Zemunski glasnik

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

3 е м у н, Јавили смо читаоцима о новој наредби тичућој се главне управе основних школа у војеној граници. О тој промени добили смо овај допис , који опширније говори о том предмету. „Место досадашњих управитеља пучких школа у Војничкој крајини постављена су два школска саветника , један у Петрињи, други у Темишвару за сремско-банатску границу, и на ово важно место постављен је др. Вогишић, који је досад био књижничар у дворској библиотеци у Бечу. Тим наименовањем престаје служба поменутих управитеља крајшничких школа, падотични надучителзи но региментама и комунитетима приме се надзирања основних школа. Овима је већ дошла заповест, да им је дужност, да сваку школу у своме округу бар двапута за годину дана прегледају. Предлози имају надучитељи поднети вишој власти путем региментске или магистратске власти. Надучитељи у Митровици, Панчеву, Карансебешу, Белојцркви и Тителу прегледају у дотичној регименти или батаљону основне школе, и како би могли надучитељи вршити ту службу, наместиће се уз сваког надучитеља још по један учитељ. И у Земуну имаће надучитељ одселе инсгшцирати пучке школе (и српске ? У.), и тако је одељена овдашња главна школа од реалке, и ове управитељ, који је досад био местни управитељ над свима школама, маћи ће одсад све своје силе искључиво реалки посветити, што је зацело у интересу поверенога му завода. То је почетак промера у Крајини. На први иоглед мислио би човек, да такве нромене не засецају дубоко у живот народа; али жива је истина, да засецају. Оредња школа, као што је реалка има своју особиту задаћу, а гланна нормална и почетна школа има опет своју особну. Досад су биле стрпане у неприродну свезу, натиснуте на један калуп , одселе еу једној и другој одрешене руве, може и једна и друга своју узвишену задаћу боље и слободније решити. . , ц Од неког времена има Фадичии! оанака од десет Форинти у тет чају. Већ су и у Београду на та»ве наишли, те је могуће, да ће их оити и овде. Да би од читалаца напмтх одклонили штету, јављамо им,

да се те бапке лако М(И*у иознати : лице рудокопца хрђавоје иацртатто: ситна слова одозго десно и левоједва се Могу прочитати; воденог знака нема никако , царски орао Није јасно нацртан, а зелене шаре су особито хрђаво начињене. — Ономад пропратише овуда у Варадин шест граничара под пушком бившег панчевачког варошког адјункта Ч., који је на две године тамновања осуђен. Он је човек са седом главом и побудио је код сваког сажалења. Опет се ире три дана случајно наишло на учињено злочинство над новорођеним дететом. Један наш пријатељ вративши се е пута, види ван горње вароши , десно с друма, где су они просеци, гомилу деце. Кад је зауставио кола, имао је шта видити : тело новорођеног женског детета, коме су свиње одгризле одчаети ноге и руке. Он је то одмајавио нолицајној власти, којој још не испадне за руком, да пронађе злочинитељку матер. Лекарски иепит посведочио је, да је здраво рођено дете после рођења удављено.

него опет тајно, по старој Форми обљубл>еној у ■Орбији. Како је ово питање веома важно и засеца у живот народни, ако никад, сад би желили , да радња на тој ствари буде потпуио јавна. И као што веле, већ је мОљен министар, да дозволи јаван разговор и договор о томе у „Српским новинама," како би посао што савршенији и кориснији био. Надамо се , да ће министар , који је подузео тако важну реФорму у новој му струци , то праведно захтевање одобрити и допустити. — Што сам вам пређе писао о нашем позоришту морам вам допунити. Позорипгге ће се подићи с леве стране идући из вароши к теразијама на Стамбол-капији. Кнез је дао 5000 дуката и интерес од 20.000 дуката, што их је дао позоришту, као што сам већ јавио. — Напослетку да вам јавим још нешго, иремда врло немиле према оном гласу о реФорми и дару за позориште. Бугарски патриота Љубен Каравелов који се од скора у Београду књижевним послом бавио, сада је — истеран.

— Из Руме нам пишу под 5. о. месеца : „Данас до подне био је избор посланика за загребачки сабор на Суботићево место. Избран је Ст. Јанчов, и сами су Немци били бирачи. Срби дадоше протест због нереда при избору. Г. Стеван Јанчов добио је 71 глас. Чули сте. да се укидају банде код коњаника с конца идућег месеца. Ова вест немило дирнула и наше грађанство, јер уланерска банда много је принела к весељу у вароши. У Недељу било је много света на променади. Госпође и госпођице саранивале су банду са црним покривачем с крстом." (?) — Из Новог Сада јављају, да је акцијама прве бачке трговачке и ирометне банке за кратко време тако кредит порастао, да се врћ продају и' купују са добитом од 3 ) '% на акцију. — Из Београда нам пише наш дописник: „Министар просвете одредио је комисију, која ће радити на нреображају свију паших школа. У тој -су Ш )мисији: Стојап Бошковић, проФесор Милован Саасић, Стојан Новаковић, професор, Сретеновић и Мидићевић еекретари просвете, Влад, Вујић цензор-професор џ 'Борђе Натошевић. Ова комисија није почела још ништа озбиљније радити. Као што чујемо радња та тако важна, не ће се радити јавно,

— Скоро сви бечки листови јављају, да су у војеном министарству израђене реФорме за војену границу цареву санкцију добиле, и да ће идућег меседа већ у живот ступити. — У угарској делегацији саветовало се о граници, и нашло се , да су трошкови администрације у граници саразмерно са трошковима у жуианијама врло велики, и особито да трошкови гаумски много су већи него дохотци. Овоме на супрот доноси хрватски један лист из поуздана извора извешће, да шуме у хрватско-славонској граници доносегодинш.и доходак преко два милиона Форинти, а трошкови шумске администрације долазе по 16 новића по ланцу. — Владика угарски Хајналд дао је 5000 Фор. на иензиони Фондучитеља своје калочке дијезе. Хоћемо ли једаред доживети. да и нанш прелати смилују ее на сиротињу учитеља наших ? — У еудовима у Галицији уведен је полјСки језик као зшннчни, и то нривремено, докле земаљско законодавство закон деФинитивно не донесе, на који начин да се земаљски језик уведе и у администрацији и у судовима. — У војеном министарству у Бечу сада се занимају с питањем, да