Vukova prepiska. Knj. 4

[05] с>

милош светић (ЈОВАН ХАЏИЋ)

парченце артије у Г. Ракића Новине, и кажите ми, како вам се допада, како ли Г. Копитару; јер ми је суд људи у ствари вешти врло мио и угодан. Да ми један ексемплар пошљете, не смем ни мислити; зашто напред знам, да ме неће бува ујести, као што ме летос ујела није.

Шта би од Историје, шта ли од Џеснарицег Чини ми се, да СОрбљи наши јошт слабо познају цену и важност народства свога; зашто и човек не може ни пасји зуби к пренумерацији да привуче. Мене можете ситурно рачунати, п да вам ништа пи не кажем. — Остајем вас високопочитујући

у Пешти 25. Феб. 1822. Милош Светић.

Збиља! Како би ја могао доћи до једне Граматике Г. Добровскога% Ја би поштено платио, и особито благодаран био.

Резћћ |Опоља:] Ап Фел Носћевјећтћеп Негпп Тић Зверћаторта ађтавећђел

ђеу ФЧег Кедасбол Фет Бегћавећеп Лете

ја ЈУИљељ.

[Ориг. у арх. 6. КБ. Академије бр. 29601

6. Лобезнни Пр1атели!

Може бити да сте ме и осудили већ, што вам тако давно ништа неписа. Но не бн сте право имали. Мислјо сам пл на вас често, и на писанђ; али паса вера тал наш Сима двапут ме омете; и отиде, к вама и (без „Збогом оста!“ — По жели вашоћ ставјо сам онан жалостини глас из Беча у Лљтоппе. Не можете себи представити, како в мени за том добром Госполом жао; кад само помнелим, како топ се лице важари од ревности, кад бм се тод о Србству, и о СОрбескон Литератури споменуло. Верупте ми, да кад сам год о Матици Србекон главу разбјио, а мени в свагда она на памет долавила, мнелјо сам, како ће се нбно чувствително срдце овоме послу радовати. Али такви е наш живот!