Zbornik zakona pravila i naredaba po struci carinskoj

Србије и Аустро-Угарске 1852. 39

. Члан У.

ЏШатенат који се иште да би се признало да брод може пловити по реци, даваће надлежне власти оне стране уговорнице којој он припада. У патенту ваља да стоји име имаоца и место где станује, да се означи да ли је ород на весла, на једра, или је пароброд, име ако га има и нумеђа његова, година кад је саграђен, тонаж, (ROлико тона може понети), уверење да сута у.

свима деловима и у својој опреми његовој пс-

питали вештаци овога ради одређени и заклети. и да је нађен да је добар и способан за пловидбу, на послетку назначење вода на којима је виђено да може да броди.

Бродни патенат губи своју вредност оног тренутка кад престане припадати поданику „оне земље која га је дала или дружини којој из исте земље. Надлежна власт земље у којој је дат овај патенат, одузеће га тако исто у поменутом сжучају као и у оном кад се брод не би више на-

лазио у стању које је прописано за пловидбу.

Сплавови нису дужни имати патента. Но сваки еплавар треба да има исправе које ће показлти чији је сплав или кога шиље, а тако откуд долази и куд иде.

Члан VI.

Џатенат који треба да има сваки спроводник да би се признало да је он способан управљати бродом или сплавом, издаваће надлежна власт стране уговорнице. У патенту треба да стоји име онога тији је, потом име општине којој припада, уверење да је показао знаља и способности које