Zemunski glasnik
У-Земупу, 19. ш)вембра 1807.
ГЛАСНИК.
Згмупски Гласник излпзи Недељом у јутру. Цсна »ту |е годишља 5 фприпти у ЛникитаЛа заједнр <•• пбштарнчом пли До<тан.1.аи ,ем у кућу. За
Предпаату на Земунски Гласкик прима из Аустрије Сопропова печатњп у Земуну, из БсоГрида II упутрапиће СрЛије г. ВелимИр Валожић у Бео-
прсдЛројпш.с у Србнји стапе лисТ опај дунат цесар. ки с поштлрипом. Број 3. граду. Предбројници из Бск не. Хсрнсгонипе и Старе Србије предброј За Босну, Хрцсгопипу и Стару СрЛију 60 гроша ту[и кнх, 1 пн тур< ке ее у плаћеним нисмима код упране нилајетске печатње у Сирајеву. Бе иошгариие, коју нрсдбројпици сали иинју нлаћатн.
|Јетске печатње у Сирајеву. Без н о в а ц а п п к а к и е с с н е у и а ж а в а ј у н а р у ч 6 н н е.
0 ЕКОНОМНИМ ЗАДРУГАМА. (Св|»шстнк.) Господарствена „братовштина" у Петрињи, о којој нам говбраше господин Пејаковип, броји у евоје чланове људе сваког етадежа. а ноље, које ће та бадруга обделавати, проетрано је, каО што јој је цел'племенита. Но ми би за то били; да се таковим друштјзима још већи простор оиредели, желећи да се у њима сви локадни привредни елементи усредсреде, да ее еве материјалне и душевне силе уеједине. У прошломе лиету испитивасмо стагће сваког реда грађанстка-, и видесмо, да је еваки потребан по?доћи. Разуме се по себи, да ту не беше р еч о ст ању иоједиГшх, и да Је само отните" "узетб у обзир. Знање. рад и новац, рекли емо, гаавни су привредни чинитељи, јсоји треба да' су нам пред очима кад радимо на устројењу екоиомног друштва. Општа ее чује жалба, да смо заостали у образаваности, а иоглавито да је народно образовање у нас на нискоме степеНу. Погледајмо на.ше земљеделце, наше занатлије, и векином наше трговце, на кемо видети, да се код њих слабо знање налази, а знање се изискује данас у свакој струци, без таквога нема нигде напретка. Особито ретко је стручно знање. код наших привредних сталежа, а овима иринадлежи да конкурирају са туђим елементима, у којих се таково налази. Ми неимадосмо ни прилике, себи стручиа знања прибавити, а не допушта нам озбилност времена чекати, док нови нараштај буде себи такова присвојио, јер док он дорасти можда неће имати чиме газдовати. Економно друштво треба да усједини душевне силе иаше вароши. Људима од знања ваља упукмвати друге, како да се ) ади и шта да се ради. На одсеке подељени треба да су учитељи народни. Као
сретства служиће иМ при томе књиге, часоииси, али пре свега усмена јавна предавања. Жива реч живосно и дејствује. Човек је за рад створен, но човечији рад Да ј -С плода.м, да има користи, треба Да је систематичан. У Земуну плаћа се лични телесни рад боље можда него игДе на другом месту овога предела, особито ове јесени, кад су надничари више могли заслуживати него ма који занатлије. Инак слабо имају берићета отуда, јер шта је Фајде, кад се дан два, ради, а недељу дана се дангуби. Ово важи марве-више и за занатлијски рад. Занатима је ирирода, да нростом материјалу рукодерпм дају већу вредност. пањ , коЈи стаНе На форинту , стругар ће га израдити, да вреди десет Форинти, као што бравар из једне центе гвожђа у вредности од десет Форинти недесет и више Форинти истерати мбже. Убавршенствовање у занатима дакле, удешено локалној потреби, изискује, иапредак занатлијски. У томе ваља да га екоиомно друштво потпомаже, иоучава и упућује, а оно ће се бринути и за потребна сретства. У колико је већа и боља земаљска нродукција у толико већи је и нриход од земаља, а до тога се дође рацијоналним газдовањем. Главни је задатак економног друштва, да се таково код нас уведе и утемељи, и будући да се земљеделство као и занате иодпомагати треба јеФтиним капиталима, то ће се друштво имати и за то бринути. Оскудица у јеФтиним капиталима, рекосмо, смета свима напшм радњама, и била је главни узрок установљењу наше штедионице. Али овај новчани завод по ирироди својој, може новце узајмљивати само на основу хипотекарне гараиције, а мањи занатлија или земљеделац, који туђу земљу ради, такову гаранцију дати неможе, то ће морати друшто са сопственим новцима потиомагати, који
му долази од ирилога чланова или другим иачином. У колико више буду учестници у задрузи у толико више ће она моћи разполагати с новчаним сретствима. То >су наше мисли о економиим задругама. Нетринско друштво на ограниченијем простору еродни задатак је себи ставило. Ево што вели а томе његово иравило: „Даби се нгго усиешније могло на свакој поједииој струци гоеиодаретвепој еа ошпте-петринскога гле""дишта радити, дели се одбор на еледећи пет отсека: 1. На отсек за одгајивање младежи у нравцу господарственом, за зградарство, кућанство, воћарство, вртарство, пчеларство, дударетво и'свиларетв"о. "2.' "На отсек за нољоделство, алатаретво •: за. ланарство; 3. На отсек за ливадаретво:, сточарство и за ум< тно рибарство. 4. На отсек за шумарство, викоградство, винарство и подрумаретво. 5. На отсек старипшначки, који се састоји из првога члана из с-ва четира она одбора. Он је за осиивање, надгледање и одржавање читаонице и књижнице, за поучавање другара путем научних састанака и изложби, за раснисивање награде, за основање, нагледање и уздржавање покућине задругарске као и самих зграда,. за издржавање једнога младића у економној школи крижевачкој, и за обучавање иеколико младића у ланарству и платнарству, што ће их задрга слати у Чешку, и Шлезку. Даље, они су дужни водити бригу о скупљању економних и статистичких података, као и о овакој жељи, која се породи ма у којиж од оних отсека. Једном речју, дужни су мотрити на напредак и назадак Петриње, у колико су то обележили у статутима својим. Сваки онај отсек може се по потреби и множини посла састојати из мање или више одборника.-'