Zemunski glasnik

140

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

3 е м у н. (0 'нашим школама у ЗемЈну.) У течају прошасте седмице имали смо лолгодишп.е исгште у свима овдашњим школама. Статистична дата најбоље ће мерило бити, да се види, како коме народу изображавање свога нараштаја, од кога будућност зависи, на срцу лежи. Што се нас Србаља тиче, морамо и у овом обзиру „ником поникнути и у црну земљу погледати." Дај да видимо зашто? Срба становника има у Земуну по најновијем попису 5077 , имамо шест класа са шест учитеља, и то четири класе у дољној и две класе у горњој вароши, осим тога две класе за женску децу, а свега деце, које у српску школу иду 140 мушке и 97 женске, дакле свега 23/ деце од 5077 становника иду у српску школу! Кад узмемо, да деца од б до 12 година по закону морају у школу ићи, а најмање мора се узети да 10% од становника способне деце за школу има, онда би код нас овде по броју становника морало најмање 500 деце у школу ићи, а ми као што видимо, имамо у свима нашим српским школама 237 деце. Додаћемо овима још 70 деце, које у немачке основне школе иду, остају нам около 193 деце од 6 до 12 година, која без икаква настављања у почетној науци по сокацима базају. Какву будућност отуд очекивати можемо? Кад још сравнимо нас са становницима друге вере овде код нас, онда је очевидно, да ми све натраг остајемо. Римокатолика у Земуну има свега 4092, дакле у 985 душа мање, него нравославни, и њиове деце у основним школама има управо 523, дакле преко 10%, штавишеу предградију Францталу има 1236 становника Немаца, а имају преко 200 деце,. које у школу иду, дакле скоро 20 од стотине, почем код нас само 5 од стошине у школе наше основне иду. Има ли овде спомена о какно.ч напредку? Ово је велики назадак и велико зло по нас. Овако ако и даље остане, о бољој будућности ни спомена нема! Још већа разлика види се, кад на јеврејске школе овде погледамо. У нашој вароши живе по најновијем попису 159 Јевреја, али ови 159 становника служе нам у сваком обзирунауглед. Они осповаше две школе, које могу узор бити евакој онштинИ, успеху њиовом мора се дивити

човек. Два добра и вепгта учитеља, који посветише цео свој живот изображавању младежи, а не само мимогредно да су учитељи. У њиове две добро уређене школе има 52 мушке и 30 жеиске деце. У реалној школи, која се засад само из два разреда састоји, има 27 римокатолика од 4092 становника, 13 нравославни од 5077 становника, и 14 Евреја од 159 становника !! КодЈевреја може се напредак у свему очекивати, али не само, да се очекивати може, него га ми очима видимо, како од дана на дан њима све бол.е иде. Ако мшта друго, а оно бар треба, да нас примери наших суграђана побуде, да нам школе на боље пођу, јер оне су основ благостања нашег. Само изображени народи могу се данас одр.жати, а неизображен, ма колико бројем већи био , подлећи мора, док га с временом нестане. Зато нам је прека нужда и потреба, да се младеж одсад боље изображава. Основ изображења школе су. У место 237 деце, морало би код нас најмање 500 деце у основне наше школе ићи. Иреионе досад биле су, као што судим ове : Прво наше сиромашшво. Деца сиротињенаше пуке немају одећу ни обућу, да зими школу многима од куће удаљену, ноходити могу. У том обзиру ваља опет да се угледамо на суграђане наше Јевреје. Они скупљају прилоге новчане, и деци сиромашњој обућу и одећу набављају, само да неби од школе заостали. Ми имамо фонд школски, и то у суми знаменити фонд , па зар се нека мала част доходка од тога Фонда, неби могла уиотребити на потпомагање сироте деце, које си]>отиња иука сад ириморава, да без сваке иоуке остану! Друга је велика иренопа нехашосш и немиуносш родишеља да децу своју у школу шаљу. Овоме злу доскочити би се могло, ако наши свештеници представе, поучавањем и у цркви и изван вде, како је нреко нужно и да је света дужност родитеља, да своју децу у школу шаљу; где савет неби иомогао, ту онда власт чиниће кораке, да примора старије, да децу у школу шаљу. Затим нам ваља доире и саосоине учишеље нџбавииш, и ове би морали боље нлаћати. Опи би дужни били и недељне вдколе држати за одраснију младеж, јер деца другчије све забораве, што у основним школама науче. Кад би вевдте учитеље имали, онда би разлика велика, која сад постоји у сравнењу срнских и немачких школа, дестала. У сравпењуса немачким основним

птколама по разредима број деце овај је : Српске школе. Неаачке школе. а) Мушке деце : у вароши 78 „ Францт. 107 „ нироши 62 „ Франц. 41 виропш 52 " фриицт. 52 „ вароши 50 ~П2

, у варошн 26 1. разред Ј ' ,. 0 1 1 „ гори.. вар. 28 II пачпо! " варо""" 20 ' Р Р „ горњ.вар. 18 III пазоед » ва Р ,)ши 22 ш. разред ^ го[)њ вар ш IV. разред „ нарошп 16

Свега 140 б) Женске деце : У свима разредима 97 Свега деце 237 Ово хнто сам сад навео, од иреке нам је нужде, јер овако ако и даље остане све ће мо горе падати. Бадава ћемо боља времена очекивати, као онај, што чека седећи на обали реке, да вода једном изтече, да може на другу страну обале ирећи. Узалуд ћемо ми изчекивати, од жељезнице боља времена за нас; бадава од важног положаја нашег, све то нама ништа хаснити неће, све је то горе по нас! Иостарајмо се дакле својски, да успоред пођемо у изображењу с другим нашим суграђапима, јер ако онако и да.ве остане код нас, онда: „Пропает твоја од тебе израиљу!" Др. Р. — Ево нам дође још један допи с о школама. Овај допис говори о новоме школском саветнику г. Богишићу као о човеку ученом и родољубивом, под кога ће се управом, уверени смо, стање напшх народних училипгга на добро окренути. Речени допис овако гласи. „Ономад сам вас известио о иромени збившој се у унрави школској, као и да је за банатско-српску крајину наименован г. др. Валтазар Богишић за школсвог саветника. Ово наименовање за наше је народне школе од највеће ва/Кности, Јер то наименовање значи реФорма или иромена на боље , реФорма у народцом смислу. Нлада је г. Богишићу поверилаважну струку, навде пучке школе, од којих зависи оишта народна просвета, дакле душевно и материјално благостање и будућност нашег народа. Задаћа овог господина је та, да ироизведе потребите реФорме, како би пучка школа, времену сходна уређена, постати могла најјачом полугом народне образованосги, а усљед тога и народнога благостања. . То није лака него је тешка задаћа. У нашој нучкој школипуно је тога, што ваља понравити и бољем заменити, уредити, преиначити. Изрека библијска: „жетва је велика а!