Zastava — jutarnja izdanja

Турски протест.

Шрта је ареставника великих сила у Цариграду и Лондону учинила представке, што је енглеска вастава раавијена на два острвцета у персијском валиву. Та су острв* цета удаљена сахат и по од Кеве Елкатифа, врло су мала и ивгледа да су бев вредности и бев вначаја. Кеве Елкатиф је на југу турске провинције Ел Хава на иоточој обали персиј ског валива. И ако оу та остова мала, свакојако ниоу бев вред ности и бев вначаја већ и за то, што ое налаве на северу великог острва Бахраина, које ое већ налави у енглеским ру кама и у веви с овкм и арапским континентом чини анатан део приморја.

Русија и Јапан

Руска влада дала је ивјаву о руско-јапанским преговорима. У тој се ивјави вели, да су су протни и претерави гласови, који су у последње време проношени о преговорима ва трговиноки уговор и рибарску конвенцију с Јапаном. Тако је штампа ^саопштила о прекиду преговора, о вероватности посредовања од стране које веће силе и о апелу на ивборни оуд. Лиотови оу даље јавили, да је уврок неспоравума у вахтевима Јапана, да се пусте јапанска бродови на Амур; о слободној превовној трговини од Владивостока до источног мора, о праву Јапанаца да купују има ња у Сибиру -и о равноправности у руским водама на Да леком Истоку. Али у мстини отвари не стоје тако, па се онда у ивјави опширно ислаже право стање ствари.

Прстен српског краља Радослава.

Добро повнати вивантолог професор Крумбахер држао је недавно предавање у баваској академији наука. Тема је била о прстену српскога краља Стевана Радослава (1228 —1234), који је врло ретка драгоценост а чува се у Минхену у једне породице као приватна својина. Прстен има велику историјску вредност, јер је једини ва који се вна, да је у веви са повнатом историјском личношћу. Прстен је влатан, масиван, вма једну округлу плочицу са овим натписом: „Веренички внак Стевана, ив породице Дукине, при ми својим рукама, Ана ив дома Комнена и .

Забавно-поучна села у Новом Саду на салашима.

Други дан Божића после подне биће н₽. два места вабавна поучна села и то на Малом Јарку и на Клисе. На Малом Јарку у основној школи говориће: о народном вдрављу др. М. Свињарев а чи тање М. Вилић професор. На Клиси говориће у основној школи о увајамној веви домаћег и школског питања Г. Мирковић учитељ а биће и чи тање. Сви треба да до^ете у што већем броју. Одбор.

„Људи природе“

У Швајцарској, у кантону Тесану, крај места Асцоне, на* селила се секта поове необичних људи. који живе одани начелу „натраг к природи*. Пошто су мирни, и живе у најлепшој слови, те не сметају своје судржављане, то их влада трпв а дозвољава, да раде на својем насељеном простору што вм је воља. У тој се колонији спста 1о много настраних људи, ’са свих страна света, те се подали најпримитивнијем начину жи вота. Зими станују у шпиљгма аоје су ископали у вемљи, а лети живе у шаторима које са* ми разапну. Еарактеристично је обележје ове секте, да се не кусају а исто тако и не чешљају према начелу, да све мора остати како је природа створмла Све, што поседују ивра^ују са ми, па и платно, којим се одева* ’ ју. Не једу ништа друго, него невачињене воћке. М?со не ће ни да окусе јер веле, да јеЈгрехубијати животиње. Зд то не о-' блаче ни ципеле, Јер су од жз । вотињске коже. Оваквој је секти: □риступила и супруга бавшвГ; надвојводе Леополда, Велфлинга; о којима се пронео глас, да се растају. Гђа Велфлннг уповнала. се понајпре с једним бивши« часником и његовом женом, који; су били ватрени присташе спо ' менуте секте. Ови су г^у Вел ' флинг повели у Асцону, да вгад' начин живота ове секте. Гђз Велфлинг се придружпла с пра вим фанативмом, и хтела је да присили и свога мужа, да тој секти приступи. Надвојвода се ме^утим не само томе протл вио, него је и његова дотле толико спомињана љубав према њој услед тога знатно охладнила. Гђа Велфлинг је ваиме цели свој живот хтела преуредити у стилу ове секте, одевала се као они, није се чешљала ни умивала, ходала боса и радила све послове у кући сама. Док је њевин супруг полавио у Цири ху предавања свеучилишна гђа Велфлииг се ватворила у своје собе, и није никога пуштала преда се. Како смо већ јавили, бивши надвојвода отишао је на Ривиеру, па је вероватна вест, да ће се растати са својом же* ном. Н>ена сестра додуше побија све те вести и тврди, да нису истините, те да супруви живу у најбољој слови, но но вине као и данашњи брвојав ив Канеса у којем сам Велфлинг јавља, да ни под који уввт не ће више живети са својом су пругом докавује, да је вест о растави била истинита. Он се тако дуго не ће вратити у Швајцарску, док она не оде својим родитељима у Брно.

Најстарија српска породица.

Лмст „Страсбургер Пост и јавља ово: До сада сч мислило, да су породице Бурбон и Лотринген, којима може траг да се прати до 866 од носно 898. године, најстарије породице које су познате. Али недавно су наћена два рукописа из 4. века, који утврђују, да у Европн постоји једна још старија породица поанатог књижевника Спиридона Гопчевића. јер он води своје порекло од најстарије словенске династије Њен траг може да се тачно пратити све до 800. годиве, кад је велики жупан Војислав дошао на владу. Вероватно је,

да је тај владар био навледник краља или жупана Будимира Оветоплка. под чијом ву владом Орби г. 670. прхмили хришћаиетво. Оба впомеиута рукопива писана ву глаголицом и имају податак, да је српвки краљ Деса, к-га су Грци 1159. године «бацилж са превтола, и о коме ее амало само толико, да је у Цариграду умро годиие 1162. те у »аточвњу ва собом остнвио снна Властммира, који се онде оженио једмом Грки&ом и с *оме ммао сина Гојма. Овај се жамеђу 1240. и 1272. године са својим еином Десом Гојковпм вратмо у Дупљу у Цриој Гори, где му се родио унук Радовлав Гојноввк. Други рукопив набраја прваке у прим( рју и Боки Которвкој, те вели: Киез од Раховца, Војивлав Гојиновић или Гопчевнћ, сим Радоелављев. Тиме је докавана тачнест традиције Гопчевићеве породице, по којој оу ве они прво звали п Гојииовићи и , као и то, да ву они крчљевск г порекла. Само су они дотле мислили да им је порекло из породице Нема&ића На овај начин објашњено је и то, вашто су Млетчани Гојиновић-Гопчевићи, који су се насељавали у њихове крајева, називали „кнезовима“, управо „кон те“, и зашто једна стара херцеговачка песма турскога порекла јунака Гопчезића назива кнезом Талијански вицеадмкрал Финкати нашао је још пре неких 20 година у млетачком архиву једнога „сотез Пговшв СоусетЈсћЈиз аИаз Сото^шћшв* којн је био комаидант флоте. У једној повељи ив годмме 1625 споммже ое један конте Марко ГопчевиК, а у другој једној из годмне 1670. опет један коите Крмстофоро Гопчевмћ, обојица су претци кмжевмика Спмрмдона Гопчевића, као што ое види из оп^шмрног родословља, коју имаде ивта породица. Ив ње ое видп, да је међу мушкмм претцмма те породице било 5 великмх жупана и 4 орпока краља, 1 краљ Далмације, 1 велики кнез Црне Горе и Херцеговине, 4 требињска жупана и 1 рашки жупан. Споредие линмје ове породице дале су трн српска н бугарска цара, 21 орпског краља и 7 великнх жупана, те многе војводе и кневове појединих српскнх земаља. Женска страна породице има ивмеђу осталога, 11 грчких, 4 бугарске, 2 маћедонвке и 1 фрамцувку краљевску ћерку, једну ћерку дужда Дандола, и друге ћерке влашких и босанвких владара. У најиовије време Гопчевићи еу жеиидбеном вевом втупили у крвио вродство са династијама Црне Горе, Србије, Италије, Русије и Бугарвке. Калифорнијска линија Гопчевића, која имаде имања на 80 милијуна динара, решила је, да поводом тога што су нађена ова два рукописа, ивда једну опшириу историју своје породице од 800 године вве до даиас и то у три јевика вкупоценом ивдању са 40 влнка, родсвловљвм и повељама.

Стогодишња жена жели ра звод брака.

У женитбеној писарни у Кансаоу одиграо ое неки дан овај необични привор. Пред оудца је дошла 100 -годишња Мартл Мунт и затражила раавод брака. „Њега — рече отарица није отароот научила памети. Ои је лакоуман и не мари више за мене. Ја оам му све до дана данашњега остала вериа, ну сада хоћу и ја да добијем натраг своју слободу, премда се нећу више удатн“.', Суд се уверио о истииитости старичиних навода и ослободио је брачне везе, која ју је везала за неверног супруга.

Нећакиња Наполеона Ш — глумица

Париз очекује нову занимљивост. Маркиза Морни, нећакиња Наполеона Ш. вавтавнла је египатеку игру без речи, коју ће предвтављати у поворишту Руж. Бнвша цараца Еугенија замолмла је маркизу да одувтане од тога корака, али је маркмвм није повлушала. Она ће мпак втупнти на поворннцу. Отупиће на сваки вачин, вамо ако је не спречм у том какова сплетка од втране породмце Бонапартпне, к ја ве впрема, да уметничкој каријери нећакиње цара Наполеона Ш оилом отане на пут.

Поплава у Травнику

Ив Сарајева добила је београдвка „Политика ц овај брвојав: п У травничком округу набујале су реке и потоци, којих иначе кма много, тако да ву сва низва места под водом. Поплављен је и Травник. Вода је у њему висока два метра. Штета је огромва“.

Брзојави „Застави“.

Стигли 22. децембра. Болеот књегиње Милене. Цетиње. Књегзња Милона болује већ од 3 месеца сд Ру еКћз а; болови су у последње рроме мзло попустили. Желевничари у Бугарокој Софија. Код менмстрапред седиик^ Пвткова бнла јв депутација жељевзичара и тражили су већу плату и да се укине нов вакон противу страјкача. Миниттар председвик одговорио је да ће предувети најстрожије мере.

Трговина.

БУДИМПЕШТА, 4. јануара 1906. (Брзојавни иввештај) Гото и а роба. Раак прве каквоке 12 ир. 80 п. до 12 кр 95 п. Раак средже кажаоће 12 кр. 65 п до 12 кр. 75 п. Јечам хражу 12 кр. 60 поа до 12 кр. 90 пот. Јечам за кување пмва — кр. — п. до — кр. — п. Зоб прве каквоке 14 кр. 60 п. до 15 кр. — п. Зоб средае каквоће — кр. — п. до — жр — пКукурув домам 12 кр. 50 пот до 12 кр. 70 п. Т е р м м и к. Жито за април 1907. 14 кр. 92 п. до 14 кр 94 п. Жито ва сктобар 15 кр 46 п. до 15 кр. 48 п Раж за април 1907 13 кр. 32 п. до 13 кр. 34 пот. Кукуруз за мај 1097. г. 10 кр. 24 п. 10 кр. 26 п. Ресица за август 26 кр. — пот. до да 26 кр. 20 пот. Све од 100 кила

Нова радња готових === одела == П*нт« Спжића у Новом Саду, дунмжска ул. бр. 36. добжла је огроман жабор нцјмодернијег ♦иног јесењег и жимског одела «а мушке, женске и децу. = Цене ниске н утврђене = I. 1825 45сувн шљивл вудм најјефтмније Алекс. А. Мудрок, Митровица (Срем). 1. 1461 29—

Комвтамтви Брадваровм^. Српокж штампжрмја дра Овет. Милетића у Ноаом Саду