Zemunski glasnik

У ЗемЈпу, 25. ФебрЈара 1868.

Земунски Гласник шлази Недељои у јутру. Ценп му је годиши,» 5 фо - Цредплиту на Земунс ки Глаеннк прима из Ауетрије Гопронова печатња ринти у банкнотаиа заједно г поштарнном пли доетав.1.ан,еи у кућу. За у Земуиу, из Београда и унутрапиће Србије г. Велимир Валожић у Веопредбројннке у Србпји етаие лист овај дукат цесар< кн с пошгарином. Број 17. граду. Предбројницн из Боене, Херцеговине и Старе Србије нредброје За Босну, Хрцеговину н Стару СрЛију 60 гроша турскчх, ган турске се у плаћеним инсмима код уираве вилајетске печатње у Сарајеву. Без пошгарине, коју нредбројници саии имају илаћати. новаца нпкакве се не уважавају наручбнне.

ПОДИЖИМО ДРУШТВА УМЕРЕНОСТИ. Од Дра Ј1 и л о ш а Р а д о ј ч н ћ а. По евима крајенима, где наш народ живи, чује се јадна песма, да нашег народа све то всћма које године нестаје, све нас мање има. Као што је у Срему, тако је и у трему; као што је у Вачкој, тако у Банату, тако све више у Срему и Славонији, свуда се чује тај тужан глас. Иитајте свештеника по свуда, како са женидбама и рођајима иде, одговориће ти,да их је сваке године све ман>е, сваки се може о том осведочити, кад загледне у књиге од Кјнптен .а и венчанап.а, а емртни случајева сваке године више. Запитај учите.ва, како стоји садецом у школи. и уверићеш се, да их сваке године еве маи.е у школи има. 0 овом смо се могли уве])ити и овде код нас, на нелику жалост, сад при нблгодишњим иепитима! Родигел.и морају се силом п.ласти нагон.авати. да евоју дсцу у школу шал.у. Ово је већ близу пропасти, ово је зло и наопако, децу од школе зад})жавати. да базају по улицама, да се свакојаком неваљалству уче. Завири у цркву и свецом и недел.ом. еве је п])азно, а где су цркве и школе празне, ту су зацело крчме дупком пуне. За милога бога. ако овако и даље узтраје, ако по нехатости и немарности оних, који су на то позвани, да лека томе злу нађу, овако као до сада морално и материјално све то више пропадали будемо, онда нам будућности нема! Наш врсни родољуб др. Ђорђе Натошевић врло је вешто опиеао узроке, зашто наш парод у Аустрији нронада. Али је пред.мет овај од тако велике важности, да о н.ему иеп])еетано сваком приликом и говорити и ниеати, и учити и саве-

товати се морамо, доКле год невидимо, да се укорењеиа зла у нашем народу не иочну изтребљавати, док не угледамо да нам у свачем боље не пође, јер ово је иитање унраво ])ећи питање живота народа нашег. Зато о томе неирестајмо у јавним и приватним круговима говорити. Свештедици и учитељи на])0дни, старешине домаће и општинске, учени наши .т.уди и књижевници и сви који у себи снагу осећа ју, ваља да позор даду, и да све силе уиотребе, да овим залама корење изчуиају! Камо те наше среће, да се паши листови окаиу једном међуеобне раснре и личних нападања, јер то нам по народ никакве кориети донети неће. већ ако нећемо да у атар онима радимо, који једва чекају да нас нестане и да ову нашу лепу домовину туђинци населе; пак овоме по на])од наш животноме питању сву пажп.у да обратимо, јер многа зла и иенол.е, небројене мане и злоуиотреб.вења недаду се једним махом искоренити; ту и времепа и вол.е, и снаге и неп])естана оиомињања и ноуке иште се, да се на бол.е иође. Нреме лети, други народиг, који с пама и око нас живе , иду панред и надмашају нас у снему, а ми зар да скрстимо руке, пак то наше удпо и жалосно стање слепоме елучају, ил удој нашој судбини приписујући, у иасивитету и нехатости боља времена исчекујемо, докле нас најпосле нестане са лица земље ; зар да будемо као они португијски морнари, који кад се грозна олујина дигне, да и брод и њи заједно ирогута, запале освештене свећице и чекају судбу своју, у место да све силе своје напрегну, да б|>од од проп.нти спасу. Зато сам себи предузо у овоме листу нашем, који задаћу има у нап])еђење снега, п.то је но наш народ кориснога , да позор на ново обратим кп.ижевника наших на пе-

воље народа нашега, да узроке и даље испи гујемо тих зала и мана, и да се иосаветујемо, како би лека и помоћи нашли, и како би се овоме очевидноме пропадан.у народњем доскочити дало. Ирут је сам по себи слаб, ал је у снопу јак. Што један човек у стању није учинити , зацело ће моћи више п.их зд])ужеиом снагом, и крепком вол>ом извришти. Зато држим, да би прека нужда и потреба по народ наш била, да се свестпи л.уди у свакој општини здруже, да се друпггва оснују по свима сеоским и варошким ошитинама, која би тај племенити задатак пред очима имала, да благостање народа нашег у сваком обзиру и материјално и морално унапреде. Много се даде учинити, кад и поједини као поштен човек и 1н)ијател. евога народа у своме кругу ради, а зар неби се у сваком еелу, у свакој варошици пашло но неколико људи савестни, којима благостање народа на срцу лежи, на да добрим саветима, лепим иримерима гледе, да укорењена зла, и страст и х])ђаве рбичаје изкорењују. а затим и благостање парода унаиреде. Свештеник у сваком месту душа би био овога светога задатка. Снештеници су код свију срећпи народа делом осведочили , како су кад])и побудити и окореле грешнике да се поираве, и овака добротворна и спасоносна д])уштва \ живот увести. Нека ми допусте моји драги читаоци, да им наведем само један пример честитога свештеника у Ирландији Матејева, познатог апостола друштва умерености. Он је као свештеник био "у једном врло сиромапшом месту, па како је на своју парохију дошао, обузе га тешка туга, кад угледа, да се пука сиротиња и болештине у свакој кући одомаћиле. (НастгРИ'"!" соД