Zbornik zakona pravila i naredaba po struci carinskoj

235. Монопол соли 1882. 119

З-мо. При поднашању писмене понуде (оферта) дужни ће бити понуђачи да положе главној државној благајни или посланствима Србије на страни кауцију у новцу или у еигурним државним папирима, који су званично котирани на бечкој, берлинској, париској или бриселској берзи у вредности 200.000 динара, нерачунајући интерес и купоне; а при коначном закључењу уговора, онај на кога остане предузеће да буде дужан положити 500.000 динара, у име сталне кауције. (Ова се кауција има положити управи Фондова ако је у ввечећем новцу и тада ћевући 4', интереса, или главној благајни ако је у државним обвезницама, ерпеским или страним, но које су званично котиране на напред означеним берзама. Она ће служити као јемство за тачно вршење обавеза, које оуде предузимач примио на себе. Са тога влада задржава себи право, да из те кауције намирује све суме, на које би предузимач у елучају невршења уговора био осуђен; а он ће бити дужан да одмах а најдаље за 20 дана попуни кауцију. Неиспуњење ове обвезе, повлачиће за собом раекинуће уговора на штету предузимача. Кауција у том случају, као ну свима, кад се уговор раскида услед кривице предузимача, припашће државној каси.

9-то. Сви спорови између краљевске владе и предузимача или овога и публике морају се расправљати пред ерпеким судовима.

10-то. Предувимач ће бити ослобођен плаћања свију такса на молбе, жалбе, у опште писмена саопштења и кореспонденцију са административним властима, а по пословима овог предузећа, као што се ослобођава им од непосредног данка ма које врсте.