Zastava — jutarnja izdanja

ристокрације аустријске, то предстоји сад нова борба у Аустрији. < ’ Н«имета стара аристокрација, која је код аустријског двора свемокиа била, спрема се данас да устане и против њега и против владе. У Аустрији су прилике и иначе врло мутне, буџета нема а нема ни индемнитета, 8. јан. по новом истичу посланички маидати аустријског сабора, у тим мутвим временима моћна аустријс^а аристокрација наговешћује борбу двору и влади. Ко ће подлећи и како ће се ства ри ра њијати, о томе лупају много главу аустријске дипломате и политичари.

Хрватска и Славонија.

Саборска седница, На јучеравој седвици и у трећем читаву усвојен ;е предлог о индемнитету. За тим је лродужена адресна расправа. Фрвња Новак (Старчевићанац) у подужем говору говори против адресе коалиције, коју не прима. Председник наређује одмор, те носле овога говори Модрушан против адресног нацрта Старчевићеве странке, у којему су само идеални и неоствариви захтеви. И сам Анте Старчевић у начелу није био против поравнања са Мађарима. Зддатак коалиције је, да оствари права Хрватске и Славоније. Говори за тим Франковац Јамбрушић, жестоко напада Србе, о којима тврди, да но својим стиновима имају слику коаља Петра. (Па зар је то грех?) Коалиција одбија ту тврдњу. Елеговић: Жзвео хрватски краљ Фрања Јосип! — Вика бива све већа, на што нредседник прекида седницу. Када је седница поново отворена, Јамбрушић завршује свој говор, а по томе је завршена и седница.

Вести из места и са стране

Позив на претилату. б децембра отварамо жову месечну претплату ма „Заставу“. Цена је на месец дажа 2 круне 40 пот. Уједио учтиво умољавамо жашс пошт. претплатнике’којжма крајем новембра жстиче претплата, да изволе исту ва времежа, ва месец децембар обновити, како ие би у ш ж ља њ у листа допрекждања дошло. Управитељ кортеш Из Пакраца добијамо ове редове: Најтоплије молимо Вас да нам примите и уврстите у Ваш лист ово наших неколико речи Читајући већ у више листова резултат и успех, за народни црквени сабор, српске народне радикалне странке, неисказана нас радост и одушевљеље обузе, што нам се она сада показа тако победоносна према противној јој страчци. Толико само жалимо и неетрпељиво очекујемо онај тренутак, када ћемо да се и ми разиђемо у наш народ као учитељи да му без обзира на друге неприлике што више и бољег појма о својој странци радикалној дадемо. Премда се наш г. директор Н. Шумоња исказује много либералан, као што је већ познато, и брани нам да се долази у разговор о радикалној странци а дочим нам баш самосталном пуни главе, мислећи да му тај његов начип донесе добар плод, али ће се баш канда преварити јер ипак се баш у овдашшњој школској згради зачује по која „громовита раликалска", наравно међу које је већ увршћена и она са Карловачког избора а та је: Освануо бео дан, Красојевић изадран, и т. д. У толико исказујемо и ми своје саучешће у српској народној радикалној странци. Неколицина сриских учителских ирииравника иакрачкв учитвлскв школв. Ч и т у љ а. Јуче је умро ненадно овдашњи вредни ратар Лаза ћурчић-ђинисија. Ова је вест изненадила све друштвене слојеве новосадске, јер је покојннк свима добро познат био. Покојни Лаза ћурчић није свршио никакве веће школе, али је био ретка дара и разума, поред тога много је и читао, те је посве разумљиво, што су његове речи радо слушане и примане не само међу ратарима већ и међу образованим и школованим људима. Ретке су куће у којима такова чистота и ред вдада, као што је у кући данас покојника Лазе ћурчића. Но не само

[ да је бодро пазио и у реду држао своју кућу, покојник се живо бавио јавним српским стварима и у ; народној борби неуморно учествовао. Био је све док га ево смрт не затече оран и вредан члан радидикалне странке. И сад при последњем избору за наш народно-црквени сабор истрајао је до краја радећи колико му је год снага допуштала за кандид»та српске народне радикалне странке др. Славкз Милетића. Задовољан и сретан што је избор тако иоиао, правио је и језгровите досетке и кога је тад гледао, није ни помислити могао, да ће Лаза ђинисија бити после неколико дана мртав. Покојнику нека је лака црна земља и леп спомен оставио је већ иза себе родољубивим радом својим. Од просјака добротвор. У Будимпешти умро јо пре неки дан један стари свештеник, кога је знала скоро сва престоница, јер се ненрестано виђао по улицама — просио је. Ишао је у отрцаној мантији, није имао сталног стана, него је ноћивао код сиромашних добрих људи, који му даваху преноћишта или под голим небом, а десетинама година живео је од прошње. Када је пре неки дан преминуо, испоставило се, да се звао Фрањ Герлах и да је доктор богословије и филозо фије. Иза себе оставио је иметак од 230 хиљада круна, који је уложен код будимпештанских банака. Оставио је за собом и тестаменат, и по овоме има се оставина му употребити на подизање сеоских школа. Како је Герлах дошао до тог иметка, не може нико да об;асни, по свој прилици просјачењем. Тајанствен догађај, У Вратислави одиграо ее један догађај, који би сасвим пристао у какав роман. Једном младом учитељу из Вратиславе прошле године даду дуже одсуство и пошљу га у Парив, да научи француски. Учитељ се тамо упозна са једном отменом дамом, Алмом де Парадеда, која му је говорила, да је кћи једног грофа, који је сада конзул у Рио-де-Јанејру. Наскоро се и вере. Учитељ се у јесен врати у Вратиславу, вереница му пак октобра месеца дође за њим и одседне у једном отменом хотелу. Пријатељи учитељеви, када се упознаше са невестом му, почну сумњати, да му ја невеста женско. Полако и учитељ почне им то новеровати, те одма прекине све и пријави је полицији. Ових дана услед пријаве дође полиција на стан Алме Парадеде, која тамо пред лечником у мах испије отров и после неколико тренутака издахне. Кад су прегледали леш, виде, да је сумња учитељевих пријатеља била оправдана. Прса, дуга коса, све је било лажно. У мртвацу упознају пасторка једпог берлинског лечника. Лажној Алми било је 35 година. Шта је лечникова сина навело, да се издаје за женску, до сада није успо стављено. Лечничка награда и савест. Оснивалац атинске бзнке, банкар Песмазоглу као што оданде јављају — већ три недеље лежи тешко болестан. Пати од леукемије (белокрвности) и атински лечници су изјавили, да му нема помоћи. Сродници пак тешко оболелог банкара неће да се умире тиме и на њихову молбу атински лечници отправили су дуг брзојав бечком професору Нордепу, наследнику Нотнагелову, у којему су подробно описали болест и молили га, да дође у Атину. Банкарови сродници понудили су му награду од 159 хиљада круна. Сам брзојав стаје око хиљаду круна. Већу награду — осим султана — тешко да Је ико платио лечнику. Крај свега тога профосор Норден није хтео да се прими понуде, јер је увидео, да би узалуд путовао у Атину, те као врло савестан човек није хтео узалуд да чини толики трошак банкаровој породици. Лечници се затим обрате брзојавно једном париском чувеном лечнику са истом понудом. француски научник по опису у брзојаву увидео је такође, да се болесник не може снасти те не прими позив. Међутим као што изгледа његов колега из Лијона био је другог мишлења, те када се после париског професора сродници обратише њему, одма им брзојави, да долази. Породица банкерова најмила је засебан пароброд, који ће из Бриндиза донети лечника у Атину. Болест банкара Песмазоглуја изазвала је саучешће у читавој Грчкој и сада сви с нестрпљењем очекују долазак спасиоца из Лијона. Чудновата змија. Из Штокхолма јављају, како су више људи видели једну змију, о чијем битисању није хтело да се верује, већ се држало да јо то баЈ‘ка. У близини купатила Солена главни шумар и другн, шетајући се посред бела дана угледаше једну двадесет метара дугачку морску змијурину, која је од њих само две стотине метара удаљена била и [муњевитом брзином прооецала ваздух. Та змијурина је пепељаве боје и главе као корњача. Цело становништво узнемирено је усљед те вести, а још их је више ушемирило, што је после два дана такова змијурина виђена и на другом месту. Многи неће да верују у ту, но очевидци се заклињу да то није обмана, већ

истина. Нема сумње да ће природњаци похитати тамо, не би ли и они видели то ново чудовиште, или испоставили да је то само обмана. Вештачки рубини. Једном професору на берлинској техници пошло је за руком, да пронађе начин, како се стварају вештачки рубини. Професор ће своје откриће ускоро изнети пред јавност. Вештачки рубини су исто тако лепи и тврди као и прави. Велика проневера Из Ходмезевашархеља јављају, >да су код фили« јале ходмезевашархељске Пучке Банке и Фелдсаку проневерили велике своте. Фелдеачки учитељ Јован Апро, који већ 14 година стоји на челу филијале, проневерио је око §lOO хиљада круна тиме, што је кривотворио менице. Апро, који је потпуно сам водио банку, годинама је то чинио. На ове проневере наишли су тако, што се недавно Апро разболео, те му је жена руководила банком. Опдашњи имућан грађапин, Павле Бански, дозна од ње, да му Ј‘е не" ко меницу од 300 круна поправио на 3000 круна. Бански пријави случај средишној банци у Ходмезевашархељу, која на то покрене истрагу. Истрага је испоставила страховите податке. По признању самога Апро-а, не достаје око 100 хиљада круна. Код филијале били су многи заинтересовани, те је сада у Фелдеаку велико врење и огорчење. Апро-а су хтели да утуку, а нападали су и банчине чиновнике. Прекјуче у подне више стотина душа искупи се на простору пред банком. Недостатик још нису могли тачно да установе.

Брзојави „Застави“.

Стмглх 30. новембра. Из угарокор оабора. ; | Вудимпешта. У посланичкој кући продужена је расправа прорачуна мннистарства пољопривреде. На галерији је босанско иваоланство од 150 чланова, које је дошло, да своје жалбе поднесе министрима, али до сада није нигде примљино. Финансијски| одбор усвојио је предлог о ендемнитету, који ће се у понедељак расправљати у сабору. Нвтачна веот. ВудимпвШТа. Вест Вечког Журнала, да је немачко посланство у Бечу инјавило, да немачка влада свако мешање у корист Пољака сматра недоввољеним, -нотауно је ивмишљена. Полоњи о породичним добрима. Будимпешта. На конференцији Кошутове странке изјавио је министар правде Полоњи, да је његово лично уверење, да треба да је противник великих породичних племићских добара. Влада се не бави читавом том ствари. Гроф Апоњи се изјавио исто тако. Изборна реформа у Аустрији. Беч. Ивасланство горње куће свршило је саветовање о изборној реформи. Одлука у иогледу плуралног изборног права усвојена је великом већином. Положај је критичан, јер ,се држи, да ће пленум потврдити одлуку ивасланства. Влада ва сада не мисли на одгађање, Раопуштање пемачког оабора. Берлин. Проносе се гласови о распуштању сабора Билов хоће да поведе одлучну борбу протлв центрума. Борба између Француоке и папе. Париз. Влада ће одузети надлежност сваком владици, који се покорава наредбама Ватикана, а вређа француске ваконе. На позив меров (градски начеоник) надбискуп Рихард напустио је надбискупску палату.

Трговина.

ВЕЧ, 11. децембра. (Извештај са бечког вашара Вајић и ђ. Остојић). На данашњем вашару је би.и дотерано 5084 комада мађарских и 6511 комадк пољских. Свега 11595 комада. Трговина је била чврста. Продавало се: Примароба 112—113 кр. изнимно 114 кр. Средња „ 108—111 „ Старе „ 102—107 „ Лакша , 100 —104 , Сремска „ 105—110 , изнимно — кр. Српска „ „ Пољска п 76—100 в изн. 104—106 кр Талијанска „ , — „