Vukova prepiska. Knj. 4

[65] ел

мило оветић (ЈОВАН ХАЏИЋ)

молим, да ни пошто не дате штампати, једно зато. што није израђено, као што би ја желио; а друго, што — но то није од потребе, да вам овде пишем. Ви ћете и сами погодити. доста, да је за мене врло важан узрок. Јошт вас једанпут молим, да бисте ми ту љубав указали, и не' дали штампати, такође да бисте и Г. Мостарског поздравили, да ми опет невредимо, кад се врати, натраг донесе. Поздрављам Г. Петра Матића љубезно. Шриповијетке сам с неописаним задовољством у Додатцима Новина СОрпеки читао. — Остајем

у Џешти |-та Дек. 1821. Вас високопочитујући Милош Светић.

Резћћ [Споља:] Ап Чеп Носћаејећтбеп Негпп Тић 5ферћатоо, ађхпсеђеп Ђеу Фег Кедаскоп дег егђаећеп 2ежипе па Угет.

[Ориг. у арх. 0. К. Академије бр. 2959]

пе |

Високоучени Господине, мени високопочитајеми!

р. Јован Мостарски већ ми пзвади век, гонећи ме, да ону моју багателу, коју сам по њему у Беч послао био, у Новине Српске пошљем, нити ме се пре окану, док ме на то не склони, и не приволе. Дакле данашња пошта, која вам ово писмо донесе, донеће и моје мале послове, да се у додатку Новива Српски наштампају. Но већ не изгледају онако, као пре; са свим сам п скоро преобразио. Начинио сам једну оду, коју сам на Г. Мушицкога (кога се та ствар највише тиче) управно, п после превео сам нешто из књ. 1-ве Виргилијеве Енеипде у Хексаметрима, и с оним преводом по начину јуначки српски песама упоредио, да се може разлика лакше видити. Не знам, како ће вам се Ода допасти, како л Г. Копитару,. коме заТибет ратишта еф геуегепшал од мене кажите. Турните бар