Zbornik radova

стену. Између снега и зидова јеме је само делимично могућ пролаз тако да је могуће претпоставити да јама има елипсоидни облик и да јој је дно лагано нагнуту према северу. Улаз у јаму ВА - К - 34 је такође неправилногтрапезоидног облика са димензијама 4, 5x2, 5 метара. Јама је доста слична претходној са снежним чепом који се после 17-ог метра спаја са снегом из јаме ВА - К - 33. Канал ове јаме води према северозападу, пратећи пукотину дуж које је настао, до места где се две јаме спајају. Проширујући растојање између снега и стенеуспелн смо да дођемо до дна јеме и тако донекле реконструишемо стварни изглед јаме. ВА-К-41 Ова јама је вероватно најзначајнији објекат овог подручја што због своје дубине што због облика на основу кога је могуће прецизније одредити неке појмове везане за спелеологију. Улаз у јаму има облик шкрапе и настао је дуж дијаклазе која се пружа правцем север-југ. Јама лагано меандрира према северу до тачке 3. одакле скреће према западу. Ширина јаме у овом делу је у просеку око I метар, а дно јаме има пад од 40° и чини га кречњачка дробина. Од тачке 7. до тачке 10. јамски канал задржава исти правац и преко низа каскада води до 15ог метра дубнне на коме се налази снежна купа заостала на полици код тачке 9. Од тачке 10. до краја јама се генерално пружа у правцу севера меандрирајући дуж неколико дијаклаза чије пружање незнатно одступа од овог правца. Од тачке 10. супротно пружању јаме води споредни канал који се после 4,5 метара завршава оджаком. На тачки 1 l.ce налази каскада од 10,5 м којом се силази на снежник формиран на проширењу насталом на пресеку две дијаклазе. Од тачке 12. до краја стварне димензије јаме, сем ширине која у просеку износн 1 метар, није могуће дефинисати јер је таваница најчешће недефинисана, а дно углавном чине остењци и кречњачки блокови углављени у меандру за које се не може поуздано рећи да представљају стварно дно јаме. Генерални пад овог дела јаме је око 45°, али он није континуалан већ се састоји од неколико каскада. За део од тачке 13. до краја се може рећи да представља фосилни крак ове јаме јер нема никаквог трага скорог дејства воде. Зидови јаме су прекривени бигром који је потпуно сув, што се може рећи и за глину (у деловима где је има) која је прашкаста и дроби се под прстима. Опште одлике свих јама се углавном испољавају великом тектонском предиспозицијом, присуством велике количнне кречњачкедробине и снега н генералним усмерењем скоро свих јама према северу. Присуство снега у јамама делује ерозионо на њих тако да су улази у јаме бунарастп док канали који су насталн искључиво дејством воде су углавном узани и прате правце пружања пукотина. У јамама није могуће установити ерозионе облике настале дејством снега н леда али је зато велика количина дробине која се налази у њиховом подножју доказ њи.ховог дејства на зидове јама.

98