Zemunski glasnik

20

добише заповест, да ее скупе бдизу Котора, одкуд ће „Новару" допратити у Трст. -— Зима је и по горљим местима настала. Ва снег и мраз јављају нопине из Ческе и Аустрије. Железнички возови задоцнише се свуд због великих снегова. 11. о. м. беше у Бечу таки јаки ветар , да од њега многи по сокацима строваљени бијаху, и да ноге иди руке едомише. — Између сев. савеза и јужних држава с једне и Аустрије с друге стране подписан је 23. Окт. заједно са закључним протоколом поштарски уговор. —- У Петрограду ће од нове године излазиТи Нов политичан и књижеван Лист „Ново време." Тежн.а му је да измири Пољаке с Русима, и у опште да подхрањује еловенску узајамност. Уз то спремају се у Петрограду и неколики историјски списи, који ће Русе изблвдке да познаду с осталим сдовенским племенима. — У литавској епархији у Русији прешло је год. 1866. к православној цркви 25.470 римских ка)лика , 9 лутерана , 36 јевреја , и га, мухамеданца, свега 25.517 лица зојег пола. Међу њима је највише сељаКа^ али има и племића, од којих су неки кцежевских и грофовских породица, За старину Гарибалда јављају, да је слабога здравља. Блада је талијаиска поелала њему два лекара, који исказаше , да болесник климу неподноси. На то је влада закључила, да се Гарибалди одведе на Капреру, — Из Париза јављају, да је Туг лонска Франпуска Флота добила налог, да сва одлази у Чивитавекију, и оданде да превезе 10.000 Француских војцика, — Познато је, да су цеки бунтовници покушавали чинити преврат у Ирској. Енглеска власт похваташе пм-1х више, и предала их је суду. Пре неког времена изишла је пресуда, усљед које бијаху неколико у Манв честру вешани, други на тамнице осуђени. За те несретнике заузеше се многи из народа, и предадоше краљици молбеницу, да их ова помилује, што није хтела чинити, Ово и екупока, што влада у Енглеској, узбунило је духове, па је власт мо-

рала на дан, кад је вешање било, чинити припреме, како би могла немирима на пут стати. Бојало се, да се не подметне ватра у банки и другим великим заводима. — По вестима из Цариграда Крићани добро примише Хусеин-пашу, новог царског намесника. Острво ће се делити на пет санџака. Од три санџака Хришћани су поглавари, Грци Кара-Теодори, Костаки и Оавар, а дали су им титулу паше. — Усљед свађе с једним Пољаком у турској елужби, руски је консул у Једрену скинуо бандеру.

ТРГОВИНА И ОБРТНООТ. 3 е м у н. Пре неколико година благословио нас је бог с ретком плодношћу, али је тада рсдило и по другим крајевима, Ш није било извоза, усљед чега бијаху и цене ниске. Ове године имадосмо и довољна плода, па и цене су добре, али нам сметају довољна превозва сретства. За три месеца извезло ее' из земаља угарске круне железницбм око 10 милиона ваганаа на паробродима један ми« лион. Више и С ро још једанпут толико очекуЈу нгг ■ За;11 адл'• да им« ииљемо. „По точнбм рачуну, вели неки белгијски лист, потребују неке европске државе са стране 35—-40 милиона ектолитра ране (57—65 милиона вагана), од ког квантума сама Француска четвртину изискује. Енглеска обично 12—13 милиона ектолитра са стране доноси; ове ће године двапут толико требовати. Потреба ј увозу Белгије ц Холандске показује циФру од 3— 4 милиона ектолитра, Швајцерске један милион. Па и сама Опанија мораке неку част потребне раце на страни цабавити. Уз то ваља споменути, да у северној Русији, особито финлантској, као и у Алгерији, влада страховита глад. Ту потребу мисле овако подмирити: Из Одесе 7—9 милиона ектолитра, из мале Азије и Турске 2—3 милиоца, из земаља угарске круне 9—10 милиона. Оно што 'јоШ Фали подмириће Америка, где је такође добро ове годице родило." Ио овом рачуну може се очекивати, да цене ране неће натраг ударити. ПрОЈектирано је од више њих имућних Цештанаца , трговаца и капиталиста, да се установи ново паробродско друшво за реморкирање простих лађа и шлепова на Дунаву са седиштем у Пешти. Друштво 1.с

радити под Фирмом „Угарско друштво за реморкирање," и капитал од 600.000 Фор. набавиће се издавањем од 3000 акција по 200 Фор. Ми би се овоме подузећу радовали, ако би се њиме подвозна ереетва на Дунаву умножила, и да нису установљачи намерни, купити Луценбахове парне лађе и шлепове. Али овако ирелазе поменуте лађе из руку усталачког и припознатог Луценбахера у руке једнога друштта, које — ако буде прим е РУ других акцијских друштва у Аустрији сљедовало - неће моћи изменути г. Луценбахера. Иадамо се, да овај ваљани нодузимач том продајом није се одрекао са свим бродаретва на Дунаву, које је толику корист принело трговини. Луценбахер и наш вемљак г. Форовић не малу су заслугу ееби стекли са својим подузећима. ТелеграФични и з в е шт а ј о јучерашњој житној берзи у Б е ч у ј о ш н и ј е. б и о с т и г а о кад смо наш лист закључили. 3 е м у н, 18. Новембра. При концу седмице имадоемо издашних довоза ране , ади цене усљед падања по горњим меетима, и код нас уда-= ршце мало натраг, купци ее ипак не умдпжс-чгд :купован->а^-Ош» еу послед* ње цене: Наполица 4 ф , 80 н., јечам 2 ф . 90 н. Зоб остала Ј*е при старој цени као што је и кукуруз. Ј, Пешта, 16. При промету од 20.000 мерова цене се шенице добро држаше. Продала се добра 88—89 Фунт. по 7 ф ., 87 '/ ј - 89 '/ 4 Фунт. по 6 ф . 90 н. за готове новце, а на три месечну вересију 85 Ч. г —89 фунт ., као и 86—86'/ 4 —.89 Фунт. по 6 ф . 75 н., 86—89 У 4 Ф .унт. по 6 ф . 62 У 4 н. меров. Трашила се раж • од које је нродато 4000 мероца 78—80 ф _унт. но 4 ф . 30—-35 н. за готово , као нгго се и зоб по 1 ф. 70 н. продада. Кукуруз нов куповаше по 2 ф . 70 н. Н о в и с а д. Цене ране по „нс. м. л." Шеница најбоља : 5 ф . 33 н. шеница лопцгја : 5 ф. 6 п.'; наполица најбоља : 4 ф. наполица лошија : 3 ф . 73 н.; јечам најббљи: 2 ф . 13 н. зоб ; 1 ф . 60 н.; кукуруз : 3 ф . 33 новчића, В р ш а ц. 9. Нов. беше пи јаци ова цена: жито добра роба 5.40—50 лоше 5-^-5.30. Овас 1.80—82. Јечам 2.3О -40. Кукуруз 2.72. Оено 2.60. Вину је цена: беле робе старо 6-6.80. ново 5.25—6.50.; црце робе