Zastava — jutarnja izdanja

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

Каквих има посланика у угарском сабору.

У угарском србору изнео је посланик Јоваа Барош предлоге, који су изаввали буру допадања и буру негодовања. Тиче се ратара. Човека подилави језа како је цртао Барош зло стање мађарског ратара нарочито у појединим крајевима. Мађарски ратар пропада нагло. Сели се у Америку и иде у социјалисте, а онај који остаје у земљи не жели више од једног детета, јер кад би оно мало имања поделио деци, сви би били просјаци. То је уврок што у толиким крајевима имају Ма^ари само по једно дете. Говорник је даље сцртао, како Ма^ари пропадају према народностима, који освајају земљишта. И Барош је предложио начин, како томе да се помогне Он хоће пре свега да се даде ратару вемље. Хоће да велика спахијска имања откупи држава. Да их откупи у ма^арским и немачким крајевима, па их даде Мађарима и Немцима. Хоће да се ваведе систем наследне аренде. Та аренда да буде јефтина, да прелази од оца на сина. Да се донесе закон, да се земља испод из весне количине не може парчати Најмања количина да буде онолика, на којој може једна породица да живи. И онда да се ппомене наследни ред. Женске да нису равноправне с мушкима. А и од мушкараца да наследи еемљу прворођени син, а други нек се спремају ва други рад Уједно је зато, да не могу куповати земљу у Угарској они, који нису држављани Угарске. Ти странци имају већ де сети део земље у својим рукама. Ове предлоге су многи одобравале, а многи су силно протестовали. Кошутова стран ка се вавадила у том питању. Угрон је викао, да је то назадно, средњовековно. И кад би променули наследно право, да само прворођени добије све, други управ ништа, тада би Мађари батинама растерали такве законодавце. Други су викали, да је то наперено против Чивута. Они долаве са'

стране и покуповали су силну вемљу у Угарској. Ми разумемо, да се забрани куповати земље онима, који нису угарски држављани. Ако временом покупују половину. или све, онда су угарски држављани управ по давици странаца. Али они други предлови су навадни. Па и оно што је добро, да др жава откупљује велика имања, па их по јефтину аренду даје ратарима, и то ]е унакажено и добило је шчат крајње неправде. Јер Барош хоће да се даје само Ма^арима и Немцима. Он отворено хоће да држава створи такве законе, који ће упропастити материјално народнссти Хоће чак и то, чим се прода имање кога Србина, Румуна, Словака, да то одм^х купи држава и даде Мађару под повољним условима. А ми сви да плаћамо повећану порезу, да би нас држава упропастила. Ово је тако неврело замишљено, да се не би могло ни извести. Пропадамо ми сви и знамо какви су узроци пропадању. Прво и прво Угарска није своја. Затим се нисмо ништа бринули о ратару, зато је пропао јаче но ма где у свету. Сад ивмишљају неке средовековне установе Остави мо се тога, то је прошло. Ако нема друга лека, онда ће доћи социјализам, али створити ратарске латифундије и искључити сву децу из наследства, то не иде. Код великих спахија може то и да буде, јер деца добијају од прворођенога велика наследства, годишње уживање од много хиљада круна, а поврх свега добијају ваљано образовање да могу наћи себи хлеба. Али шта би било с ратарском децом. Они не би добили управ ништа, а не би у ратарској кући ни научили друго, него да буду доживотно туђи надничари. Код нас је болест велика. То сви осећају И сви су сложни у томе да треба лечити, али они који површно гледају ствар, хоће да лече наопако Тешко Угарској, ако они дођу да је спасавају, ивазваће само још већу болест и пропаст. На срећу не меже

се ни вамислити, да би Угарска пристала на то да узме тај „бапски лек.“

ПОДЛИСТАК. РОБЉЕ НАШИХ ДАНА.

Роман из живота босанских Срба. (Од^ома^.) Написао Бошко Петровић. Већ је скоро двадееет и четири сата, како је Душан Трифковић, судски вјежбеник, на путу за касабу, котарску варошицу, једну од најудаљенијих тачака у сјеверо-западној Босни, камо је ив службених обаира премјештен. Читавим путем, па све до овога часа, када се већ могли видјети брегови, под којима лежи мјесто његовог будућег пребивања, сједи Душан нијем, клонуо и очајан као мртав приједмет. Никако није могао да ваборави срамоту, коју су на све стране по Оарајеву о њему проносили, и то не само Хрвати, Пољаци, Чеси и оотали владини чиновници већ и слободни Срби. Још га је више тиштало, што му је овај премештај предочен као пошљедица његових афера, у којима је свој углед тако понивио, да је у Сарајеву постао немогућ. Началникове ријечи, да се гледало кров прсте код премјештаја, те да није из казне премјештен, већ ив службених разлога, те су га ријечи поравиле. Читав је дакле овај премјештај милостиња са њ’l ^Запоотављане, понижење, то је само дар! Поштаиока су кола јурила доота добром цеотом. Крај Душана је оједио још један господин, коме оа до душе представио, али није могао ништа с њиме да говори. Читаву је ноћ пробавио на жељевничким колима, а ево је већ више од по дана, како оједи у поштанским колима.

Написао Бошко Петровић.

— Је ли још далеко каоаба?упитаћеонај други, путник кочијаша. — Још један сат, бијаше одговор кратак, а показиваше на један висок бријег са ријечима: ено под < ним бријегом! Ту и Душан промоли главу испод колских арњева од сив г 'Г сукна. Ив далека се видио вадимљен до, а сасвим у дну. дела кроз дим и маглу као кроз рупу видјело се неколик ' кућа на повисоком брду. Кућице су једва вириле ива предњих брежуљака, иза којих бијаше касаба још сакривена. Кад Душан угледа ове куће, чисто малакоа. Повуче се у кола, но одмах затим с нестрпљењем промоли главу и сада *гледаше дуго на све стране бацајући поглед, нарочито правцем дола, којим је водила главна цеста, а у чијем је крају лежала касаба. Висока брда, која су ое с обје ст ане главне цесте до у небо дивала, и онај дуги до ивгледаше му као једна рупа, из чијег се дна укавиваше касаба све јасвије. Сав до бијаше увијен у дим, а из дна те рупе промолише се више кровова од кућа и двије три танке мунаре од џамија, које ивгледаху, као да су наслољене уз брдо; све то бијаше у плав вео дима "увијено и даваше доота привлачну слику за око. Коњи су јурили и ево већ се равликује даљина џамија, куће и брда у позаду каоабе. Укава се неколико модерних европејских кућа у дну, док све оотале куће, које бијаху савидане на околним брежуљцима, бијаху махом старе босанске кућице. Указа се неколико лица женоких и мушких у аустријоком одијелу, но већина бијаше обучена у босанско одијело. Душан звераше на све стране да све види. Изиеђу старинских бооанскик кућа

стоји неколико кућа на један бој, смјеса старинског начина видања са модерним прозорима и кровом Кола дођоше на један ведики трг. То је главна чаршија. 0 једне стране стоји велика цамија са каменом мунаром, а око ње се на све стране дижу турски дућани, магаве са повјешавим еспа'пом на дрвене довратке и улаз. Кола стадоше. Хотел. Ивнутра изјуре двије олуге са капама златна поруба. Душан скочи и негледајући ни на кога, заиште од портира собу и одмах отиде горе, умије се и спреми, да иде некуда. Нешто га је вукло да одмах прегледа варош. Бијаше силно узбуђен и падаше му мисао на памет: у најгорем случају захвали ћу. Пође главном улицом. Сами турски дућани, ниски, уски прљави, улицом иду само касаблије са накривљеним фесом, за њима сељаци, прљави, мршави, гладни и неодјевени. По турским дућанима виеи печено месо, начичкано мухама и упљувано од њих, које ваудара ва лој и устајалост, црно и прљаво од неопраних руку дућавџије. Сва улица ваудара од њега. Међу турскии магазама, дућанима садебелим гвозденим мандалима диже ее по која нова оаевим модерна кућа, тако, да читава каеаба даваше Душану слику једне старе Босанке, која је метла шешир на главу, обукла на се оукњу са туником, еа модерним украсима и врпцама, али у свему одијелу видиш прекројене димије. Но када је Душан мало даље одмак?о, уједаред се нађе у сасвим модерној вароши. То је би о крај у ком се налазила котарска овласт, око ње бијаху махом ове лијепе европејске вграде на један бој, у средини међу тим зградама дизала се

Нови Сад, 30. новембра.

Изасланство Восне и Херцегввине у Будимпешти. Из Будимпеште јављају, да је тамо стигло једно велико иваслаЕ« ство и8 Босне и Херцеговине. Смер му је да упозна чланове делегације са великим неправдама и насиљима, које врше у Босни органи влести, да »м изнесу у опште жалосно стање у својој отаџбини. Изасланство се то, како јављају ма^арски лнстови, састоји ив 120 чланова. По сиољашњости а још ввше по равговору с њима види се, да су то прваци тамошњег народа. Њихово дивно народно одело јако пада у очи. Били су у угарском сабору, кад је овај држао седницу, предмет опште пажње. Будим. ештанско гра^анство пријатељски их предусреташе. Није ово првина да Босна и Херцеговина шаље изасланства, да чланове делегација увери о својим јадима и неправдама, које му се чине. Увек буду она лепо дочекана, али на томе и остане. Браћи из Босне и Херцеговинс, која су стигла у Вудимпешту, желимо боља и стварна успеха, а не као до сад што им се дешавало. Уверени смо пак да народ Босне и Херцеговине неће клонути ни престати са борбом, док еа себе и своју отеџбину не иввојује боље, сретније дане и слободну и сигурну будућност.

Избори

Из митровачкога изборнога среза. Мислио сам, да ће се наћи које вештије перо, да верно оиише избор изборнива и избор посланика за црквени сабор, па како то није нико други учинио, дозволите то мени, и уврстите овај допис у Ваш ценени лист. — Пре избора изборника на неколико дана већ оживела је Митровица, а особито митровкчки бир-

Број 252. У Новом Саду у четвртак 30. новембра 1906. Година ХИ«

’3*отава“ ■влави сваки даи два пута, а недељои и понедел.никои једаред. Чена је ва Угареку жад се јутарњи ■ вечерњи лнст ваједно шаље иа један иесец 2 кр. 40 пот. четврт године 7 круна. Кад се јутарњи и ввчерњи лист аасебно шал>е: месечио 2 кр. 98 пот. иа четврт године 8 круна 76 пот. ћа Аустрију и све остале земље на четврт године 10 круна. Зародвим бројевима од петка цена је: »• пола године 2 круне, ва целу годину 4 круне, а ва стран' вемл.е годишње 6 круна 50 пот. Поједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Телефон бр. 131.

ИBДАЊЕ ,РАДА“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

За огласе плаћа ве по 12 пот. од сжаке врсте оваких ситних слова. Уредииштво в 3аставе“ је у кући г. Ј. Т. Чаввћ* Адиинистрација „Заставе" налави се у кући, гдв је Милетићева штаипарија у главној ул. бр. 82 Дописи шаљу се уредништву а претплата ■ огласи адиинистрацији а 3аставе“. Рукописе не враћамо. Поједннн вечерњи бројеви етају 10 потура. Чек-конто 12008.