Vukova prepiska. Knj. 3

ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ 95

како се брани). Какогођ што језик наш мора имати своју граматику (различну од Олавенске), тако мора имали и своју ортографију ; а кад СОлавенска ортографија није за наш језик (као ни граматика), ваља да је начинимо онакову као што треба, да нам могу завидити сви народи Европејски. Или ће нам зар некакав пророк, који на своју воденицу воду навраћа, доказати, да је на нама проклетиња некаква, да морамо све будалаштине учити од други народа, који би се и они били ради отрести, а да не смијемо ништа паметније начинити и пмати, него остали народи имају“ А писати у Српском језику без 20 и а, као и без јери и јерова, није данашња новина, него имамо истинити свједоџба, да су Србљи тако писали прије 50 п неколико година, н. п. у Г. Лазара Милетића, адвоката п присједатеља Олавне Вармеђе Загребачке и кавалера златне колајне, пма његова ђеда тестамент, који је писан у Новом Саду 1764. године, и у њему нема нигђе 10 ни а (као ни јера ни једнога), него мјесто то стоји ид, а мјесто а на н. п. моша, мошу п т. д. И тако пи данас пишу трговци и мајстори по Босни и по Ерцеговини, па зашто ми не би природном разуму помогли и облакшали“ —

4), 6 пред с могло би се оставити у ријечи Србски, али да нас запита какав паметан човек, за што то чинимо, не бисмо му могли паметна одговора дати. У Душановој диплома, која је споменута у рјечнику на стр. 282, стоји вемли срљадеџ; тако п у различним старим књигама (рукописним и штампаним). Па пу самом СОлавенском језику има такви примјера, н. п. пчела у старијим рукописима налази се бочела (од бучати); као п наше хлупче, клушко, клубака (у род. млож.); шиба, тачтка, шипчица ; скоба, скопчати п т.д. А ко зна, да и Срб није постало од срш, као што и Рашћ напомиње" Али при свему томе, кад дође само до једне ријечи, ласно ћемо јој суд свршити.

5). Тако исто за ф и за ф: ја сам казао у граматици на стр. ХХХШ и ХХХТУ. да ћемо и узети међу наша слова, али највише за туђе ријечи: за што јеф пи у Славенском језику само за туђе ријечи. Истина да Србљи по варошима товоре уфатити, фала, и т. д., а варошани, ако оће, могу тако писати, али је правилније уватити, и вала, као што сељаци говоре (Славенски је усватити, свала, а Србљин је избацио 2, као пи у осталим ријечма). А 2 имају сви остали Славенски народи, само се Српским устима (као и Талијан-