Vukova prepiska. Knj. 3

ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ 95

четку учења, зато су Руси већ одавно у својим школама прекрстили сва Славенска слова, и нађенули им имена Латински слова, п сад њиова ђеца уче а, бе, ве, ге, де ит. д.

То сам ја очима мојим гледао, и ушима слушао, и још 1786-т6 године наштамшана је у Москви једна књига, која се зове абевега Рускихљ суевђрш. По томе дакле можемо сад и ми сва наша слова ево овако. назвати: а, бе, ве, 26, де, ђе, е, же, зе, и, је, ка. ел, ељ, ем, ен, ењ, об, пе, ер, 66, 16, ће, у, ци, че, џи, ша, еф, са. Ова су имена слова сто пута лакша за ђецу (пи за свакога, који почиње учити), него аг, буки, вједи, глагоље и т. д., ево да вам кажем један примјер: Миленко (Стојковић, бивши комендат Пожаревачке напије, учио је у Поречу читаву једну зиму аз, буки, бједи, глагоље; п буки азба; вједи азва, глагоље азга и т. д., па никако није могао да се обавијести, како се то ријечи записују п чате (или као што обично говоримо сричу), док му се најпослије није досадило, те бацио буквар, и оканио се учења; а кад дође у Русију, онда га један човек почне учити а, бе, ве, 26, де: и он за неколико дана научи чатити п писати, и сад пише писма као и остали Руски официри. —_ Но премда су та имена слова много лакша за учење него Олавенска, али опет ни то нијесу права имена, или гласови полугласни слова, зашто, н. п. 6 не може значити бе, док му се не дода е; него је његов глас само 6', н.п. ро-б (роб); тако ћете ви сами у устима наћи гласове свију полугласни слова, а ја вам и одавде не могу описати (зашто кога се слова глас словима може записати, оно није слово, него ријеч). И кад би се тако ђеца учила, онда им не бп требало срицати, него одма изговарати слогове и чатити! Ја сам тако у Бесарабији (прошавшега љета) једну жену од 80 година • за 6 дана научио да је у свакој ријечи могла казати колико какви има гласова (или колико јој какви треба слова); а једнога поглавара Српскога једва сам за 10 дана томе научио, зашто је наопако био научио аза, буки, вједи, глагоље и т. д. на изуст, па га је све сметало“). Даклем кад би ја писао буквар за Српску ђецу, ја би најприје метнуо у једну врсту 5 самогласни слова, која се без икакве муке могу изговорити, па би у друге врсте намјестио полугласна слова.редом, како

1) У концешту било па избрисано: (Збиља! Шта ли би ми дао Милош. Обреновић, да дођем у Београд, да га за неколико дама научим писати 2)