Zbornik radova

vorima i potocima. Biljni pokrivač je raznovrstan. Najvećim delom strane klisure i okolna brda su obrasla mešovitom listopadnom šumom. Od drveća najčešči je: cer, bell grab, crni grab, jasen, bukva, klen, granica i dr. Svetle hrastove same nalaze se na prisoonim stranama i ujedno je najrasprostranjeniji tip šuma na ovom terenu. Na drugoj strani su tamne i vlažne bukove šume koje se nalaze na osojnim stranama i jarugama. Na prelazu izmedju bukovih. i hrastovib šuma nalaze se šume belog graba. Posebno je interesantna flora kamenjara i stena. Tu je najcešči jasen, divlja visnja, a na Rujevoj steni nalaze se čitave zajednice rujevine. Tamo gde je šuma iskrčena, na kamenjarima raste šiblje /dren, kupina i dr./. Sume su delimicno iskrčene, a krčevine pretvorene u kulturna polja sa žitom, vočnjacima i krmnim biljem. Od životinjskog sveta konstatovao sam veliki broj guštera, šumskih miševa, puhova, žaba kao i veliki broj ptica pevačica. Na ogoličenim stenama sneg se brzo otapa,_a kišnica se vrlo malo zadržava gubeči se u mnogobrojnim^pukotinama krečnjaka. U celini uzev ovo <je najtopliji teren u okolini Valjeva. U samoj klisuri nalaze se samo tri kuće, dakle, teren je slabo naseljen.

Slika 2. Naseljeni deo klisure.

33