Zemunski glasnik

Тако је постао грЧЖ гпколски фонд у Вем .)'ну, који данас износи 40.000 Фор. ' Срнске су школе свагда по неШТО рамале, премда би рекли , да су боље биле пре шесет-седамдесет гоДина, него доцније. Ми налазимо томе доказ, што су етарци из оних нреМена више образовани, црквенонародни је дух у њима буднији, него код доцнијег нараштаја. Ииак јејош тзда свак осетио, да српске школе ваља прербразити, и да се зато тре64 бринути за сретства, • Тој општој тежтт.и даде израз тадапш.и градоначелник Хаџић. Овај је био човек научен и добар беседник, као и веома поштован од Земунаца. Градоначелник позове више ерпских трговаца себи, па им је говорио о жалосном стању српских учидишта, и о крајњој потреби, да се" иста дотерују. Он је на ту сврху предложио, да се оснује школски фОнд српсКи на Форму грчкога, који је тада — године 1807. — лепо био напредовао и плодове носио. Честити наши предци, одушевљени ватреним говором ваљанога Хаџића, изразшпе се да ће установити школски фонд , и сваки је дао одмах облигаЦију од себе, којом се обвезао, да Ке за известно време означену суму новаца за установљење школског Фундуеа платити. Ојјо је био почетак школској фундацији српској у Вемуну* Ади је ствар опет заспала. Градоначелник Хаџић беше кренут из Вемуна, а у комунитетима установише ландвер, те су се и Земунци морали латити оружја, да као војници годину дана ноздиије. кад је Аустрија 1809. год. опет војну подигла на Бунаттарта, марпшрају у Осек, који еу град као поеада чували. Овакове околности нису згодне за друштвене устаиове, и зато није се ни о овој ФуттДацији дал»е мислило. 6 Године 1810. био је за време земунског проте Пеића неки Оапа Цветковић, названи леии Оава, тутор при цркви богородичкој. Овај, родом из Требиња у Херцеговини, био је човек енергичан, што је својствено његовим земљацима, Тутор Сава наплатио је од људи оне облигације, које су издллј / за време Хаџићево у корист школске -Фундације. Новце ноложио је у црквену касу. Поеле смрти проте' Пеића постане земунским протом ЈеФтимије Ивановић. Овај је био човек с класичним знањем снабдевен, притом и речит и енергичан. Видивши жалосно стање сриских школа, размишљавао је о томе, како би се оно уклонило. Он се смисли да се Хаџићева' идеја

наново почне покренути. Следеће писмо од поштованог седог суграђанина нашег иричаће нам , како је прота Ивановић ту идеју у дело привео, и како су га ваљани наши старци у томе подпомагали. „Господине! Ево паписао сам по вашој жељи укратко постанак српског птколеког Фундуса земунског. Око половине 1812. године буде смрћу проте Михаила Пејића овде упразњено место Протопресвитера, па блажено почивтпи Митрополит Стратимировић одреди тадашњег Шидског проту Јевтимија Ивановић за земунског Протопрезвитера. Овај смерни и за просвету нанте младежи ревносни дуХовни иастир, при долазку своме на етолицу свога Протопресвитерата примети одмах удно стање* земунски наши српски народни школа. Које због шкакљивог тадашњег времена, и без материалног средства немогоше своме правоме позиву одговарати. Ивановић по својој ревносној тежњи за просвету и за напредовање натпих бивших забаталних тпкола, науми одма таквој оскудици доскочити , и наше школе у процветнО стање привести. У том обзиру било му је ирво дело, призвати српско црквено општество, коме представи јадно стање школа, како је не брежљиво предавање наука од стране учитеЉа и да од ови, при оскудној својој илати, не може се бол^е ни изискивати. Он предлОжи своме благочестивоме општеству, да би добро и опште полезно било, да суграђани заведу српски школски Фундус, који би од Фундатора изабрани натронат управљати имао; способне учитеље би избирао, плате им по обстојателству времена и способности оиредељавао и учевне предмете назначавао и т. д. Он први на ово заведеније прилаже улог од 100 Фор. шајна, Ово]им реторским даровањем тако је општину у усхићење довео, да су сви једнодуншо и једногласно њему благодарили на тај предлог, и одмах су нристали сваки ио своме могућству нрилоге уписивати, чему се и остало православно становништво са највећом драговољношћу и усрђем одазвало. Тако је тај натп ФунДус од године на годину растао при Финанцијским бившим нроменама у држави. Данас износи ернски школски фонд 37.893 Фор. "0 1 2 новч. аустријске вредности. Како се била нека сума новаца сакупила, одма се одбор управљања ради конституирао и гататут 1. Нодембра 1812. сачинио. У осмој точ-

ци овога штатута стоји од речи до речи ово: Коеже Елдгоддјшти ксимх. п[>илоЖНИКОиЂ, II окод (>ИТИ прочнхђ кђ томн, опредклљемт., дл деик 14. АнвлрУа, сиричт. проскетител!. серкскш скаТ1.Ш Слккл Бкдетг ходатаи или Плтрон-в у 1 ' или Ч 1 ' к ндшихђ . Кг ден1, сеи дл кндстћ школское торжестко, дд ткоритг сд на кслкос лђто коспоминанТе ксђхт . онмхг, иже что приложиша, а!|1е вг жикихт. сктв (о милости жи^ни) лфе ли престлкишл сд (о у спокоем 'ш) ец|е кг томв единт. отг кодшихђ \ ,,|е,1Икокг гокоритЋ крлткое слоко кллгодарсткеное кс-г.иг ф8ПДДТ0|)(0МТ., или 0 пол^ђ нлјјкђ и проскифенТљ. Ово сведочи да прво и прво у Земуну од 1812. године дакле од 56 година почео ее свети Савва са највећом свечаношћу славити. И од године до годште непрестано увеличава се његова слава, које црквеном сјајношћу, које у ©пџдтем дружевном одношају. " Година 1813. црно је зиписана у политичкој историји народа српског, али у иеФорији образованости сриске остаће знаменита, што је те године васкррНуо култ св. Саве као патрона^Ц^ког, пробудивши наново оне ет^^^Виомене на знатну прошлост и^^Ијајну будућност народа. Васа Василијевип.

СУДБИНА И ЦАРСКА КРУНА. (Наставак.) Пред сликом распетога христа клечаше у једној ћелици младо неописано леподевојче у црнини. Као трептеће капљице бисерне росе на узбраној ружици пливаху јој велике, црне очи у двема сузама, што се разлише у очима њезиним, које иочиваху на слици спаситељевој. На један пут се врата отворише и — Корона стуии у нутра. Он је тихо куцао, али она ии је ни чула у молитви својој. И не иоздрави је. Стаде пред њу немо , као укопан. Чудио јој се и сажаљевао ју је. — Опрости Ружо, ако сам те узнемирио, проговори Корона, кад се она подигла. — Ах! —• једва један пут! једва дође. Ох, колико си ме пустио да те чекам ! одговори му девојче, и радосно полети Корони. — Како ми је служба допустила одмах сам полетио к теби, да уз оне многе сретне часове, што их проживе код тебе, пррживим још један. — Али сада ћеш остати барем . неколико дана кодмене! Јелк? Ах,