Zbornik radova

Хидрогеолошке и хидрографске особине терена Планина Стожац, хидрографски, припада сливу Мораме, односно н>ене десне притоке Мртвице. Велике количине снеге које током зиме достижу висину и преко 200 цм чине значајан хидролошки потенцијал. Скоро сва вода која, топљењем снега или кишом, доспе на плато Млијечевог дола понире кроз многобројне јаме, поноре и пукотне, а само мали проценат отиче у Манито језеро, углавном бујичним токовима. Како је терен изграђен од кречњачкнх седимената подразумева се да је заступљен разбијени, крашкн тип издани. Међутим због присуства глиновито песковитих прослојака или сочива могуће је формирање издани комбинованог, прелазногтнпа. На хидрогеологију Млијечевог дола снажан утицај има расед са пружањем ЗЈЗ - ИСИ који се простире од Млијечевог дола преко Сувог врха до Војновца. Овај расед вероватно има улогу сабирног канала тако да вода са целог платоа, текући кроз друге раседе и пукотине дренира богату издан врела Мртвице која се налази северно од села Вишње на 1250 м НВ. Из врела извире Ријека (Мртвица), која у почетку протиче кроз кречњаке а после око 1,5 км наилази на глиновито-песковите седименте нерашчлањеног флиша. Ријека код Веља Дубоког са још две притоке, од којих је по количини воде доста значајнија, чини Мртвицу. Закључак Повољан геолошки и тектонски склоп терена, морфолошки положај и велике количине падавина чине Млнјечев до изузетно повољним за развој спелеолошких објеката. Међутим због снега који се у јамама налази током иеле године као н због велике количине дробине, која је нанета или настала ерозијом у самој јами, углавном су проходни само мањи делови јама. Оваква ситуација отвара могућност постојања објеката, чија дубина може исноснти и до неколико стотина метара. За проналажење и истраживање објеката ове врсте било би потребно организовати знатно дужа систематска истраживања у којима би се у перспективним објектима откопавањем снега или кречњачке дробине покушао пролазак у дубље делове јама и улазак у евентуални колектор који сакупља воду са целог подручја. Оваква истраживања у овом тренутку не би било реално организовати али би се у догледно време могло о томе размишл>ати. Литература: 1. Бешић 3. 1933; Геолошка грађа и тектоника Сињајевине, Млетичка, Јаворка, Лоле и Бјеле - Геолошки анали Балканскога полуострва, књ. 11, Београд.