Zbornik radova

REZULTATI MESTA NALAZA POSKOKA Za vreme dvogodišnjeg rada na posmatranju poskoka u RibnidkoJ klisuri sakupio Sam 86 primeraka. Sedam primeraka nalazi se u zbirci kao dokazni materijal. Prilikom lova i posmatranja poskoka došao sam do zakljudka da nisu podjednako rasprostranjeni u klisuri. Naprotiv na pojedinim mestima ima ih veliki broj , dok na drugim mestima uopšte ih nema. Najgušde su naseljeni stene i kamenjahi: /Rujeva stena, Stendica, Dukova stena i Jeremida stena/« Na drugom mestu su šibljaci na prisojnim kamenitim stranama. Veliki broj poskoka nalazio sam na medjama na ivicama šuma. Nešto manji broj opazio sam u cerovoj šumi a u bukovoj i grabovim šumama opazio sam samo Jedan primerak. Na skici 1. obeležena su mesta nalaza 86 primeraka. Prema priloženom najgušde Je naseljeno Rujeva stena, Petkovada i kamenjar iznad ribnicke crkve. Što se tide šume "Budje" mode se potvrditi da u njoj i nema poskoka. Moja istraživanja kod Velike pećine u Breždju nisu konpletna all sudedi po dve eskurzije i taj deo klisure gusto Je naseljen poskocima. Pored ovih zapažanja na samom terenu vršio sam eksperimente. PRIBELEŠKE SA TERENA Poskoci se u RibnidkoJ klisuri pojavljuju vrlo rano ved podetkom aprila. Ukoliko su dani preko zime vrlo topli anise mogu pojaviti mnogo ranije. Uhvatio sam Jednog poskoka, na moje iznenadjenje, 4. Januara 1974. godine. Lenjo se kretao preko Jednog kamenjara. Snega nije bilo nigde na vidiku a tenperatura vazduha Je bila 16 stepeni C. Podev od marta pa sve do Juna broj opaženih primeraka naglo raste. Narodito se lako uodavaju krajem aprila i podetkom maja. U to doba posmatrao sam desetine primeraka kako šištedi Jure kroz kamenjar na RuJevoJ tno da Je njihova aktivnost tada najveda tim рге što Je to vreme njihovog parenja. U paru sam video 16. aprila 1974. godine a 18. aprila dak sedam primeraka u "spletu".

34