Železničko pitanje : nekoliko reči na adresu ministara, narodnih poslanika, sviju javnih poslenika, trgovaca i privrednika

и државно; тб се оно као такво мора регулисати законодавним путем. -

А у свупштини знамо да седе људи, изузимајући неколицину, који о таквим питањима не могу бити обавештени, па опет о њима морају решавати, и решавају их, наравно већином гласова.

Шри решавању таквих питања, они се морају обавештавати о њима од стручњака, и сазнавати шта ови о томе мисле, и природно је даће они бити на оној страни, на којој је искуство и мишљење опет већине стручњака и наших и других. 5

Према томе онаква незграпна досетка могла би проћи само, када би била упућена на адресу људи, који не умеју мислити.

Бо Ж

Увиђајући ваљада и сам, да није изнео никакав 08биљан разлог, после пет дана министар грађевина“) у бр. 109. Самоуправе од 18. маја ове године, саопштава нам, да је поуздано извештен какво је решење „ових дана“ донела влада односно грађења нових железница, те се том приликом труди дати и неке разлоге за исто.

све што је казао нема смисла, и само. је доказ за његово неразумевање ствари.

Манистар каже, да се у равници „због својих других добрих страна врдо често граде железнице са нормалним колосеком и ако саобраћај није тако жив као на главној прува“ и само „што год се више приблињујемо брдским крајевима“ усљед све -већег коштања нормалне железнице „све се више намеће мисао, да се граде узане железнице,“ — управо дакле изашло би, по његовом мишљењу, да би требало железнице градити налик пантљичаре, са све ужим зглавцима.

»Тако на пример код нас би се могло сасвим брзо решити, да градимо широког колосека железницу од Сталаћа до Чачка, од Београда до Ваљева или од Ниша до Прокупља“ вели г. министар, и ми верујемо, да би он то био у стању учинити и брзо и без размишљања, јер њега то ништа не кошта; али ко год би покушао, да ово

') Сада не под потписом, већ као сарадник полузвавичног диста.