Vukova prepiska. Knj. 2

долаАтТАБ 197

в то правни сммсао истога чланка, онда, по речима книза Милоша, то в лажљ. Книвљ в Вука истина покровителствовао, алљ за преводњ тап не му нико већји непрштелђ него онљ. Та Вук му, сбогђ истотђ превода, несмје ни на очи изићи. Еназт е Милошљ старни закованви правовђрацљ; онљ вбру нашу зна достолнте уважавати него Вукљ. Онљ зна па и набрал врло обстолтелно, како 6 вђра прав и садљ единни стубљ крфики наше народности, нашетљ напредка: онљ зна, да намђ нае те вђре бмло, да бм досадђ били ков Турци, ков Талланп, ков Мађари, ков Шемци; онљ се сћћа сљ благодарнимђ усхиценемљ, да 6 ићму вбра православна нашвише помотла отечество и народњ одљ Турака ослободити; онљђ предвиђа, да ће тежње такове, коима 6 Вукљ пристао, тежнћ реФормизма, ако имљ се на време не стане на путђ, у данашна наша згодна п незгодна времена, само раздорђ у нашљ народљђ уселити, врђ онљ зна и то, што е крви Нбмачку стало, докљ в преводљ Новогљ Завђта, докђ 6 реформаши продрла кудљ в наумила. Него Вуку, види се изљ свога, нзе стало до вдинства, до крбпости, до среће и напредка нашегљ народа, иђму в то узгредна ствар; нЂгова в сва тежни фоту више посла дати п у таквимљ ситницама сво сувту нампривати. Алљ бн валило допета лљокнути га, да се у нашу светино не миша, да се у посао не пача, ком кодђ насђ само свештенству припада. Тешко народу, коме он Вукљ вђру толковао. И они, коп оседе у разематранј, у учено науке Христове, несмило тако питроу такављ посао упуштати се, а Вукљ, коп зна само преписати загонетку, приповђтку одљ баке или пђему ОДљ слепца, не преза одђ тога наћвећегђ, наинђжијегђ посла. По више година наше свештенство мучи се докљ св. писмо научи разумђти, а Вукљ, без икаквогђ учители, толке намљ га на доватђ.

(јвако книзђ Милошљ мисли о преводу Вуковог Новогљ Завђта. И тако се види, да онљ Вука у излавано иђговогљ превода ле покровителствовао. Та онђ бн, само кадђ бб могао, преводитела за ту несмисленостр, за ту продраливостђ строго кавило, пи посао му тан утаманјо тако, да ни Вуку, ни коме другоме, коп не одљ заната одђ дужности, не бн више никадђ на умљ пало у оно се мешати, што е нашега народа светина. | | |

Одђ прилике то и тако Господине моћ, жело бн 4 ОдЂ мов стране, да се авно каже. Одљ васљ очекувмљ више, про-

()