Zemunski glasnik

279

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

Ј у н

и ј а

Дукат н;есарски

6.44

5.38

5.37

5.38

Оребро

112.—

111.—

111,—

110.75

111.—.

111.—

5°/ 0 металици

58.90

58.40

58.30

58.20

58.50

58.75

Ови с кам. мај—новем.

59.—

59.10

59,—

58.90

59.10

5°| 0 народни зајам

73.30

63.40

63.30

63,—

63.40

63.55

Акције народне банке

745,—

750,—

747.—

750.—

746.—

748. -

„ кред. завода

198.30

201.90

200.70

204.90

208,—

213.90

Дозови 1860. године

87.10

87.50

87,—

87.20

87.90

88.30

Лондон

112,—

113.50

113.60

113.55

113.70

Пловидба местне ла1>е до 21. Јуда. Из Земуна у Београд, у 6 и по сахата у јутру. Из Београда у Земун, у 7 и по сахата у јутру. Из Земуна у Београд и Панчево, у 7 и по сахата у јутру и у 2 сахата по подне. Из Панчева у Београд и Земун, у 10 сахата пре, и у 4 и по сахата после подне. Из Земуна у Београд, у 7 сахата у вече. Из Београда у Земун, у 7 и по сахата у вече.

ОППГГЛ РУБРИКА. Уредништо не одговара ва чланке, који се печатају 110Д овом рубриком.

„Наиретку," његовом земунсши дописннку н мојнм опадачима у Земуну.

Од како кнез Михајило мученички паде , што је и у Српетву и у свету гнушање изазвало, од то доба „Напредак" и људи, који истоме идолу служе којем и тај лист, не престају доносити лажне гласове и потварања на целу омладину, на „Заставу, м па и на поједине људе. Ево данас не дају ни мени мира.* Већ неколико бројева „Напретка," с раширеним рукама примају из Земуна од подлих опадача злобне и не истините гласове о мени. Ја сам увек и њих и „Нанредак" као глупа и пакосна створења презирао. С тога и не дођох до данас још никада с њима у сукоб. Не би ни сад излазио с овом изјавом, да не превршише сваку меру. Које имао када, те је читао „Напредак," знаће, да се то потварање на мене, односи на грозно злочинство у Топчидеру. Мени је власт „преметала кућу." Јест, али не на основу доказа кривице, него на подлу денунцијаЦију гадних клеветника, каквих данас доста има. Са намештеним и лисичким болом на лицу прелазе ти изроди равнодушно гроб несретнога кнеза Михајила и тргују том ужасном несрећом, што снађе српски народ. Клеветом тих несретника дођох и пред суд. И баш за то, што је та бачена сумња на м не пред лицем суда, баш за то се не хтедох обзирати на те гласове иакости и нодлости, не хтедох истрчавати пред суд , и ире њега ии речице изјављивати у одбрану невиности своје. Но кад „Напредак" и ти подлап,и, који му ■служе, немају толико памети ни свести, да чекају реч {јуда-,* онда морадох иритећи овоме путу. И тако јавл>ам свима иријатељима својима, и свакоме, који хоће истииу да зна: даје све оно \пука лаж и клевета, што је речено у „Наиретку" о мени. \ Да ми је власт „кућу преметала," и да ми је однела неке невине ствари, као што ће се и сам суд уверити, то не поричем. А тако исто кажем, да ме то ни мало не узнемирује, јер анам, да такве неирилике у оваквом времену могу свакога снаћи, особито, ако. му је околина начичкана подлим денунцијантима. Ја се том приликом само гнушам тих л»уди, као и самог крвавог злочинства тоичидерског. Овом приликом морам бацити свој поглед презирања и на онога дописиика у једцоме скорашњем броју „Напретка," који вели, да сам пао у немилост код грађанства, као да сам ја када и тражио чије милости, и да ћу „код ове свести грађаца" морати „иут узети." Што доиисник има образа, да говори у име свега грађзнетв^,, скривајући у томе сроју личну злобу, и што граД)анству уираво несвест подмеће, то му одбијам на денунцмјантско званије његово и на глупосг његову. Несторорд, лета могао оих ја у Земуну доживити и у дубокој старости својој морао бих ире смрт иожелнти, ного што би

дочекао, да ме свесно грађанство принуди, да одлазим. А ако има иеколико глупих подлаца, који ме не трпе, ти су толико ниски пЈ ^едамном, да се не могу ни снотаћи о њих, а камо ли пасти. И ако би баш желили, да ме нема у Земуну , нека не кажу, да ме мрзе, него нека изјаве, даме волу, и хоћу с места „узети пут," јер то би била најгрђа брука и срамота за мене, кад би ме такви л>уди волели. У Земуну, 24. Јуна 1808. Снма Поновнћ.

СтдеСепМ. Зп ЗВЈеп 1>ет ипјИегбИсђеп !1)1ф*ег Зпеђг1ф »011 <?фШег ет 9){опитеп{ еггјф1е4. @1п1де ©етПиег Ш?егН )ј"фаЈег ипђ ЗЗегеђгег 1)еб дго)зен $оР(ен ђађеп [јф еб јцг бђгеиррјф! де« гефпе(, аиф фгегјеИЗ еиг ©фег [1е1П Рег (фи(= Мдеп фИеШ [пг &еп еђ(еп 9ЈЈапп ипђ ФЈфЈег, №е(фег Јп ђет фегЈеп јеђеб @е1)11ђе1еп е!пе пиг пи( Сет Хо1?е ег(6(феп?е @1е ((е е1титт{, &а_гји()г1пдеп. 3)епп/ д(ејфго1е еб еЈпет ©(ее» ђеиђеи дго(јсп Згој! дешађгеп тад, (етеп (еЈ (еп ^аиф уои (чтађгЈеп бссми^еп &е«гаф* ј« им((ен; (о дгојј, ја дгорег ноф, 1(( баб ЗЛајј Сег (аШешРеи 28е1ђе, ђје »он бет 33?от<теп(е еЈнеб еМеи 3)Јси(фен ин^ а (1де (фа$(еи 3)1ф(е1$ пбсг Зене аиб((гбт(, п>е(фе Га$и (геиМд ђе1(гнден, еб јн епчф(ен, ит ђјсСттф Рег ЗШ(* ин^ 9?ас1 )ип'(( 1?еп егККенеи ађсг Н1ф( »ег* (фтегјЈеп Шег(и((, д1с(с()(ат а(б (1е (ндеП )ог* Оене 2) ан ((> аг (е Iг, ди егнеиет 21 т 8. ђ. Ш ђаке (ф аи Ме 9{еђаГ$1он ^сЗ „Збаиђегег" Ме ји етчђнкт Зи ,? <&» ш ' 1 ' е1П * де(аште((еп ©ефјеђи @и(0сн Се ®а()г. ни( Гет 1§г(ифен Л5ег|'ен&е(, Ме(си 33е(еад ђст 1ч> (ге^снбсп (5оии(е јијипиКИи. (§'е1аи()ен ©Је пиг шиег (§јцет Ме ©репР.ег ји исппеп. ((иђ Меб : Ме феггсн 211нан Г(. 1,— фса^ацбћ; ((. 1, — §е|ђег (I 2, — бтанЈ ЗегЕо (1. 1,@е((ег 50 (г — ©г6(ј1идег (( 1, — фе(т1тд (I. 1, — феЈтчф (( 1, — ј?'орр (( 1, 21н(он ?6н)1 (I. 1, — 21н(оп ?ас(тт (I- 1, аЛагг (( 1, - 91 91 (I 1, -• е(гаи() (I. 1, ЗВа^еС 50 к ип& 21п(он 2бе]тчф(сг (1 1, Зи(аттен (6 (1 9ЈафЕчт (ф ђчепи^ ®тр(апд ин& 216(и&г краНде, ег(аиђе јф ннг јшг иоф (?ен »с1'(ппР(1ф ((ен 1)ап? 1111 9?атеи Гс$ (фбпеп Зн)е1{сЗ ђеп ^реп-еп брепЈгт аи$јиСгис !еп. ® етПн, 12. ЗиК 1868. Нешпе!!.

Јавна захвалност, Поштованим члановима народног позоришта, који су допгли на погреб моје супруге Јованке, те својим вештачким певањо?: училише последњу почаст покојници, негдашњој чланици народног по^ зоришта, изјавл>ује|(1 св >ју -родлу захвдлност. У Земуну, р, Јуп^ 1808, Ннкола Башгћ.

Број 2817. Оделење II. ПРОДАЈА ЛИЦИТАЦИЈОМ. Од етране магистрата ц. кр. војн. ком. земЈнеког обзнањује се: Да се на потраживаље адпоката г. Гамперта из Панчева против заоставштине ЈосиФа Штајнлехнера ради 288 Фор. са интересом и трошка 7 Фор. а. вр. ексекутивна продаја штајдехнерове кЈће допушта, која је процењена на 6600 Фор. а. вр. Ради продаје тога реалитета одређује се једини рок 25. Ј^на 1868. у 3 сахата по подне. Који желе купити нека дођу у речени дан и сахат у овдашњу магистратску дворану. Земун, 5. ЈЈна 1868. Члнно. БаХ, поручик-аудитор. мај ор-градоначелник.

^ипвтафипд. Зп!?ст @е((Т(!'д (ег ("('((си 1Н 1>ег 3)онпи= да((е кић 9?г. 528 1>ег <Е(ађ( де(еденсб спи ("(бсЈјдеб фанЗ анб (ге(ег §анђ инђ шп еј* иен ИЖдеп фгејб 511 »егГаи(еп де(оппен ј((, (о ипгђ ђЈетК аНдетеЈп ћт^ ицђ Ји пм((си дстаф(, ђа(ј Ме 5?аи(1и(Ндеп аи јеГет 2аде, аиф ит јеђе Зе((, бог^ а(б 9?афпи((адЗ, Јиг ЗВерфНднпд инђ 1»е(1еге1 - ЗЗега&геМтд ђа№ег (јф аи ђен ЗЗегШфг гоепђеп Гонпсп Тша Ко1<ггоу1!;8.

Огдас. Почем потписани своју у дунавској улици под бројем 528. у вароши лежећу, једносоратну куку, из слободне руке иса умереном ценом продати је намеран, зато се са овим јавно обнародује, да радскупци — сваки дан и у свако доба пре и по подне прегледања и условија ради, могу се на иродавца обратити, Ткша Коларошгћ.