Zemunski glasnik

У Зем)пу, 3. Марта 1808.

Зеиуиски Гласник излазн Недељон у јутру. Цена иу је годишња 5 фоцииги ј банкиотажа анједно с поштарином ији достаид.ан.еи у кј 1»у. За вредбро/ннке у Србији стаие лист овај дукат цесарски с поштаринои. За Босну, Хрцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ] ; ан турске ноштарине, коју нредбројници самн имају плаћати.

Предплнту на Земунски Гласник прима из Аустрије Сопронова печатња у Зем\иу, из Београда и унгтрашње Србије г. Велимир Валожић у БеоБрој 18. граду. Иредбројници из Босне, Херцеговине н Старе Србије предброје се у плаћеним писмииа код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без новаца никакве се н е уважавају н а р у ч 6 и н е.

ПОДИЖИМО ДРУШТВА УМЕРЕНОСТИ. Од Дра Милоша Радојчића. (Пасливак ) Видивши то, одма је као мудар и савестан свештеник нотражио узрок томе злу и видио је, да је пијанство овладало и малим и великим, и мушким и женскима. Ту се без оброка вино и ракија нила, све се и црно испод нокта трошило на шпиритуозна пића, док је трајало, а то је време месојеђа било. Кад су еве потрошили и попили доЈ)е вј >еме пољске радње, сад и без топла јела и без напитка невољни и малаксани, падали су као муве у разне болештине, а крајња сиротиња и голотиња у свакој кући. „Сиротињо и селу си тешка, а камо ли кући у којој си ! и Као савестан отац поверенога му стада смишљао је наш Матејев и дању и ноћу, како ће томе злу доско+ чити и пијанство, ту моралну кугу, истребити. Он се лати свога посла, здружи се са неколицином честитих л>уди свога места , који се свечано заветују, да од тога часа неће ни ракију ни вино, нити икакво раздражујуће пиће пити. Влагослов божији пратио је сад од постанка све једнако ово спасоносно предузеће његово. Чланови друштва новог саветом, поуком, примером тако се мало по мало умножише, да крчме, које досад дупком пуне беше, изпразнише се, црква и шлола све нуније биваше. У овом досад од сиротиње притиснутом месту, све иоче на бол»е ићи. Честити Матејев, одушевљен овим добрим појавом, године 1833. предиковати поче, кад је своју оиштину спасао, по целој Ирладији и у цркви и свуда на јавним местима. Он је навађао узроке, због којих је народ осиромапЈио и које прете да народ у пропаст доведу, и свуда настојаваше крепком вољом и

одважношћу, да се друштва против ' пијанства оснују. Народ по свуда слушајући лепе савете, поштовао га као оца, учитеља и спаситеља свога. Тисућама људи, међу овима окорели досад нијанци, склоне се и свечано заветују се , да ће одустати од пијанства, ове гнусне страсти, што достојанство човека вређа и у блато га баца, а тако свечаним овим заветовањем ступи сваки у друштво умерености. При путу овог врлог свештеника по Ирландији дочекивао га је народ но свуда као свога* избавитеља; он је благосиљао и саветовао, а они завете свечано полагали , да ће се куге моралне опростити , и одсад умерено живити. У вароши Ненаг ступе у тиљи час у друштво умерености двадесет хиљада људи, у Ј 'алиају за два дана сто хиљада људи и даље у Портумни и другим местима стотинама хиљада чланова овога друштва. Кад је свој пут овако спасоносно по Ирландији довршио, отишао је у тој истој намери у Енглеску, а затим у Америку. Где се год Матејев иоказао, народ га са највећим одушевљењем дочекивао и свуда је завео друштва умерености. У јесен 1851. врати се он у Европу, праћен свуда благословом и божијим и народњим. Сад да погледамо, како код нашег народа стоји са овом кугом моралном, т. ј. н и ј а н е т в о м. Сваки ће из грла повикати, да с њега народ наш најгоре страда и нропада. Срце савесног човека заболети мора, кад ногледи, да код нашег света није никаква срамота и зазор оиијати се као марвинче, и достојанство човечије погазити , још се на жалост младеж са пијанком дичи и поноси. Језг|)о народа, нростота наша. иала је дубоко у ово тешко зло. То је жалосно етање, то нроиаст народа нредсказује. По Вачкој и Ванату, но Срему и по целој граници наш народ с тога зла и покора страда и

иропада! Пијанство породице и куће код нас утамањује, људе до нросјачког штапа и прерано у гроб доведе , а децу и жену у највећу сиротињу баца. Није ли то куга, која нам прети, да ће нас потаманити, и ову лепу нашу постојбину туђинцима иредати ? Већ смо дубоко пали и морално и материјално. Та зар за име бога невидимо, да већ у ово ужасно зло не само одрасли, него и деца падају? Отац се дичи, како му син може добро испијати боце, као и он сам, а не зна тужан, да му у С РЧУ подрањује црва смртоносног, који му здравље и живот подгриза! Какве жалосне слике виде се сваки дан , кад наш прост свет на пазар дође у варош , какве ужасне слике недељним и свечаним данима виђају се по улицама. „Та мора се згрозити срце сваког пријатеља љутства, кад погледа, да језгро народа, од кога ваљаности и благостање и богатство народње зависи, жртвом ове гнусне страсти постаје. Очевидно је , како му пропада и здравље и снага и имаовина и поштење и вера и породица, и она последња искра божијега облика, што човека од скота разликује, угаси се у њему." Промотримо мало, какве ли су носљедице за здравље и живот од иијанства. Неки су те недотупавне мис .1и, да випо и ракија крепе тело и снагу подижу. Тешко оном, који снаге тражи у ватреном пићу. Треба сваки добро да зна и утуби , да ова пића крв раздражују и распа• Ћ .УЈУ и најпосле тако отрују, да цајјаче људе пре времена и суђена дана у гроб свале. Али држим, да би се цељ промашила, кад би по савету строгих моралиста и само умерено употребљено ватрено пиће безусловно одбацили. Ми ћемо у идућем члан• ку означити, какво дејство има умерено, и какве жалосне носледице напротив пијанство са собом доноси. (Наст;;виће се._)