Zastava — jutarnja izdanja

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

У Бечу остају — стари.

У аустријској делегацији била је реч о Босни и Херцеговини Све је ишло, као да су држали пре тога — пробе. И питања и одговори Делегат Толингар је питао: Шта је са српском агитацијом у Босни и Херцеговини, коју шири Србија. Други су питали друго, те је министар Бурјан могао да каже све, што је хтео. А кавао је, како се доиста опажа агитација у Босни, која се шири из Србије. А кавао је, како Срби у Босни и Херце говини не жуде ва Србијом. И како и Мусломани не теже ва Цариградом, јер внају да им је у Босни много боље и много сло бодније. (Зато су се зар иселили толики чак у авијске пустиње). Деље је говорио министар,' како ће ускоро усрећити Босну и Херцеговину слободном штампом и ако се боји да је то прерано и неће бити добро. Обећао је, да ће Бзсна и Херцеговина добити и свој парламент, само док буде боље време. Министар Бурјан је дакле докавивао, да у Босни и Херцеговини никоме не пуца срце ни ва Цариградом ни ва Београдом. Говорио је како је оном народу добро под садањом управом и биће му још боље. Тада устаје иввестилац Шустерчић и докавује како би добро било да се Босна и Херцеговина присаједине Далмацији. С тим се вавршило и само што није било бенгалске ватре. Ив овога се види, да нови министар взједничких спољних послова барон Ерен тал мисли о Босни и Херцеговини исто онако, као бивши министар Голуховски. И барон Ерентал пожурио се да то ивнесе пред свет, јер он је био шаптало у оној представи, коју смо гледали'у аустријској делегацији. Дакле политика је остала стара, Грсф Голуховски пао је и вбог политике, коју је водио према тројном савезу и вбог политике, коју је водио према Босни и Хер ј цеговини и вбог политике, коју је водио; према Србији. ЈБзгов је пад највише ускорила политика према Босни и Херцего-

виви. Он није внао како мисли Русија, Француска и Енглеска у том питању и кад је краљев пут у Требиње ивостао, гроф Голуховски није више могао дуго остати на своме месту. Кад је дошао барон Ерентал пониче питање: Хоће ли он продужити Голухов скову политику? И сви који су повнавали прилике, рекли су: Оно није била Голуховскова политика. Оно је била поллтика „Беча“. Голуховски је водио ту политику, само невешто, а ту политику мораће да заступа и Ерентал, само вештије Полу вванични бечки листови обележили су то овим речма: Ерентал ће ваступати исту политику као Голуховски, само ће имати другу тактику. Ово се покавало сасвим јасно у аустриј ској делегацији. Ерентал хоће на длаку оно исто што и Голуховски, само му је тактика друга. Ту је тактику обележио известилац Шустерчић, кад је иврекао, како би „добро и полевно“ било да се Босна и Херцеговина прикључи Далмацији. Дакле не Хрватској и Славонији. Камо припада Хрватска и Славонија, то се вна. Она спа да у ову нашу половину монархије, а не у ону преко Литаве. Што да се Бозна и Херцеговина присаједини Далмацији? Далмација је нешто сасвим друго, управ нешто сасвим десето. Далмација је покра јина за коју би се понајпре могли одушевити Аустријанци и Мађари и у Хрват схој и Славонији. Далмација! Она сачињава тројну кра љевину са Хрватском и Славонијом. По вакону спада чисто и јасно у нашу полу монархије. Али у ств зри нема Хрватска и Слав >нија ни најмања посла са Далмацијом. Далмација припада аустријској поло вини мон рхије. Треба до душе да се сједини Хрватсаој и Слдвонији, али то је далеко. У Аустрији тако схватају ствар, да би Аустрија прз требала да пропадне, но што би смела допустити, да се Далмација при саједини Хрватској и Славонији. Бев Дал мчције је Аустрија — ништа. Кад дакле у Аустрији верују, да Далмација никад неће припасти Хрватској и Славонији,

онда ће радо пристати да се Босна и Херцеговина присаједине Далмацији. Но у Хрватској и Славонији друкче верују. Тамо је тврда нада, да ће се у доста кратком времену присајединити Далмација Хрватској и Славонији. Па с тога рачуна Ерентал, да ће се тамо обрадовати, кад чују, да ће добити не само Далмацију, него с њом ваједно и Босну и Херцеговину. У Бечу држе, да се и Мађари неће томе толико опирати. Они подижу индустрију, а индустрији треба пијаце. Па ако се Ма^ари и не би радовали, да имају посла са толиким Словенема Далмације, Босне и Херцеговине, они би се ипак ра довали да добију све пијаце Дчлмације, Босне и Херцеговине. Ето, то је та нова тактика Ерентала. Но ми смо чврсто уверени, да рђавој и неприродној политици не помаже никаква тактика. Може неко камен а кувати, а пећи, а пржити, никад од тога не буде печење. И све је увалуд. Никад се и нећемо најести од Босне и Херцеговине

ПОДЛИСТАК. МЛАДИ КРАЉ.

— Оскар Уајлд. —

Беше вече уочи дана крунисања, а млади крвл> остао је сам у својој раскошној одаји. Сви дворјани његови замолише га да их отдусти, пооонише му се до земл>е по обичају, па одоше у велику дворску салу, да чују још неке ваповести од главног церемонијера. Шеснаестогодишњем краљу не беше ни мало криво, што ови одоше. Чисто му одлакнуло и леже у меке душеке на својој постељи; лежао је тако непомично гледајући са отвореним устима као шумска зверка, када је ловци ухвате. И заиста ловци су га нашли; случајно наиђоше на њ’, када је он полунаг, са свиралом у рукама, ишао за стадом коза сиротог пастира, мислећи да је и сам његов син. А он беше једини син ћерке старога краља, плод њезина тајнога брака са човеком много нижа положаја, странцем који је очарао крзљеву ћерку. Други су говорили да је то био уметник из Римини, којег је принцеза ценила и који је ненадно нестао оставивши несвршен рад, што га је радио у саборној цркви. Детенце од осам дана узеше од матере када је спавала и дадоше га на чување једном сељаку и његовој жени, који нису имали деце а живили су дубоко у шуми. Туга

и болест, — како рече дворски лекар, — илн као што други говораху, јаки талијански отров у вину, уби бледу привцезу, што га је родила. Тога часа када је верни улак носећи дете пред собом у седлу, скочио са коња и закуцао н» колиби пастира, тада је тело принцезино снуштено у раку, ископану у страни гробља, далеко од градских врата, у гроб, где је већ, како веле — лежало тело младоги лепога странца са свезаним рукама на леђи и израњављеним грудма. Тако су тихо шапутали једно другоме. А у ствари беше да је стари крдл> на самртном часу, грижом савести осетио свој грех, или да не 6и можда краљевство прешло у туђе руке, заповедио је да доведу дечака и пред саветом га признао себи за наследника. Пратиоци му у доколици често су говорили како је овај дечко клицао гледајући дивне одоре и богате драгоцености спремљене за њ, и с каквом је дивљом радошћу збацио са себе своје грубо кожње покривало и тешки огртач од овчје коже. Кадшго је жудео за шумском слободом, ртздраживао га је утегнути дворски ред. Али чудновати дворац му, — «Радост, се звао, — беше за њ нови свет за уживање, и чим би могао да се опрости савета или собе за примање, трчао је преко великих позлаћених степеница са бронзаним лавовима, јурио је је из одаје у одају, кроз ходнике редом, тра-

жећи зар лека и утехе тузи својој у дивним стварима. На оваким шетњама, ао шго их је он називао, — пратили су га, кадикад, стасити русокоси пажеви у лепршавим плашговима и лентама. Али често је ишао он и сам, ћутећи здр да се тајна уметности лакше налази у самоћи и да се лепота, као и мудрост, јаче усредсређује у осами. Чудновате приче причали су о њему. Једном је нестао и после неколико сати нађоше га у маленој собици н* северној страни дворца, задубљена пред кипом Адониса. Видели су га једном где жаркии лољупцима љуби мраморно чело древне статуе витинског роба Адријана. Ретке и драгоцене ствари очаравале су га, те је шиљчо људе у далеке земље да му их купе. Највише га је ванимало одело, које ће обући о крунисању своме, порфлра изаткана здатом, круна обасута рубинима и скиптар искићен ‘бисером. 0 томе је премишљао и тога вечера лежећи на дивној постељи својој. Одаја му раскошно нлмештена Далеко, далеко у врту певао је славуј. Кроз отворени прозор мирисао је јасмин. Младић отресе са чела врßчу, коврчаву косу, дохвати лиру и додирну прстима струне. Никада још није осећао тако чари красоте као сада. Када прође поноћ, удари он звонце и уђоше пажеви. Ови га свукоше, полише му на

Нови Сад, 28. новембра.

Краљевски кожесар на српско народном црквеном сабору. До овог* часа још није решено питање: ко ће бцти краљевски комесар на српско народном црвеном сабору. Види се да су велике тешкоће при решавању тог питања. Патријарх Георгије желео је у првом реду Милана Заку^ великог жупана Вршца и Панчева, но како смо иввештеии он је одбијен, па и други патријархови кандидати. Сад па тријарх Георгије и сви његови раде свом силом да краљевски комесар буде барон Миша Николић, брат Феодора Николића. Б -пештанска политичка коресподенција раваслала је јуче брвојав, штосмогаи ми јуче донели у јутарњем броју „Заставе“. У томе брвојаву вели: „као да ће наимевован бити барон Миша Николић.“ Ме^утим смо јутроз добили извештај ив Будимпеште, где се вели, да ће се питање наименовања реши ти по свој прилици у среду. Наш иввеш тај вели, да су врло многи кандидати, о

Врој 250, У Новом Саду у уторак 28. новембра 1906. Година ХИ«

*3жотава“ ивлави сваки дан два пута, а иедељом и понедел>ииком једаред. Цена је ва Угареку кад се јутарњи и вечерњи лжст ваједно шал>е на један месец 2 кр. 40 пот. <4 четврт године 7 крува. Кад се јутарњи в вччерњи лист васебно шал>е: месечво 2 кр. 98 пот. на четврт годжне 8 круна 76 пот. Аустрију и све остале вемље на четврт године 10 круна. НароДИИМ бројевима од петка цена је: <а пола године 2 круне, на целу годину 4 круне, а за стран ■ вемл.е годишње 6 круна 50 пот. Поједини вечерњи бројеви стају 10 потура. Телефон 6р. 131.

ИЗДАЊЕ ,РАДА“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

За огласе плака ве по 12 пот. од сваке врсте оваких снтиих слова. Уредпиштво „Заставе“ је у кукв г. Ј. Т. Чавжк« Администрација „Bаставе“ валави се у куки, гд« је Милетикева штампарија у главиој ул. бр. 22 Дописи шал>у се уредништву а претплата в огласи администрацији „Bаставе“. Рувописв не враћамо Поједини вечерњи бројеви стају 10 потура. Чек-конто 12008.