт 21.05 Бечка музика * Копенхаген 20.30 Калман н Лехар * Лондон 21 Дувачки оркестар * Мадрнд 21.15 „Кавалернја рустикаиа" * Милано 21.45 Камерна музика % Париз 21 Камерна музика # ПаризиЈен 21.15 Весео час * Варшава 21 Кла« вирски концерт ^ Беч 21.30 Клавирски концерт. ^ 22 — 23 ч. Берлнн 22.30 Камерна музика Франкфурт 22.30 Внолински концерт * Брисел 2 22 Салонска музнка * Будимпешта 22 Циганска капела * Чехословачке станице 22.15 Плоче Париз 22.30 „Један случа) савести" од П. Буржеа :|ј ПаризнЈеп 22.15 Квартет Сен Санса * Рим 22 ВариЈете Тулуза 22.30 Војна му* зика * Варшава 22.15 Игре * Беч 22.50 Игре. Д 23 — 24 ч. Бреслава — Хамбург 23 Забавна музика * Минхен 23 Ка мерна музнка * Будимпешта 23.15 Клавирски концерт * Парнз 23.30 Игре * Тулуза 23 30 Оперетска музика * Штутгарт 23 Концерт Беч 24 Плоче. УТОРАК, 9 ОКТОБРА Београд 11 Вокални концерт (плоче). 11.30 Дувачки оркестар. 16 Проктична упутства за домаћинство даје гца Љ. Сладојевић. 16 30 Радио-оркестар. 18.30 Час српског Језнка, проф. г. др. Н. Московљевнћ. 19 Народна музика (плоче). 19.30 Оперске арнје пева г. Крста Ивић, члан Опере. 20 Национални час: „0 националном раду у северној Далмацији и о Сави БЈелановићу", предавање г. Д. Сииобада. 20.30 Симф. концерт (плоче). 21.50 НовиЈИфСКи извештајн. Народпе песме пева гђа Њ. Миливојевић. 22.35 Пренос музике из» ресторана „Руски цар". Загреб. 19.45 Национални час. 20.15 Вокални концерт. 20.45 Из драме „Израел од Берпштајна. 21.15 Виолинскн концерт. Љубљана. 20 Национални час. 20.20 Вокалнн каинтет. 22.30 Енглеска музика. Нови моцели /сссњих крзна Ове јесени носиће се највише такозвани Буено-перзицанер. Историја овога крзна веома Је замимллгва. То је крзно Једне овце која живи у Бразилији. До скора нико се није -ни обзирао на ово крзно, н ни Једна жена, ма колико била сиромашна, не бн присталз

прича „времена"

Промашена

Перзијанер са два косо пребаченз крзна од сребрне лиСице да га иоси. Оно је имало дугу длалсу жућкасто беле боје. Овако Је овца „буено" била анонилша све до онога дана када је Једно.м човеку пала на шамет идеЈа да се ово кр>зно може ск|ратити, и тако пустнтн на пиЈацу. Убрзо Је у ЛаЈпцигу на светском тржишту крзна „буено-перзијанер" тукао многа друга крзна, у толнко пре што Је његов шроналазач нашао начин да се он стриже тако да потпуно личи на „перзијанер", који је још увек „краљ свих крз на". Пород овог релативно новог крзна, које није много скупо, ове Јесени и зиме носиће се Још увек „перзијанер", најчеигће комбинован са сребрном лисицом. Занимљиве су и цене сребрете лисице, коЈа Је до окоро важила као Једно од најскупљих, ако не и наЈскупље крзно. Овај пад цена сребрне лисице може се објаснитн великим бројем фар.ми на којима се гаје сребрне лисице.

За пре подне носи се један светлн спортски буено-капутнћ Од „брајтшванца" са модерним реверн.ма и шнрокнм кожним каЈишем „Перзијанер" (који у ствари ниЈе из ПерзиЈе, него су најлелши егземплари долазнпи до скора из Бухаре у Совјетској Русији, на границн Авганистана исто Је тако појовтннио . „Каракул" — овце су пренете из Бухаре у Африку, и та.мо су одлично напредовале, тако да су њихова крзна одлнчног квалитета. Овај „Перзијанер" из Африке показао се као одличног квалитета, и он је много тражен на свима тржиштима.

Ј авала н НЕлизабета Бергнер и ( Ц Рудолф Форстер у одличном музичћом филму и снажиој трагедији данашњице ЈЊЕНЕ УСНЕ {МОЈИ СНОВИ ; Додатак: Факс новостн V У У 3 сата сба места по 5 дин. ^

— Је си ли говорила са своЈим родитељима, узвикнуо је Џек чим Је Елизабета стигла на заказани састанак. Она Је одмахнула глазом и затим рекла: — Јесам. — Хвала Богу! Плашио сам се да се никад нећеш усудити. — Било ми је тешко да се решим, али сам најзад учинила и то. После вечере сам рекла одједном, сасвим изненада: „Данас сам се срела са г. Џеком Спенсером. То Је Један веома интелиген тан младић коЈи ми се Јако допада." — Јесу ли твоји родитељи то потврдили? — Мама Је рекла: „Шта говориш!"' Отац Је на то додао: „Дакле то је твоЈе мишљење?" Ја сам одговорила: „Да, Ја тако мислим. Допада ми се, а узерена сам да се и Ја њему допадам." — Ниси се ни најмање преварила, драга моЈа. — Али, отац Је мало размислио и потом је рекао да он не дели моЈе мишљење и да вн нисте човек кога би он хтео да има за зета. — А зашто? — Каже да његов зет мора бити богат човек. Нагласио је чак да неко ко Је само секретар неког другог нема никакву будућпост пред собом. — У томе се Јако вара, узвикнуо је Џек. Ја сам секретар г. Гарланда, једног од наших највећих индустријалаца и на томе месту могу вр.то много постићи. Шта више могу се и брзо обогати ги. Наравно нпак се на то мора мало причекати. — У том случаЈу мораш л ти са своје стране мало пожуритн, драги моЈ, иначе ћемо изгубити драгоцено време. —, Елизабета, зар можеш у то да сумњаш? МоЈа Је Једина жеља да ти постанеш моЈа и Ја ћу учинитн сае што до мене стоЈи да то постигнем. МоЈа неизмерна љубав ће већ наћи начина да то постигне... Растали су се Јер се Елизабета плашила да ће задоцнити код куће и да ће због тога имати неприлика. Већ Је било скоро подне. Џек Је међутим отишао поново у своЈу канцеларију да се увери да Је тамо све у реду. Није потраЈало ни четврт часа а г. Гарланд Је преко свога обичаЈа наишао у то доба и одмах га звао себи. — Имам Једну врло зажну ствар да вам саопштим, -рекао Је свом секретару. Тиче се Једне личне услуге. Могу ли рачунати на вашу потпуну дискрециЈу? — Као увек, господине шефе. — Ево у чему Је ствар: мој оин Џон има неку пријатељицу са којом се апсолутно мора растати јер сам му нашао Једну врло лепу при лику да се ожени. Ту се ствар не окреће толико око мираза колико око једне друге врло важне чињенице. Отац његове будуће је адвокат и заступа Једну фир.му са којом имам велику парницу коЈу сам на путу да изгубим. Сад за.м је свакако већ Јасно у чему Је ствар: чим се он буде оженио, његов таст ће ствар извести тако да ћу ја добити парницу. — На коЈи би начин Ја могао да допринесем повољном решењу те ствари? питао Је Џек. — На тај начин што бисте при волели Џонову приЈатељицу да са њиме раскине. Потребно Је при томе да се стаар изведе на леп начин и да са њене стране не дођу никакве ни сметње ни непријатности. Да ли бисте ви то могли да постигнете? — Могу да покушам. — Ја вам стављам на расположење педесет хиљада долара. Ако бисте постигли резултат и са мањом сумом даЈем вам часну реч да нећу имати ништа против тога да остатак задржите за себе. Осим тога, у сваком случаЈу имаћете од мене добру награду... Џек Је одмах пронашао Џонову приЈатељицу. То Је била Једна до крајности искрена млада девојка без ве.тиких претензиЈа. Упразо Једна од оннх девоЈака које не умеју да буду приЈатељнце милионарских синова. Кад ЈоЈ Је Џек рекао да ЈоЈ је Џон неверан,

Б А Л К Д Н

') „О>ио Монументалнн тонфилм из врсмена прогона хрншћана за владавнне окрутног римског цара Нерона. (ЕМИЛ ЈАНИНГС) 2) „Доведн их живе" Страховита борва тнгра и крокодила са 10 метара дугачкнм „змијским царем". Највеличанствсније дело нз живОтин>ског царства.

да не заслужуЈе њену љубав, она ни за трснутак ниЈе помислила да би ту могла бити нека подвала по среди. Сасвим отворено је одговорила да Јој је врло добро познато да ЈоЈ је Џон неверан и да се због тога и решила да га напусти. — Али, мислите ли да тражите неку оштету од њега питао Је Џек. — Не тражим никаку отштету одговорила је она, јер сам нашла одличну прилику да се удам. Једино се плашим да ми он са своЈе стране не чини какве сметње. Џек је на то понудио своЈе услуге. Узео Је од ње потребна писмена и после пола часа донео и њој писмена која је она тражила од Џона. Још истог вечера Џек је обавестио свога шефа да је ствар пзвео на потпуно задовољство. Признао Је при то.ме да је од добијене су.ме за трошкозе могао нешто задржати за себе. — Ви сте Један веома интелигентан младић, рекао је г. Гарланд. И.мате пред собом сЈајну будућност. Рекао сам да ћу вас наградити и ево вам предајем Још хиљаду долара. Осим тога, хоћу још нешто да вам обећа.м... — Ја сам усхићен, г. шефе, узвикнуо Је Џек. — Дакле свечано вам обећавам да ако будете кадгод хтелн да се жените можете рачунатн на моЈу најлепшу препоруку. — Ах, господине шефе, могуће је да ћу за врло кратко време имати да вас замолим за сличну услугу... — Биће ми мило. Чим ствар буде сазрела дођите код мене. * Тог вечера се Џек вратио кући као најсрећниЈи човек. Нека добра вила била се заузела за њега и испунила све жеље. Сад Је бно на коњу. Ни Елизабетин отац није могао сумњати у сјајну будућност Једног младића који је за само Један дан сазршено одговорио његовом захтеву да постане богат човек. Сад је наЈтеже било дочекатн сутрашњи дан, заспати мимо сил ног узбуђења које му није дава710 склопити ока. Мисли су се тискале по глави и отклањале сан све до Јутра. После Је дошао н сан из кога га Је одједном тргла лупа његове газдарнце на вратима. — Шта Је сад? доанкнуо Је Џек скочивши из кревета. — Поштар, гласио Је одговор. Џек Је отворно врата и примио препоручено писмо. Отворно га је са највећом брзином јер Је адреса била исписана Елизабетином руком. Писмо Је било врло кратко: „Молим вас да ме заборавите јер сам се синоћ верила са г. 1Јоном Гарландо.м." ^

К О Л А Р А Ц ШШШШ ТЕЛЕФОН 30-708 ШШШ Данас наЈславниЈн тенор Европе РИХАРД ТАУБЕР пева 7 најлепших Шубертових мелоднја у премијери која усхићује без разлике сваког својн.м сЈаЈним садржаЈе.м и богатом инсценацијом Песма пролећа У осталим улогама: ВИЛИ АЈХБЕРГЕР ЏЕНИ БАКСТЕР Додатак: Факс-новостн и прелшЈера Мики Мауз као Кннг-Конг У же.гн да својнм посетиоцнма прикаже.мо увек најновиЈе шла гере, успелн смо да добавимо и приказаћемо као СЛЕДЕЋИ ПРОГРАМ грандиозан руски тонфилм 0 догађају који Је недавно узбудио цео свет ЧЕЉУСКННЦИ — ХЕРОЈИ АРКТИКА Ретка сензација која иам са оригнналним снимцнма прнка. зује страдање ове чудне експедиције, бродолом, спасавање авнонима н најзад невиђено величанствен дочек у Москви.

„УРАН И1А** Данас у 3, 5, 7. 9.30 премијера ноћог ремек дела ВИЛИ ФОРСТА

Играју: Паула Веселн Олга Чехова Адолф Волбрнк. Парамунт журнал — Њ. В. Краљ у Софнји У лрнлреми: ЗВУЦИ МЛАДОСТН (Јозеф Шмитј |