Zemunski glasnik

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. 3 е м у н. И ове недеље , у Уторак по подне, беше састанак варошких заступника. Ми смо на њему били поглавито с тога, да се собом известимо о току већања, гато ћемо одсад, ако је иоле можно, свагда да чинимо. Уреднику јавнога листа дужност је, истину јављати, а нама пребациваше, да је наш извештај о нредпоследњем већању општинском неистинит, да је изопачен. Овакиукор не може се равнодушно поднети, у толико мање у колико смо га морали чути не само од стране приватних особа. Ми подпуно веру полажемо у нашег известитеља, ииак нам је било добро дошло , што на реченом састанку покренуше сами општинари реч о том нашем извештају, дебатовавши о њему одмах с почетка састанка. У тој дебати налазисмо потворђење онога, што смо о поменутом већању нашим читаоцима саопштили. Ми смо им објективно јавили, што је тада рађено, о чему је дебатовано, и што је закључено, и при том објективном извештају останемо, тврдећи да је истинит. У нашу обрану морамо приметити, да нам не иде у рачун, ма у кога личност дирнути. Ми се држимо само Факта. Не личносги, него њихова дела подложна су критици , а звако друго предпостављање одбијамо од себе. С тога види нам се излишно, што је један општинар у обрану другога говорио. Где нема нападаја ту није потребно ни обране. Нама се то видило, као у оној парници, кадјесудија осуђеника питао, да л' има што приметити на пресуду. „Молим да опростите моме браиитељу, речешто ме је оцако (!) бранио." Нредмет векања беше калдрмока тарифа, коју је одбор_ из]1адио и која бијаше подцешена решењу општине. Желити је, да би се господа општинари више држали парламентскога реда, да це говоре уједаред више н>их, него један за другим. Код оваквог дебатовања тешко је бити изцеститељ. И на то морамо их опсменути, да се це удале пре него што су гиасали. С почетка седнице има ц.их на броју толико ко.шко закон прописује. Али многи раније одлазе, тако да ретко има џотребних за закључење гласоца, кад гласати ваља. С тога бива, да многи це знају, што је решено, а бијаху на састанку. [0 п ш т и н с к о в е ћ е.] У Уторак 14. о. Аио је сагтаиак варошких застуиника у магистратској дворани под председништвом г. градсначелника. На Њ1Л\ оеше г. варошки адјункт и сва четири вар

ПрСДставпикв. Општинара било је 20, п седпички Протокод нодио је г. варошии адјункт. Отворивши скјпштину рече г. градоннчелник , да парламентарни појмови изискују, да се мањин.1 подвргавати има закључсњу већине. Већина је усвојила ону калдрмскутарифу, коју је в. министарство одбацило. То казује општински протокол, рече г. градоначелник и прочита из овог односна места. Дакле је, рсче, свн оиштина ту тарифу усвојила, а не сам« тројица чланова, као што то јавља овдашњи јакни лист. Већина општинара и тројица представника изјаснише се, да је општина само у главноме определила, од шта ће се свега калдрмска такса наплатити , а појединости тариФе оставила је одбору, да их ова) изрпди.Али тај езоборат одбора општини не беше поднешен, дакле га није ни усвојити могла. С тога је извештај у листу истинит. У тој деЛати учествоваше са обичном н^ивошћу један општинар рекавши, да то све чини нека странка, коЈа је противна оној личности, коју је всћина општинара својим избором одликовала. Исти је господин том прнликом неке аргументације иавео, које потврђиваху високо мнење о самом себи. Да би се овој ненлодној препирки учинио крај . пређе се на дневни ред. који сачињаваше нова калдрмска тарнфа, израђена од одбора. Одборски известитељ г. М. Ивић прочита закуп■1 и протокол точку но точку, који је у изводу ове садржине. Закупнику калдрме даје с.е право иаплатити таксу од пет новчића при уласку у варош од коња, вола и пр. била кола празна или пуна. За рану ноја се вози у ла})у, плаћа се 1 новчнћ од вагаиа прн изласку. Еснапи који долате из страних земаља, или се одавне у стране земље носе па се на овдашњој обали манипулирају, плаћају три новчића од центе. За ону робу пак , која долази из наше државе, и остаје у истој, ие плаћа се такса, осим ако се увози у варош, онда се плаћа пет новчића од коња. За марву, која се догања са стране и из Србије плаћа се два новчића од комада. За овцу, козу, јагње, јаре, свинче, прасе, теле и ждребе, ако се на коли носе, плаћа се само 1 новчмћ од комзда. Земукци за њихове продукте не плаћају, осим за рану у извозу, која такође илића један новчић од вагана. Кад Земунци трговине ради еспан са стране доносе, морају таксу од коња нлаћати. Санаћани пак. који због потона своју стоку на вашу страну нревезу, не плаћају калдрму, као што је не плаћају ни аваничници сваког реда. Ово је укратко садржина нове тириФе. Она точка, која наређује да се калдрма при уласку наплаћује, изазвала је одвише дуго дебатовање. Иеки хтедоше, да се калдрма при изласку нанлаћује, јер, веле, сељаци немају новаца пре нег' што пазаре , па неће моћи нлатити. И то ру они навели, да је за будућег закупника тешко наместити код сваког уласка у варош човека, коме ће моћи поверити новце. Општина је усвојила без измене елаборат одбора, и почем других нредмета за већање не бијаху закључи се и подиише нротокод. — Од неколико дана настаде јака зима. Ономадне у Среду показаше термометер седам степена испод нуле. Као што чујемо смрзнут је Тамиш и Бега, а из Пеште и Мухача јавише телеграфом, да има сацти на Дунаву. Због те велике зиме скочише драа ових последњих дана са 40 °| 0 , а еа свим мало их има на нашој пијаци, Чујемо , да је у Нанчеву још већа оскудица у дрвима , да их тамо ни мало нема за продају. Наши дрвари имају дрва на савским обалама Хрватским и Славонским , али шта је Фајде, кад нема лађи за довоз. Од јуче попустила је зима. После подне

у два сахата покааао је термометер 6 степепа топлоте. — Прошлог Уторка беше хајка на зверад у сурчинској кумпанији, којој се придружише више њих ловаца из Земуна. Одкад је настала већа зима, појавише се курјаци у реченој кумпанији, и учинише штету стоци. Првих дана прождераше дванаесторо оваца, три ждребета и више брава. Зато је власт поменуту хајку наредила , у којој је убијено шест вукова , од којих је граничар Радован из Добановца сам два убио. — Од десетак дана долази нам бечка и банатска пошта дан поздније, у место други дан у вече, добијамо је тек трећи дан пре подне. Кривица је до панчевачког поштара, који штедећи своје коње, задржи земунски и београдски пакет преко нок у Панчеву, и тек друго јутро их оправи овамо. — И Веограђанима досађује такво поступање, зато су изаслали комисију у Вишњицу, да извиди пут којим би се могло непосредно с Панчевом до свезе доћи. — Из Старбга Пазува јављају нам за ово грозно дело. У једним словачким граничарским сватовима беше пре неког времена весело друштвО. играње, свирка и песме разлагаше се по дому, а чаше празнише до глува доба иоћи. Као што се често догађа у таким приликама, изродише се свађа међу двојицом Словака, а најпосле почеше се и тући. Трећи неки Словак, човек од велике снаге, развади их за мах, ухвативши једног с једном, другог с другом руком, као да су лутке. Осрамљене кавгаџије претише му, да ће се осветити, извадивши своје цожеве, и оштривши их пред целим друштвом, За тим изађоше на двор , куд позваше и онога који их је развадио. Овај се випхе није ни повратио друштву, али то чинише она двојица е крвавим нончем у руци. На то ое узг. руја сво друштво. Домаћин похита са сцатовима на авлију, где циђо1пе проливену крв, али »достављеног не нађоше цигде. Друго јутро цашло се мртцо тело прободецога, на колици пренешецо , у комшијекој авлији. Судско је испитивање посведочило, да су ране смртне, од којих је одмах морао умртвец бити. Под сумњом убијства влает је оцу двојицу под затвор ставила и под испит узела, али , као што чујемо , опет су пуштени, ваљда зато, што нема довољних доказа. Јављајући за тај Факт препоручујемо га правозцалцима